Јако, врло, веома, доста, пуно, много

[Шоми]

На другом форуму је постављено питање могу ли се сви ови прилози равноправно употребљавати и ја сам одговорио да могу. Јесте да они нису увек синоними, али изворни говорник ће препознати те нијансе и правилно употребити неки од њих. Замерка тамо је била заправо да се у јавном дискурсу више форсира веома спрам врло („веома леп, веома хладан“), па сам ја реаговао и написао (додао) како су свих шест речи заправо равноправне у тој прилошкој служби, односно и као допуна придеву (нпр. јако/пуно/доста/много/врло/веома добар), и као допуна глаголу (јако/пуно/доста/много/врло/веома пазити). Има ли неких запажања када нешто од тога не важи или треба ли на нешто обратити пажњу и сл.?

[J o e]

Ја бих рекао да јако и пуно нису сасвим равноправне, већ да имају вредност употребе у нижим регистрима. Тешко ћеш их чути на вестима или у званичним текстовима, зар не?

И не бих рекао да баш сви иду уз глаголе у значењу о којем говоримо (интензивирање; отуд се називају интензификатори). Десило се да твој глагол може колоцирати с већином њих (мени, нпр., не иде *он јако пази), за осталу већину глагола то не важи: пробај са гледати, свирати, спавати — видећеш да тек покоји прилог од ових колоцира.

(Ту нису у питању допуне, већ одредбе.)