У усменој форми се не преводи. На пример, испод слике хрватског говора неће ићи субтитл, већ ће остати у оригиналу. Не преводе се филмови итд.
Али, у писаној форми (штампа, литература), поједине речи се замењују. На пример, сви у Србији знају да је казалиште исто што и позориште, и да је тко исто што и ко, али се речи казалиште и тко не користе у говору, па ће изјава неког Хрвата који каже „тко је првак хрватског казалишта“ бити пренесена као „ко је првак хрватског позоришта“.
Бошњачки и црногорски језик се не преводе, јер су идентични са ијекавским српским у БиХ и ЦГ.
Такође, сав ијекавски текст се увек преноси на екавици. Ако неки Србин из Босне каже „вријеме је за корјените промјене“, текст ће бити пренет као „време је за корените промене“. Исто важи и за Србе из Црне Горе.