Halloween - „Ноћ вештица“

[Duja]

U svakom slučaju, ako već nešto treba da preuzimamo, bolje Noć veštica nego Mekdonalds i patološku ljubav ka oružju.

Mali off, vest baš od sinoć:

Na Najlonu prodaju i oružje
02. 11. 2013. | Večernje novosti

Pored raznih rariteta, kradene markirane odeće po niskim cenama, alata, vozila i svih mogućih predmeta potrebnih za kuću, na Najlon pijaci u Novom Sadu građani kupuju i oružje.

Pištolj M-57, poznatiji kao "tetejac", nedeljom, pored auto-placa, kod trojice mladića se može kupiti i za 100 evra.

Prodavci, kako smo saznali na licu mesta, robu švercuju iz Bosne. Tamo nabavljuju oružje, sa uklonjenim serijskim brojevima po niskim cenama, a prodaju ga u Novom Sadu nešto skuplje. Osim "tetejca" na pijaci se nelegalno može naći i CZ-99, odnosno "duga devetka", i pištolji M-70 i CZ-88, kao i ručne bombe.

Neupadljivi i obazrivi, klijenti ovih prodavaca su isključivo oni građani koji po preporuci dolaze da pazare oružje za svoje domaćinstvo. Cena se kreće od 100 do 200 evra, a municija se prodaje, u zavisnosti od kalibra, već po ceni od 20 dinara po komadu.

Pištolje, kaže jedan od njih, kupuju muškarci, zarad sigurnosti u svom domu. Crnom tržištu okreću se zbog visokih taksi za legalno oružje koje je država nametnula. […]

[Stoundar]

Halloween je skraćeno od All Hallows’ Evening, dakle nije da sam naziv nema nikakve veze s vjerskim praznikom. Ja samo kažem da se moramo udaljiti od riječî ako nam treba funkcionalan prevod, neki koji pogađa suštinu tog običaja. Tako i Dan Sv. Valentina prije zvuči kao vjerski praznik, jer na našem nema iste konotacije kao u engleskom.

[Бруни]

Da, koliko sam ja shvatila, ima korene u prazniku Svih svetih i tom keltskom prazniku, ali NIJE taj praznik, nego nešto sasvim drugo. Dokaz za to jeste da na taj dan nema nikakvih crkvenih svečanosti, dakle CRKVA GA NE OBELEŽAVA, bilo koja, ni katolička ni pravoslavna ni protestantska, nijedna. Od dana Svih svetih izgleda da ima samo ime. Radi se svetovnom prazniku koji je iz Irske stigao u SAD i tamo se proširio. Mislim da je vrlo bitno i da treba imati u vidu tih nekoliko stvari pri odgonetanju što baš Noć veštica.

[Belopoljanski]

Бруни, вече пре дана Свих светих, као што је Бадње вече вече пре Божића. Сви свети су наредног дана, не тог.

Није битно паганско порекло, и код нас је скоро све у вези са хришћанским обичајима паганског порекла. Ствар је само у преводу. Замислите кад би неко наше Бадње вече (енгл. Christmas Eve) превео као „Ноћ маскираних банди“ или као „Ноћ ломача“, јер им „Бадње вече“ не буди асоцијације на оно што они раде за Бадње вече, а и реч је о обичајима који су паганског порекла. На пример, ако (исправно) закључе да деца која се маскирају, коринђају и траже слаткише заправо не славе Божић, а да то не чине ни одрасли који пале ломаче због дружења, гласне песме, пуцања из ватреног оружја и опијања куваним вином и ракијом и који након тога не иду у цркву, него се кући да се трезне од мамурлука, па кажу: „Чекајте, ово заправо није Бадње вече, него словенско паганско обележавање зимског солстиција“.

Али опет, није то у питању, сад смо се беспотребно уплели у етнологију. Поента је у преводу, преводилачкој пракси и преводилачкој филозофији. Ако неки народ има празник који на свом језику зове именом А и где то име има своје значење и/или корелира са неким нашим традиционалним празником, да ли ми то име:

1. преводимо по значењу и/или упарујемо са нашим одговарајућим празником;
2. транскрибујемо по изговору;
3. измишљамо му име Б?

Стоундар је дао одличан пример са „Даном заљубљених“. Има ли тога још, да можемо видети образац?

[Бруни]

Da, ali nije vezano, kao Badnje veče i Božić. Pogledaj na Vikipediji članak Halloween. Ja o tome pričam. Drugo, ne možeš porediti jedan praznik tipičan za samo jedan prostor i drugi, koji je tipičan za ceo hrišćanski svet. Sav hrišćanski svet je slavio rođenje Hrista i svi su na neki način nazvali te praznike, bez uticaja drugih jezika i bez potrebe da uopšte znaju kako i zašto je taj praznik nazvan u drugim delovima sveta. A Noć veštica nije toliko globalan praznik, i pre svega nije uopšte verski praznik (opet, kao dokaz tome je nepostojanje bilo kakve religiozne svečanosti - za Badnje veče, čini mi se, služi se misa, zar ne?).

Drugo, vrlo je BITNO za prevođenje da znaš šta prevodiš, kako bi znao kako da postupiš, tako da ova mala  etnološka rasprava nije toliko besmislena. Od svih mogućnosti koje si dao, ne može se uvek primenjivati samo jedna. Sve zavisi od slučaja do slučaja. Zavisi od osećaja prevodioca, a ponekad, znaš i sam, prevodioci se uopšte ne pitaju, nego su u pitanju novinari, ili čak sam narod.

Napomenula bih samo nešto u vezi sa mogućnošću br. 1: ako pod "korelira" misliš na isti praznik, kao npr. Božić, onda ga naravno, prevodimo našim imenom. Nećemo sigurno da ga prevodimo kao npr. Krismas ili Navidad. Ako pod "korelira" misliš na čisto podudaranje u nećemu (neki od običaja, datum i sl.) a zapravo nema mnogo veze jedno s drugim, prevodiš ime, transkribuješ ili izmišljaš novo ime, dakle, postupaš u skladu sa tim kako određeni slučaj zahteva. Ako naravno, u narodu postoji već preferencija za neku od datih verzija, onda se priklanjaš toj verziji. Prevođenje nije matematika, i nema opštih pravila i protokola. Sve zavisi od slučaja do slućaja.

[Belopoljanski]

Не знам докле треба да читам чланак о Halloween-у на Вики, али на самом почетку пише (превод је мој):

Halloween или Hallowe’en (/ˌhæləˈwiːn, -oʊˈiːn, ˌhɑːl-/; скраћено од „All Hallows’ Evening“, Вече свих светих) такође познат и као All Hallows’ Eve (Вече свих светих), годишња је светковина која се обележава у великом броју земаља 31. октобра, вече уочи западнохришћанског празника Сви свети. Њоме започиње тродневно славље које се назива Hallowmas, дани у литургијској години који су посвећени сећању на мртве, укључујући светитеље (hallows), мученике и све у вери упокојене вернике.

Према великом броју научника, Вече свих светих је христијанизована светковина настала под утицајем келтских празника жетве са могућим паганским коренима, конкретно од гелског Самхаина. Други тврде да се развила независно од Самхаина и да има искључиво хришћанске корене.

тако да ја овде стварно не видим на који начин је паљење ватри и маскирање деце вече уочи Божића везано за Божић, а паљење ватри и маскирање деце уочи Свих светих није за Све свете.

Али небитно, ово су сад већ бочне расправе, поента је да је у нашем језику за празник Halloween што значи „Вече (свих) светих“ сковано ново име, јер је преводилац сматрао да енглеско име за овај празник не описује тачно шта он јесте, већ да је у питању Ноћ вештица (и осталих караконџула). Одатле и не чуди што овде има толико „телетабиса“ који верују да је овај празник мрачан и демонски и да је његова сврха светковање сатанских сила, а не њихово терање јер следи тродневни празник посвећен свецима и умрлим најмилијима.

[Бруни]

Hm. Sledeći put ću odmah da linkujem na stranicu i tekst koji prepričavam. Sad ne mogu da nađem gde sam to pročitala da to nije verski praznik. Malo sam bolje sad pročitala članak na engleskom (mislila sam na engleski članak, ali vidim da je srpski samo prevod engelskog), i vidim da ipak nisam u pravu. U daljem tekstu se pominje i odnos crkve prema tom prazniku i za šta koja crkva ga vezuje (katolička, protestantska).  Što se teletabisa tiče, nije to potpuna izmišljotina srBskih teletabisa, u istom članku na  Vikipediji piše i ovo:

Some Christians feel concerned about the modern celebration of Halloween because they feel it trivializes – or celebrates – paganism, the occult, or other practices and cultural phenomena deemed incompatible with their beliefs.

Međutim, u daljem tekstu kaže da sam crkva,  bilo katolička bilo protestantska, ne vide ništa loše u tome da se deca prerušavaju jednom godišnje u veštice i mrtvace.

Ja nešto sve mislim da je taj naziv prvi put na srpskom pomenut s horor filmom. Preveden je naslov umetničkije, a onda je jednostavno ostao kao opšti naziv za taj praznik. Drugo objašnjenje mi ne pada na pamet. Osim ako ima neka referenca da se taj naziv u srpskom pojavljivao i pre tog filma. Čisto moje mišljenje, ne mora nikako biti tačno.

[Belopoljanski]

Ja nešto sve mislim da je taj naziv prvi put na srpskom pomenut s horor filmom. Preveden je naslov umetničkije, a onda je jednostavno ostao kao opšti naziv za taj praznik. Drugo objašnjenje mi ne pada na pamet. Osim ako ima neka referenca da se taj naziv u srpskom pojavljivao i pre tog filma. Čisto moje mišljenje, ne mora nikako biti tačno.

И мени је исто то пало на памет. То је била ера врхунских превода наслова филмова, а и сам празник је у то време био врло мало познат код нас. Са већом заступљеношћу филмова, серија и уопште америчке забавне културе, празник је постао много познатији, а за превод његовог имена је коришћен наслов већ познатог култног филма.

[Бруни]

Samo jedna mala opaska povodom kritikovanja Noći veštica zbog kostima i sl. Izgleda da nije to čisto srBska briga. Ovih dana dok smo praznovali ovde, baš je na vestima bilo kako su neki katolički zvaničnici bog zna kako zabrinuti zbog navodnog degradiranja hrišćanskog praznika takvim paganskim običajima. A onda im je moj miljenik, papa Bergoljo zapušio svima usta rekavši da ako jednom godišnje deca vole da se šetkaju u kostimima, nije apsolutno nikakav problem za katoličku crkvu, ni hrišćansku veru.

(Nešto imam osećaj da sam ovo već negde pisala, ali ne nalazim taj tekst ovde. Ukoliko pak ispadne da sam ćorava i da sam ipak isto ovo napisala u ovoj temi ali ne vidim, slobodno obrišite ovaj post.)