…це и …ци

[abzec001]

У централној Србији и Војводини има много насељених места чији се називи завршавају на ЦИ, као Гунцати, Јајинци, Путинци, Попинци, Јарменовци. Све множина мушког рода.

Овакви називи у јужној и југоисточној Србији (општине Врање, Прешево, Бујановац, Владичин Хан, Сурдулица, Трговиште) имају сроднике који се завршавају на ЦЕ и сви су у једнини средњег рода – Алакинце, Стајковце, Прекодолце…

Босиљ(ле)град је у истом делу Србијена али се овај тип назива завршава само на ЦИ, као и знатно северније: Бранковци, Милевци, Рајчиловци…

Два назива су прави близанци: Госпођинци (Жабаљ, Бачка) – Госпођинце (Прешево).
Има још таквих близанаца, али другачијег завршетка, рецимо Рибари – Рибаре.

Питам се како је дошло до ових разлика у завршецима и да ли и шта та разлика значи?

[J o e]

Код имена на -ане/-ане и -аре/-ари ради се о преграматикализацији наставка за номинатив множине. Некада су именице на -анин и -ар́ имале множину грађане, Дубровчане; рибар(р́)е, али су се прилагодиле оним многобројнијим, које су имале множину на -и. Е сад, у топонимији је то негде остало, а негде је осавремењено.

Не знам како се тумачи наизглед слична појава код имена на -це/-ци, али је њихова упоредивост очита. Негде сам читао да је овде смер обрнут (Стајковци → Стајковце), али се не сећам образложења. То је врло тешко и открити, нарочито што постоје и облици типа Стајковац.

[abzec001]

Код имена на -ане/-ане и -аре/-ари ради се о преграматикализацији наставка за номинатив множине. Некада су именице на -анин и -ар́ имале множину грађане, Дубровчане; рибар(р́)е, али су се прилагодиле оним многобројнијим, које су имале множину на -и. Е сад, у топонимији је то негде остало, а негде је осавремењено.

Не знам како се тумачи наизглед слична појава код имена на -це/-ци, али је њихова упоредивост очита. Негде сам читао да је овде смер обрнут (Стајковци → Стајковце), али се не сећам образложења. То је врло тешко и открити, нарочито што постоје и облици типа Стајковац.

Хвала на исцрпном објашњењу.