Maternji jezik

[alfaholic]

Pozdrav svima,

Pre nekoliko nedelja u Sarajevu na bankomatu podižem novac i kako je moja interakcija sa uređajima isključivo na Engleskom tako i tada izaberem jezik na kome razumem o čemu se zapravo radi na displeju.
No, tamo pored Engleskog stoji još nekoliko svetskih jezika i naravno, lepo i politički korektno napisano: maternji.

Ako izuzmemo sve ideološke aspekte i pogledamo isključivo sa naučne strane, kako se zove jezik kojim govorimo?
Mene su učili da je to srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski, mada meni lično precizniji naziv od trenutnih nekoliko kojima se svi na ovim prostorima služimo, to je i dalje neprecizan naziv jezika kojim govore u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Kosovu.
Engleski je uvek engleski, kao i španski ili portugalski, bez obzira na to gde ae govori i ko ga govori. Neko bi rekao da nije bitno, ali kako često komuniciram sa ljudima iz svih ovih zemalja, uhvatim sebe da svesno upotrebim "naš" za ime jezika kako bi svi bili zadovoljni, što samo po sebi nema nikakvog smisla ni logike.

Razumem da ovo pitanje najčešće podiže neprijatnu prašinu, ali ako bismo zaboravili na emocije i gledali na problem isključivo kroz nauku, koje bi bilo ime našeg (zajedničkog) maternjeg jezika?

[Father Jape]

Da, ali sam naziv i nije naučno pitanje. Odnosno to je upravo polje gde se jasno vidi da ne možeš odvojiti nauku od politike (politike u najširem smislu).

Ali kratak odgovor bi bio da ga mnogi naučnici zovu BCS na engleskom, što bi bilo BHS na maternjem. 

[delboj]

Razumem da ovo pitanje najčešće podiže neprijatnu prašinu, ali ako bismo zaboravili na emocije i gledali na problem isključivo kroz nauku, koje bi bilo ime našeg (zajedničkog) maternjeg jezika?

Prvobitno je bilo planova za ilirski naziv. Teško je to reći. Pitanje je i koliko se sad može govoriti o zajedničkom jeziku u sadašnjosti. On je postojao u prošlosti, ali danas i u srpskom imamo izbačene neke stvari koje su bile pravilne za vrijeme Jugoslavije.

[alfaholic]

Prvobitno je bilo planova za ilirski naziv. Teško je to reći. Pitanje je i koliko se sad može govoriti o zajedničkom jeziku u sadašnjosti. On je postojao u prošlosti, ali danas i u srpskom imamo izbačene neke stvari koje su bile pravilne za vrijeme Jugoslavije.

Da, svakako. Samo posmatrajući isključivo sa logičke strane mi se svi ovde jako dobro razumemo, zapravo ne samo dobro nego potpuno, što samo po sebi znači da govorimo istim jezikom, ma kako se on zvao. Postoje naravno razlike, ali ako pogledamo dvoje ljudi iz Slavonije i sa Korčule, takođe dvoje iz Subotice i Pirota, iako prvi govore Hrvatskim a drugi Srpskim veće su razlike među njima nego između ovih iz Slavonije i Subotice.

[Зоран Ђорђевић]

Da, ali sam naziv i nije naučno pitanje. Odnosno to je upravo polje gde se jasno vidi da ne možeš odvojiti nauku od politike (politike u najširem smislu).
Ali kratak odgovor bi bio da ga mnogi naučnici zovu BCS na engleskom, što bi bilo BHS na maternjem. 

Кад би се избациле све српске речи из БХС-а и остао само БХ, да ли би на том језику икаква  комуникација била могућа?
Та конструкција - БХС, само је компромис да би се задовољиле све три стране.

[Father Jape]

Kako to mislite „srpske” reči?

[Зоран Ђорђевић]

Kako to mislite „srpske” reči?

Враћамо се на почетак?

[Nedda]

Jatački jezik, po jatu, svima zajedničkom. Eto

[Зоран Ђорђевић]

http://www.politika.rs/scc/clanak/436507/Pogledi/Srpski-jezik-jos-je-u-rasulu

[abzec001]

Четири државе, у све четири се говори истим језиком, а свака жели свој посебни, са другим називом. Отуда, званично, на подручју бивше Југославије имамо и четири језика: хрватски, босански (бошњачки), црногорски и српски.
На овим нашим балканским просторима, ради „мира у кући“ и политичке коректности, не противречимо тим називима, иако сви који то желе, знају да је то један те исти језик. А знају и који.
Алфахолик наилази на проблем, кад је реч о БиХ. Ја не видим шта фали „матерњем“ о коме год од три језика да је реч. Матерњим језиком говоре и Грци и Турци и Занзибарци, па што не би и три народа у БиХ.

[delboj]

Имали смо један назив језика за вријеме Југославије. Сад немамо. И тешко да има и теоретске могућности да се некад опет врати неки заједнички назив језика.