Imena

[Бруни]

Nešto sam čitala Zanimljiva imena Ivana Klajna, i zaista ima mnogo zanimljivih podataka. Sastavila sam jedan tekstić u našoj rubrici Zanimljivosti, nadam se da  će vam se dopasti…

Očekujem kritike i komentare… 8)

http://www.srpskijezickiatelje.com/zanimljivosti:imena

[Đorđe]

Super je! Odličan tekst.

Dosta zanimljivih podataka, lepo strukturiran, pitak za čitanje. Očekujem još!

[Бруни]

Hvala, Đole.

Knjiga sadrži još mnogo drugih isto tako zanimljivih stvarčica. Ali odabrala sam samo (meni) najzanimljivije…

[Luče]

I meni se dopada!

Joj što vas volim što sve sažvaćete i servirate, pa ne moram da se mučim! [car]

 :-*

[Шоми]

И мени се допађа, морам рећи.

[Belopoljanski]

Не могу да верујем да о овоме нисам имао појма. Ово су неке основне ствари, изгледа, а сада их први пут чујем.

Врло занимљиво, баш сам уживао у читању.

[NouvelleVague]

Мени се допало  Филип  (Фи је од? А ово ип је од хипос? ) А да ли можемо да оставимо имена па да неко напише од.. хм… чега потичу, шта значе и слично? Ми смо ову вежбу имали са професорком латинског и наааравно да смо је смарали читав час од тренутка када је кренула са том причом. Ко деца у првом разреду. 

Моје име значи јунакиња тј. потиче од неке речи која има значење јунак, храбар. И ту је и Андреј, Андрија, Андреја, Андреа, и моје  А имала сам још један извор, али ћу сачекати, можда се врати тај форум, и ту ми је једна драга особа написала за моје име, а чини ми се да има за још пар имена. Али ми се то значење није нешто свидело (сад се присећам) и чини ми се да је било нешто у смислу мушкобањаста, тако нешто.  Да ли неко зна како се звала Косовка девојка?

Може? Е, сад.. Ја не знам колико тих извора има и који је тачан. Пошто се та два тумачења разликовала (тумачења моје професорке и те особе).

Па ћу ја ставити за почетак Михајло и Ања. (да не кренем баш са подужом листом  )
Шта значе, од које речи потичу, како је та реч/име настало, због чега? И ако се сетите још неких питања, додајте.

За Вука сам знала и то још као мала сам знала, и то ако се не варам од прабабе. И сад је баш бзв јер бих могла да чујем да ли постоји нешто тако у Влашком крају.
А онда сам сазнала за Французе  они су ми најбољи.
Сад сазнах то за Шпанце, Пере у Педро. Боо.. То као што моја тета хоће Срђан да пребаци у Серђо. А тек сам за моје име протествовала  осакати ми име, просто ми делује голо, ко секиром да га је огулила (можда састругала) и сасекла са свих страна по мало. Пи’

[Бруни]

Nuvelle, ne znam ja ni za Mihajla ni za Anju, ja samo napisah tekst na osnovu Klajnove knjige. Možda neko ima neki podatak, bilo bi zanimljivo čuti…

(BTW, vlaški kraj se piše malim slovom )

[NouvelleVague]

Јао, да.. -шки, чки, ски..  Ех, када срце хоће да велича, онда памет побрљави.. 

Ако неко има линк или зна овако, може да напише  Мени ја баш то занимљиво. Још када бих добро памтила…

[IamASt]

Hm, jes da je članak ihahaj star, ali možda vam bude zanimljiv:

http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=66722

[Belopoljanski]

За Михајла и Ану није тешко, то су библијска имена (Ања је само варијанта од Ана). Михајло је име арханђела Михајла и оно има своје значење на јеврејском. Миха Ил, као Бог: онај који је као Бог, Богу налик. Има много варијанти: Михаил, Михаел, Михаило, Микаило, Мијајило, Михаљ итд. Надимци су као и за име Миодраг и друга на Ми-: Миша, Мики итд. Још једно наше име које води порекло од исте личности је име Аранђел. Води порекло од схватања титуле арханђела Михаила као дела његовог личног имена. Постоји још неколико (два?) ар’анђела, међутим  када се каже Свети Аранђел, мисли се само на арханђела Михајла.

Ана је име јеврејског порекла и изведено је од речи за милост. Отприлике, варијанта нашег имена Мила. Библијско је име и раширило се примањем хришћанства и има много варијанти: Ана, Анка, Аница итд. Ања је варијанта имена Ана, само нисам сигуран да ли је српска варијанта, или варијанта из неког од страних језика, а да је у српски ушла јер звучи лепо.

[J o e]

БП, основни (и „правилни”) облик тог имена је Миха̀ило. Све остало је изведено из тога, најчешће слабим познавањем наше именословне традиције, а под утицајем фонолошких правила.

[Belopoljanski]

БП, основни (и „правилни”) облик тог имена је Миха̀ило. Све остало је изведено из тога, најчешће слабим познавањем наше именословне традиције, а под утицајем фонолошких правила.

Основни облик тог имена у словенској традицији је Михаи́л. Све остало су говорни варијетети, а код варијанти Миха̀јло, Миха̀ило и Миха̀јило не би требало да постоји битна разлика у изговору. Знам особе са презименима Михаиловић и Михајиловић које своја презимена читају исто као и Миха̀јловић, и оне који их читају као Михаи́ловић. Кад је име реченог арханђела у питању, ја лично не дајем предност ниједној од варијанти Миха̀јло, Миха̀ило, Миха̀ӣл (да ли сам добро ставио дужину?), већ их користим као синонимне. Не знам да ли сам у томе у праву. Остале варијанте, попут Михаљ и Михољ навео сам једино зато што су остале очуване у презименима.

[J o e]

Ја нисам говорио о словенској традицији, већ о српској; не знам откуд ми учита то. И наравно да постоји битна разлика у изговору. Миха̀ило је, у односу на грчки оригинал и транскрибовано словеснко име, настало додавањем-о (могуће, према изворно словенским именима на -(и)ло) и очекиваним новоштокавским преношењем акцента за слог уназад (од наслеђеног Михаи̏ло). И ту је, наравно, битан читав слог -и-, јер је он омогућио акценатско преношење. Даље се то у говорима „кварило” десилабизацијом тог слога у [ј], због чега се и акценат померио у „књижевним” говорима за још један слог уназад (Мѝха̄јло, као Ву̀ка̄јло). Михајило, разуме се, постоји само зато што матичар или поп није знао правопис (као што постоји Клаић, Даниела и сл.).

Не можеш паралелно употребљавати више имена за исту личност, нарочито ако јој је име устаљено. Српски облик имена тог арханђела је Миха̀ило, а црквенословенски Михаил /миха̀ил/. И ту нема даље. (Нема дужине у цсл. Миха̀ил. Узгред, име његовог ко-арханђела акцентује се на првом слогу: Га̀врило, а не Гаври́ло, како се често греши.)

(Код имена се не може говорити о синонимима, јер ниједно име нема значење!)

[Belopoljanski]

Ја сам говорио о словенској традицији, јер је одатле то име у нашем језику и потекло. Од облика Михаил су настали сви остали и покушавам да кажем да све народне облике тог имена гледам као изведене из њега и на неки начин равноправне, без обзира на то што је неко некад одабрао само један. И име Аранђел се односи на исту личност, Свети Аранђел није било који арханђел, него управо Михаило. И „основни и правилни“ облик имена Јоанис је Јован, оа опет имамо облике Иван или Јоан. Овде не полемишем са тобом, него покушавам да појасним.

Управо говорим о том степену познавања правописа, зато и помињем носиоце презимена Михаиловић и Михајиловић који га читају као Михајловић — једноставно се и ради о Михајловићима које је неко само записао на онакав начин и та породична традиција је остала, сем ако је неко баш кренуо да чита онако како пише. И презиме ђенерала Драгољуба Михаиловића скоро нико не чита Ми-ха-и-ло-вић, него Ми-ха͜и-ло-вић, чак и они који знају да се не ради о Михајловићу. На сличан начин знам и једног Небојишу који инсистира да није Небојша, него Небојиша, иако не постоји разлика по ономе како он то изговара, јер изговара Нѐ-бо͜и-ша. Као да се Милојко упише као Милоико или Милојико. Као и Бруни што читав живот изговара уч’тив које је апсолутно неразнатљиво од учтив, а све време мисли да говори учитив. Тако и ја сваког Михаила читам као Ми-ха̀͜и-ло, не правим разлику од Ми-ха̀ј-ло и запис Михајло ми делује природније, јер мислим да се ради о народном имену Ми-ха̀ј-ло које је при стандардизацији народног језика записано као Михаило само зато да би било ближе изворном облику. То сам желео да кажем.

Додатак: Сад проверавам, у Синодовом преводу Новог завета, као име арханђела користи се Михаил.