Не знам да ли је о овоме било речи раније: читам неке називе државних установа које у себи имају прилошку конструкцију, на пример "Агенција за акредитацију здравствених установа Србије" (један пример, али тога има баш много). Делује ми мало смешно ово "Србије", јер се не види да ли се везује за здравствене установе, или за агенцију. А смешно је зато што је то "Србије" врло далеко од "Агенција", а при томе то није најгори пример. У Бањој Луци постоји аналогна агенција која се зове "Агенција за сертификацију, акредитацију и унапређење квалитета здравствене заштите Републике Српске". Сад ви мени реците с ким, или с чим се везује ово "Републике Српске"?
У Хрватској би нормално рекли "Хрватска агенција за акредитацију здравствених установа" (прави назив је други, али то није поента), пошто се у много случајева "Хрватски" у називу институције односи на државу, а не на народ. Код нас, због политкоректности, само у старим називима институција "Српски" се односи на државу ("Српска фабрика стакла", "Српска академија наука"), док код новијих назива користимо "Републике Србије" или само "Србије". Практично је иста ситуација у Руској федерацији, где се "русский" односи на народ, а "российский" на државу.
Моје питање нема никакве везе с национализмом или великосрпством, интересује ме језик: зар није боље рећи "Агенција Републике Србије за акредитацију здравствених установа", што ми се чини савршено јасним, уместо тако рогобатне конструкције, где "Србије", на крају подуже конструкције, заиста изгледа рогобатно? Ако је назив дужи и не стави се у наводнике, онда је врло тешко одредити где се назив завршава, тако да "Србије" изгледа још неприродније.
Пример Акредитационог тела Србије још је гори, то је буквални калк с енглеског "accreditation body". "Тело" се у називу појавило још 1998, за старог режима, тако да се не може рећи да је у питању новотарија. Напротив, тај пример говори о невероватној интелектуалној лењости и, ако хоћете, правог незнања. Правних лица има много и разних, али категорија "тело" не постоји, колико је мени познато, ни у Закону о привредним друштвима, ни у покојном Закону о предузећима, ни у Уредби о организацији и начину рада државне управе. Само што то нико не чита.
Сваки се дан уверавам да је Павле Савић био у праву с "осветом лоших ђака".
