Kopirali ne kopirali, pristizaće nama preko Dunava svašta što nam bude bilo upotrebljivo…
Ниједан језик није био и неће бити отпоран на туђице, па ни српски. Мислим на оне стране речи које су временом спонтано преузете из грчког и латинског језика, па турског, немачког, мађарског, бугарског, италијанског, а и хрватског, а други пар рукава представља безразложно, намерно убацивање нових странизама. Из наведеног пописа могло би се закључити да у српском све врви од хрватских позајмица, а није ни близу тако.
Део наведених речи се у Србији уопште не користи, други део је хрватски преузео из српског, јер је постојао и такав, врло снажан, процес. Бројне речи су, осим низа језичких принципа, из Вуковог српског, са све Вуковом латиницом, преузете у доба Илиризма (приближно 1835–1850), а и касније. И сад се те речи овде наводе као хрватизми:
бројка, исход, учинак, уређај, возило, здравство, поузеће, потрага, гласина, латица, свратиште, дрворед, редослед, језикословац, страховлада, темељит, обзиран, погубан, нападан, најавити, известити, одвећ итд. Хрвати то знају, па зато, почев од 1939. и Бановине Хрватске настоје да, смисле своје (нове) речи.
Многи појмови се у истом облику употребљавају и у Србији и у Хрватској. Шта је онда чије, шта је ко и да ли је од кога преузео? Ово питање важи за
(ж)мигавац, стотинку, постотак, некретнину (и непокретност), плес и игру, упалу, прехладу, расвету, растрес(ш)ен, заговорник, прехлада/прехладити се, паралелно са назеб/назепсти. Сви ови појмови се одвајкада користе у српском језику, а
нахладити се, очевид/очевидан само у хрватском (
https://www.youtube.com/watch?v=2WcvkayB6I0).
Посуда/посуђе користи се и у Србији и у Хрватској,
судови су најчешћа варијанта у Србији, а
суђе се чује само у Хрватској.
Туђ и туђин нису (само) хрватске речи, зашто би
туђица то била?
Мучнина и гађење имају слично, али нипошто идентично значење, а обе речи се употребљавају и тамо и овамо.
Мучно ми је да га гледам каже се и у најмањем селу у Србији, где политички или неки други разлози сигурно нису могли да доведу до преузимања хрватских појмова.
Оно "primarni prevod" звучи ми као укидање неких варијанти речи са истим или сличним значењем.
Један број речи је залутао на овај попис. То нису хрватизми, јер их у Србији нико не користи:
дојам, пригода, ступањ, ћутња (мада Хрвати углавном кажу шутња), претинац (преградак се такође не користи у Србији), небодер, течај, допуст, опрост, одвећ, одгој, знатижеља, попримити, трачница, истодобан, знатижеља(н), одгодити, након што, напокон, у поводу, попримити. Не могу да се сетим примера да је из хрватског преузета нека реч, а да је притом из јекавице пребачена у екавицу, као
придонети (именица је вероватно
придонос) и
завредети.
Хир и ћеф се користе у Србији, а
хир и каприц у Хрватској.
У српском су заживели
конобар, квачило, раскринкати (од кринка = маска).
Након и смеће се повремено чују, само је питање ко говори. Ако су
обвезник и обвеза хрватски стандарди и ако то важи и за
обвезан, онда је вероватно и то преузето.
