Prevođenje slovenskih jezika bivše Jugoslavije

[d@do]

Još reakcija…

[Belopoljanski]

Снимак хрватске емисије са расправом о потреби превођења, са све инсертима „преведених“ Маратонаца и Тко то тамо пјева:

http://www.youtube.com/watch?v=cKMBf-oaey0

[Vukvuk]

Kakvo razočaranje od Matasovića.

[Шоми]

Kakvo razočaranje od Matasovića.

Гледах синоћ и исто то сам помислио. Прекинуо сам на пола, згадили су ми се.

[Belopoljanski]

Ја сам одгледао целу.

Морам рећи да ми је једна ствар фасцинантна, а то је на колико је ниском интелектуалном нивоу вођена дискусија, а опет на толико културном нивоу (или ми барем тако делује). Некако ми је неспојиво толико добро васпитање и самоконтрола са оноликим гафовима и са једне и са друге стране.

Прво Павичић (са десне стране у средини) са тако смиреним и умирујућим тоном смирује страсти и објашњава како се не ради о преводима, већ само о повременим титловима како би се појаснила понека реч која у Хрватској није уобичајена, а опет са друге стране пренебрегава непостојање сличне праксе када је у питању хрватски сленг, локални говор или употреба туђица.

Хрибар (са леве стране до министарке) опет бунећи се против титловања прави такве грешке да се оно не може гледати. Прво се бламира неправилним језичким тумачењем слова закона где пише да једино у програму намењеном националним мањинама не мора бити превода, а он одатле закључује да се мањински језици не морају преводити (а тиме и италијански и мађарски), а после тако пропушта прилику да поентира над супротном страном док се сама пеца на сопствену удицу да је то страшно.

Најзанимљивија ми је оцена тврдих заговорника титловања са српског како су Хрвати коначно изгубили комплекс „чувара“ језика… Не знам, у нашој јавности бих волео што више овакве културе дијалога и лепог језика, али овакву памет ни у лудилу.

[Belopoljanski]

Иначе, и на том снимку можемо чути како изгледа када се Ч изговара као [tʃ] уместо [tʂ], а о чему сам говорио на другим темама.

Вероватно сам досадан с тим, али када чујем /sʋîlitʃitɕ/ уместо /sʋîlitʂitɕ/, одмах се сетим оног „Бичакчича“ са „првим тврдим ч, а другим меким ч“.

[Vukvuk]

I ja sam odgledao do kraja i nisam mogao da verujem šta pričaju i koliko ne umeju da rasuđuju i da niko do kraja emisije nije otvoreno izneo suštinu problema. Kad sam krenuo da gledam bio sam napisao da bi, ako se samo hrvatski sme čuti na televiziji, onda celu tu emisiju trebalo titlovati, ali to je kasnije pomenuo i onaj reditelj (mada nisam siguran da je znao zašto je to rekao, pošto sve vreme nije bio baš siguran šta priča), na šta je Matasović potpuno paušalno ocenio da govore "sasvim korektnim hrvatskim". Posle sam se setio da su za Matasovića južnoslovenski jezici slovenački, hrvatski, makedonski i bugarski, tako da ovo i nije trebalo biti veliko iznenađenje, ali je svakako sramota.

Međutim, nešto ne mislim da je srpska televizijska pamet nešto veća od hrvatske, samo je ovo bila tema po kojoj je hrvatska javnost uvek bila pristrasna. Mada ne mogu da poverujem da još uvek niko ne sme da prizna javno da su i zašto su srpski i hrvatski jedan jezik, ali za to su u konačnici najodgovorniji lingvisti normativisti, jer oni usađuju potpuno pogrešan stav da je jezik norma.

[Belopoljanski]

Međutim, nešto ne mislim da je srpska televizijska pamet nešto veća od hrvatske, samo je ovo bila tema po kojoj je hrvatska javnost uvek bila pristrasna.

Гледе српске телевизије, кад сам то већ споменуо, то је дно дна и уопште је однедавно више и не гледам, али претпостављам да је тако свугде, једино што овде недостаје неки квалитет којег у већим нацијама (ваљда) има да могу себи да приуште од 200 телевизија да имају бар једну комплетно квалитетну. Мени је овде било упечатљиво једино то са каквом пристојношћу, одмереношћу и изузетном пажњом на језик и свеукупан утисак говоре појединци из чијих уста излазе такве племенске мисли и идеје које бих пре везао за дијалекатски говор и агресивну гестикулацију него за људе који споља личе на академике.

[d@do]

Imaju rješenjeeeeeeeeeeee, jupiiiiiiiiiiiii
Glupostima nikad kraja….

[Шоми]

Да покушамо један превод: besposlen svećenik i kozliće križa, fakat.

[Belopoljanski]

Реално, што више о овоме размишљам, више видим смисла да се заиста титлује. 

[Vukvuk]

Да покушамо један превод: besposlen svećenik i kozliće križa,

Križati znači precrtavati. Krstiti se kaže krstiti.

[Шоми]

Знам, Вуче, оно је била иронија.

[Vukvuk]

Pa što, ostalo si dobro "preveo". Slično će morati i oni.

[delboj]

Gledam neki tekst u testu na C2 nivou za srpski kao strani jezik i tamo treba da se prevede na književni jezik tekst napisan na prizrensko-timočkom dijalektu.

Počinje ovako: Što bi rekja Sveđa… Sveđa je neko ime? Ili Šveđa? Na internetu ima ovaj tekst gdje to stoji sa slovom Š. Kako glasi to ime? Ili misli na Šveđanina? Tek kad sam našao varijantu teksta sa Š, to mi je palo na pamet.

Ono u Vranje, ovija opštinari pustili dušu te pešački prelazi obeležili, ali nema za koga. Šta tačno znači ovo pustili dušu? Kako to drugačije može da se kaže?

Vikav znači kažu, govore, pričaju, je li tako?