Hajde da čujemo ko još sem Šomija i Zorana misli da je u redu prozivati ljude da su tupoglavci i lenjivci zato što im nije stalo da rabe srbske reči za svaki nov pojam, niti im je stalo do neke arbitrarne "logike" koja je jeziku zapravo potpuno strana, nego sa stvarima prosto uvoze i njihova imena i zovu ih onako kako ih zovu i svi drugi oko njih.
Nemoj tako. Nisu oni baš tako ekstremni. Šta bi reko da si video onog što se juče pojavio i pisao sa ruskim slovima?
Moje mišljenje je negde između. Treba biti umeren u svemu, jer mi se čini da na taj način jezik najviše dobija. Ako postoje neke reči, što unositi tuđe (tipa: Što stejdž ako može scena?), ali isto tako mislim da nam moderan život, nove tehnologije, nove spravice, pilipoknice i gedojznice donose potrebu za unošenjem određenih stranih reči iako imamo naše, domaće, jer u novom kontekstu, naše nisu dovoljne, ili može da dođe do zabune (tipa: lajkovati na FB. Ne postoji jedna srpska ili barem ustaljena reč u srpskom jeziku koja bi u jednoj reči opisala tačnu radnju na koju se odnosi termin lajkovati.) Takođe, mislim da u određenim granicama svako ima pravo da koristi one reči koje više voli, ali nema pravo da prekoreva druge ako koriste one druge, ukoliko su i strane i domaće reči podjednako ili barem približno zastupljene u svakodnevnoj upotrebi (neko kaže da u hrani ima aditiva, neko dodataka, neko voli da ga koriguju, neko opet, da ga isprave ako greši, i sl.). Nisam za jezičko čistunstvo, ali nisam ni za primanje tuđica bez ikakvog kriterijuma.
Trzanja oko ovakvih tema će stalno biti dok se ne rasprave već jednom predrasude koje deo učesnika ima o razvoju jezika, ali ja sam verovatno samo optimista kad mislim da bi moglo da dođe do iskrenog razgovora gde bi se razrešile ove dileme.
Iskreniji razgovor ne možeš dobiti, baš zato što je iskren i bez zadrški, verovatno zato i izgleda pomalo grubo. Ne podržavam to, samo kažem da razgovor JESTE iskren. Ovde se radi o ličnim ubeđenjima, i to je ono što bih ja lično volela kad bismo mogli da uklonimo iz naših razgovora ovde na forumu, i da se samo držimo činjenica koje imaju potporu u nauci. Onda ne bi dolazilo do teških reči, ali onda ne bismo imali tu iskrenost. Sad, šta je bolje, odlučite sami.
a da li postoji ijedan primer jezika koji se "pokvario"?
Eh, i ovo je poprilično subjektivna kategorija. Jezik kao jezik, ima mnogo različitih registara, vokabulari određenih socijalnih, stručnih i drugih grupa se razlikuju, vrlo često jezik jedne drugoj izgleda uzvišeno, nedostižno, ili pak nisko i prosto. Jezik ima i socijalnu ulogu, a to je da drugima otkriva mnogo o nama bez potrebe da mi damo bilo kakvu informaciju o sebi. Da li jezik može da se pokvari? Pa, sad, uopšteno, mislim da ne može. Ali ako jeziku damo određene karakteristike i strpamo ga u određenu kategoriju, onda da. Npr. STANDARDNI jezik može da se pokvari. Nepoštovanjem norme. Ali, s druge strane, jedan jezik je mnogo više od norme. Norma je tek samo jedna od brojnih manifestacija jednog jezika. Meni lično kod stranih jezika daleko je više zanimljiva svaka druga forma osim standardne. Ok, i nju učim, jer je poznavanje standardnog jezika merilo poznavanja tog jezika (ali ne i jedino, of kors), ali mene lično mnogo više zanimaju nepravilnosti, dijalektalizmi, intonacija, različiti akcenti, vokabular specifičan za određene grupe, psovke (što da ne, i one takođe oslikavaju na neki način jedan narod), sleng, i mnogo toga drugog…
