Најновије поруке

Странице: 1 [2] 3 ... 10
11
Прозодија / Bar
« Последња порука Duja 20. 09. 2017. у 15.10 »
S mejla:
Цитат
Poštovani, možete li mi reći kojem modelu akcenatske promene pripada toponim Bȁr? Je li Bȁr : Bȁra : Bȁru ili Bȁr : Bàra : Bàru?
12
Прозодија / Одг.: Палачинка, поморанџа
« Последња порука Duja 19. 09. 2017. у 13.59 »
evo i mali prilog raspravi s mejla:
Цитат
Što se tiče reči »palačínka«, zar ona ne potpada pod model reči »apotéka : apotékā« (dakle, »palačínkī«, zar ne?), a taj je model naveden na 13. stranici Daničićeve knjige Srpski akcenti? U tom smislu, stoga bi i reč »stotínka« trebalo staviti u pravilne, zar ne?
13
Прозодија / Одг.: Тестамент
« Последња порука Зоран Ђорђевић 18. 09. 2017. у 23.30 »
Својевремено, има томе тридесетак година, водила се полемика око акцента на телевизија, Југославија. Једни су инсистирали на телЕвизија,  ЈугОславија, а други на телевИзија, ЈугослАвија.  Ја сам и онда , као и данас, сматрао да је други облик природнији, логичнији, некако јаснији. Као што сам у прошлом коментару навео то су речи сложене од две и акцентом може ближе да им се одреди значење: теле-визија. Није то реч докУмент па да је свеједно.
14
Цитат
Али, да лингвисти по оваквом редоследу поређају кривце за прогон ћирилице из српског језика, да оптуже за то као примарне кривце народ, а као секундарне кривце научнике па тек, као трећеразредне кривце, политичаре, на то ми обични и просечни стручњаци за језик, али и сваки човек који логички размишља, може само да се зачуди и прексрсти.
И ја кривим народ. Зато што народ ћирилично писмо доживљава као писмо полуписмених, основношколско писмених. И да је фенси, нобл, напредно, модерно, писати латиницом. Зашто су натписи на радњама, они који не носе неко страно име, латиницом — Vulkanizer, Pekara…  да не ређам.
Лингвисти ту не могу ништа. Држава такође. Ако неки издавач израчуна да ће књига на латиници имати бољу прођу он ће је штампати на латиници.
А ако држава реши да уведе већи порез на латиницу (било је таквих предлога) дићи ће се џева до Стразбура. Кршење овога и онога… Све док народ не почне да пише ћирилицим за инат. Без принуде.
15
Могао си пре везе ка тексту да наведеш да се ради о политичком памфлету о томе како је писмо у Србаља неодвојиви део језика (што је био и остао апсурд), и да се о стању језика у тексту практично и не говори.
16
Мало је опширан, али мислим да овај текст о актуелном тренутку и проблемима српског језика неће бити ннезанимљив.

http://srbin.info/2017/09/18/dragoljub-zbiljic-lingvisti-zakljucili-narod-je-glavni-krivac-za-pomor-cirilice/

17
Telegraf: "Kako javlja televizija Pink, novinarke Gordana Uzelac i Mara Dragović brutalno su napale pristalice pokreta "Dveri".

Ah taj akuzativ, kome još to treba!
Мало је офф, али нека, форум ионако утихњује као јагањци, а ово ће некоме можда бити занимљиво.
Недавно сам гледао лепу емисију о Јордану Николићу, оном певачу који је дивно певао песме са Косова. У његовој биографији наведено је да је завршио филолошки факултет на групи за југословенску књижевност и српски језик. Једно време је радио у "Гоши" као лектор (то је оно што хоћу да вам испричам). И у нашој фабрици имали смо лектора. А недавно сам слушао професора Брборића кад је рекао да данас ни издавачке куће немају лекторе. То је изгледа омражено и врло мало плаћено занимање.
18
Telegraf: "Kako javlja televizija Pink, novinarke Gordana Uzelac i Mara Dragović brutalno su napale pristalice pokreta "Dveri".

Ah taj akuzativ, kome još to treba!
19
Прозодија / Одг.: Тестамент
« Последња порука Зоран Ђорђевић 17. 09. 2017. у 16.16 »
Да ли би се згрозио кад би твоју реч  "jednopojmovan" нека водитељка изговарала са акцентом једнОпојмован?
20
Прозодија / Одг.: Тестамент
« Последња порука mmalinovski 17. 09. 2017. у 01.27 »
U pravosnažno nema prebacivanja akcenta (standardno i uobičajeno: prȁvosnāžan).
Za pravovremen smatram da se može reći i prȁvovremen (kao što je pravilno i rȅtroaktīvan, što zvuči savim ok, isto kao kompetitivan…mada činjenica je da niko živ ne govori rȅtroaktīvan i da je to žestoko izmišljeno)

"Međùvremenu" mi ne zvuči tako strašno, negde mi je na granici prihvatljivog. Ja uglavnom govorim tako, ali to nije merilo čak ni toga koliko se meni samom dopada takav izgovor jer sam sȃm odlučio da tako govorim pod određenim uticajem… Uglavnom 50/50, ne znam šta bih rekao.

Ja mislim da ne treba tražiti u tim rečima nekakve delove prilikom izgovora nego ih doživljavati celovito, kao što im je smisao "jednopojmovan" i kao što treba da budu deo celovite, fluidne prozodijske forme. Ne treba tu ništa mentalno cepkati u praksi.
Странице: 1 [2] 3 ... 10