Čuvanje izvornog pisma među srodnim jezicima

[Orlin]

Razgovarao sam s Hrvatom koji mi je objasnio da Hrvati ne osećaju ćirilicu svojim pismom jer oni nikada nisu pisali njom: glagoljica im je istorijski prvo pismo, koje se u nekim mestima održalo tek do 19. veka, a latinica (ako se ne varam, po Ljudevitu Gaju, kasnije je postala opšeprihvaćena. Stoga bih rekao da Hrvati ne bi prepoznali ćirilični tekst kao napisan svojim jezikom nego nekakvim stranim.

[Бруни]

Razgovarao sam s Hrvatom koji mi je objasnio da Hrvati ne osećaju ćirilicu svojim pismom jer oni nikada nisu pisali njom: glagoljica im je istorijski prvo pismo, koje se u nekim mestima održalo tek do 19. veka, a latinica (ako se ne varam, po Ljudevitu Gaju, kasnije je postala opšeprihvaćena. Stoga bih rekao da Hrvati ne bi prepoznali ćirilični tekst kao napisan svojim jezikom nego nekakvim stranim.

Pa ne treba ni da ga prepoznaju oni, nego Srbi. Ako pišem tekst gde su mi Hrvati ciljna grupa, svakako da neću koristiti ćirilicu, nego latinicu, i to ne samo u citatima, nego za ceo tekst. Štaviše, čak bih najverovatnije i transkripciju izostavila.

Takve stvari nisu ništa neobično: sličan tip prilagođavanja teksta se radi i u engleskom i španskom, i svim drugim jezicima koji se govore u više država te stoga imaju svaki svoje posebne karakteristike.

[Зоран Ђорђевић]

Jе li dobra kombinacija ćirilica + navod iz bosanskog ili hrvatskog latinicom?

Отприлике овако:
Пита Mујо Хасу:
— Što si, bolan, tako tužan?
А Хасо одговара:
— Kako ne bih bio, tvoja Fata našla trećeg.

[J o e]

Чини ми се да је, нпр., у србистичким научним радовима пракса и једно и друго: задржати оригинално писмо (било на језику српског, хрватског, бошњачког стандарда) или пресловити у ћирилицу. Неки професори на филолошком експлицитно захтевају да се у семинарским радовима дословце преноси оно што се цитира, укључујући и писмо. Мислим да је у науци то сасвим прихватљиво, за ширу јавност (нпр. новине) не чини ми се практичним.

[Бруни]

А зашто је прихватљиво? Има ли неки практичан, конкретан разлог да се то ради? (осим политичке коректности, за коју сматрам да није довољно јак разлог пошто нема везе с језиком).

[J o e]

Није ствар у политичкој коректности, већ у егзактности и објективности: чим се ставе наводници, то значи да текст преносимо дословце, чак и са правописним и штампарским грешкама. Ако од тога одступамо, морамо то да означимо (обично угластим заградама): ако скраћујемо текст […], рашчитавамо скраћеницу, коментаришемо, подвлачимо и сл. Зато ми је ОК да се та верност оригиналу да и писмом, управо како стоји у цитираном делу. Већ смо помињали да је у неким областима чак уобичајено не преводити са страних језика.

[Бруни]

Није ствар у политичкој коректности, већ у егзактности и објективности: чим се ставе наводници, то значи да текст преносимо дословце, чак и са правописним и штампарским грешкама. Ако од тога одступамо, морамо то да означимо (обично угластим заградама): ако скраћујемо текст […], рашчитавамо скраћеницу, коментаришемо, подвлачимо и сл. Зато ми је ОК да се та верност оригиналу да и писмом, управо како стоји у цитираном делу. Већ смо помињали да је у неким областима чак уобичајено не преводити са страних језика.

Sve što si mi naveo je sasvim razumljivo i logično, osim pisma, jer kao što Klajn reče, oba pisma su sasvim konvertibilna, tako da mi čuvanje pisma izgleda kao izuzetno preterivanje, a pogotovu kad se radi o srpskom tekstu. Šta radiš ako knjiga ima dva izdanja, ili tri, i neka su ćirilična a neka latinična? Pišeš prema onom izdanju koje koristiš? A šta ako si koristio dva izdanja? Gde se gubi autentničnost ako se promeni pismo? Kako se gubi? BTW, ne prevoditi sa stranih jezika je nešto sasvim drugo. Ti srpski sa srpskog ne prevodiš. A što se tiče hr/bs, tekst se ne razlikuje ni u jednom slovu, osim u pismu. Dakle, nema osnove to porediti sa originalom na stranom  jeziku postoje realne razlike između originalnog teksta i teksta prevoda. Zapravo, da li bi se uopšte navođenje hr tekst ćirilicom moglo smatrati —  prevodom? Ja milsim da ne.

[Шоми]

A što se tiče hr/bs, tekst se ne razlikuje ni u jednom slovu, osim u pismu.

Можда се разгодак понегдје разликује… Само не питај како се на словеначком каже тачка и зарез.

[J o e]

Б., нисам помињао стране језике ради паралеле са хрватским, босанским, него да научници често и у случајевима где ризикују да пренесу поруку ваљано (тј. да читалац не разуме оно што треба) иду на што изворније писање.

Неком као претеривање изгледа и поштовање оригиналног правописа (неко би Белићево историски преправио у историјски). Потпуно су конвертибилни и нормативни дублети, па нећеш нечије докада навести као до када и сл.

[Stoundar]

Bruni, kako samo u pismu? Zamisli da se u tekstu pojavi desetak stranih imena i pet anglicizama (koji se ne transkribuju obavezno po hrvatskom pravopisu). Tad bi već morala primijeniti P 10, iako se autor možda ne bi složio s tvojim transkripcionim odlukama. Ili da transkribujemo po hrvatskim pravilima transkripcije iz Pravopisa MH? Na prvi pogled sve ovo možda izgleda jednostavno, ali baš i nije.

[Бруни]

Bruni, kako samo u pismu? Zamisli da se u tekstu pojavi desetak stranih imena i pet anglicizama (koji se ne transkribuju obavezno po hrvatskom pravopisu). Tad bi već morala primijeniti P 10, iako se autor možda ne bi složio s tvojim transkripcionim odlukama. Ili da transkribujemo po hrvatskim pravilima transkripcije iz Pravopisa MH? Na prvi pogled sve ovo možda izgleda jednostavno, ali baš i nije.

Ovo je valjan razlog za ostavljanje originalnog pisma, na primer. Ako u tekstu ima stranih imena, verovatno bih onda ostavila latinicu. Naravno, ako se radi o hr tekstu. Ako se radi o srpskom, NARAVNO da bih ga prebacila u ćirilicu sa sve transkripcijom.

Šomi, ne razumem tvoj komentar. Šta hoćeš da kažeš sa slovenačkim?

Joe, prostim menjanjem pisma nema ama baš nikakve opasnosti da se pogrešno prenese poruka. 
Јое, простим мењањем писма нема ама баш никакве опасности да се погрешно пренесе порука.

Izuzetak mogu biti oni slučaji kad latinično slovo igra neku bitnu ulogu u prenosu poruke, ili se npr. radi o slučaju koji je Stoundar naveo. Ne kažem da nema izuzetaka, ali to bi već trebalo proceniti od slučaja do slučaja.

[J o e]

Ako se radi o srpskom, NARAVNO da bih ga prebacila u ćirilicu sa sve transkripcijom.

Нисам сигуран да би те у неком научном часопису сматрали за озбиљног сарадника ако би то радила.
Милка Ивић је, нпр., углавном објављивала књиге на латиници, с изворним писањем страних имена. Да је цитирам (дакле, дословно преносим јавности шта она каже), не бих ни помислио да транскрибујем та имена, а ни да пресловљавам.

А било би недоследно да, кад цитирамо текст са изворним именима, не пресловљавамо, а пресловљавамо, рецимо, други део тог текста где нема изорних имена.

Joe, prostim menjanjem pisma nema ama baš nikakve opasnosti da se pogrešno prenese poruka. 
Јое, простим мењањем писма нема ама баш никакве опасности да се погрешно пренесе порука.

Нигде нисам рекао да се тиме погрешно преноси порука, него да до тога може да дође ако се не преведе текст.

И многи правописни примери су потпуно конвертибилни, као онај што дадох, па нећеш то конвертовати при цитирању.

[Stoundar]

http://www.prometej.rs/upload/document/busenje_jezika.pdf

Prvih dvadeset stranica nove zbirke Klajnovih članaka, sa mnogim citatima iz hrvatskog. Biće da Klajn i dalje preslovljava, pod uslovom da se ne radi o uticaju lektorske prakse publikacija za koje piše.