Zakon o udžbenicima (i drugim nastavnim sredstvima) u članu 4 kaže ovako: […]
Овај пример утолико подстиче не неравноправност колико га неко без довољно знања и способности расуђивања може тако протумачити. Ја мислим да у нормалној ситуацији овде не би могло бити проблема: ако наставник добро растумачи шта значи то што пише у уџбенику. Но, наравно, јасно ми је да су у питању деца, од којих поједина свакако имају неухватљиве асоцијације, па је стога пример заиста неадекватан. Али још једном: ствар је у примеру, не у формулацији, која је тачна.
Благи офтопик: мислите ли да је, из ове перспективе, примерено обрађивати, на пример, Пушкинове „Цигане“, чија анализа захтева буђење бројних предрасуда о овој националности (то дело се налази у програмима за све средњошколске профиле)?