Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Прозодија / Одг.: Тестамент
« Последња порука abzec001 јуче у 23:27 »
Кадашња је актуелна акценатска норма по којој "нико није (нити је икад био) блеасав да говори", сем примораних тв новинара? И ко је могао да је такву пропише ако тако нико у држави не говори? Шта је онда циљ такве норме?
2
Прозодија / Одг.: Тестамент
« Последња порука Зоран Ђорђевић јуче у 12:59 »
Опет ја о истом. Ово би Џо могао (и морао) некако да објасни.
Зашто на РТС-у упорно инсистирају на норми да је акценат на другом слогу, иако је он неприродан?
Малопре, у Дневнику, у репортажи из Жагубице, водитељка каже: "Отворен је пут између Жагубице и КрепОљина." Накарадно, пара уши. Онда би могло и ЖагУбице.
3
Превођење / Одг.: лестница на волосах
« Последња порука delboj 24. 09. 2017. у 15.13 »
Dobio sam ovakav odgovor:

Цитат
It’s a joke, like the rest of the piece ("if these crazy women’s fashions keep getting crazier, things are going to wind up like this!").  The hairdos will be so huge women will have to have little staircases in them so their maids can reach the top.

Па и логично је да је нека шала, али ипак нисам могао да докучим шта је тачно у питању.

Нашао сам овакву слику у вези с овом приповијетком:

4
Превођење / Одг.: лестница на волосах
« Последња порука delboj 24. 09. 2017. у 14.49 »
Evo pisao sam, pa vidjećemo. Hvala na prijedlogu. Pitao sam na engleskom, koliko sam shvatio on nije Rus. Ali nije problem i ako treba na ruskom.

Bilo bi dobro ako neko može da pronađe ovu pripovijetku na srpskom, to bi dosta pomoglo.

5
Превођење / Одг.: лестница на волосах
« Последња порука Father Jape 24. 09. 2017. у 14.12 »
Ako ti niko ne odgovori ovde, predlažem da pišeš autoru ovog bloga:
http://languagehat.com/

On svako malo piše o nekom ruskom romanu, a često ima slične jezičke nedoumice, kada nabasa na neki izraz iz 19. veka. Imejl je:
languagehat AT gmail DOT com
(Naravno, morao bi da ga pitaš na engleskom ili ruskom, a ako on ne zna, ima koga da pita.)
6
Превођење / лестница на волосах
« Последња порука delboj 24. 09. 2017. у 09.26 »
На шта се тачно односи ова степеница на фризури у реченици: Причёска, как и подобает образованной девице, скромная: два-три пуда волос, зачёсанных кверху, и на волосах маленькая лестница для причёсывающей горничной.

Ово је из Чеховљеве приповијетке Брак через 10-15 лет. Не знам како је преведена на српски, нисам је пронашао у сабраним дјелима. Могуће да има, али ја нисам нашао. Прво сам помислио да то има нешто везе са степенастим шишањем, али не вјерујем да је ико имао такву фризуру у то вријеме, а и из контекста цијеле приче нема логике. Чехов овдје све додатно преувеличава и карикира, али опет ми није баш јасно шта је то тачно могло да буде на коси да послужи служавки која чешља ту удавачу.
7
Pošto izlazi iz lingvističkih problema, onda lepo i zaključavam temu.
8
Надовезаћу се на ово:
Цитат
Збиљић подсећа да се од времена Царске и Краљевске монархије, преко периода Брозове комунистичке власти и Новосадског договора 1954. па до дана данашњег систематски ради на затирању српског језика, добрим делом преко замене српске ћирилице латиницом.
Пошто је мени већ скоро 70 година памтим много.
У вези са темом памтим чињеницу да се ћириличне писаће машине нису производиле нигде у покојној Југославији.
То није било случајно, већ део плана који се систематски спроводио.
Ко је направио тај план и зашто види се данас, али расправа о томе излази из оквира лингвистичких проблема.
9
Овај текст брка појам писма и језика. Овај је народ имао епске песме и када је само шачица знала да пише, дакле језик и писмо су одвојене ствари. Ми, де факто, имамо два писма у употреби а не само једно. Залажем се за неговање ћирилице, али скоро свака реченица у последња три одељка текста кога си овде повезао ми изазивају мучнину. Све саме флоскуле и идеологија. Са оваквим браниоцима ћирилице, просто ми доће да из протеста пишем LATINICOM (признајем да ово звучи недорасло и детиње али то ми је била прва реакција) . Ако је ово реакција некога ко воли да користи и ћирилицу, питам се како овај текст помаже заштити исте.

Јасно је да језик и писмо нису једно исто, ни у тексту Драгољуба Збиљића се не тврди другачије, али јесу тесно повезани. Но, зашто, уместо лепљења етикета по том тексту, не погледамо шта аутор јасно каже, а чему није потребно тумачење.

Збиљић подсећа да се од времена Царске и Краљевске монархије, преко периода Брозове комунистичке власти и Новосадског договора 1954. па до дана данашњег систематски ради на затирању српског језика, добрим делом преко замене српске ћирилице латиницом. Језик и писмо су, поред религије, културе и историје, обележја сваког народа. Кад нема језика (и писма) или неког другог од поменутих обележја, нема ни народа. 

Знајући то немачки генерал Лер, командант бомбардовања Београда 1941. овако је образложио зашто је Народна библиотека међу првима сравњена са земљом: 

- Зато што је у њој чувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа. 

Ми, као што alexl каже, дефакто имамо два писма, али, као што Збиљић наводи ноторну чињеницу, зато што нам је латинично писмо вековима наметано. Зато смо ту где јесмо. А то нису ни флоскуле ни идеологија. Нити значи да се не треба борити за заштиту ћирилице.

Свака озбиљна земља има Закон о примени језика и писма. Има га и Србија, али је пун рупа и требало би га допунити, пре свега у вези употребе језика и писма у јавности. Очигледно је и да се многи, користећи те рупе, не придржавају слова Закона, поред осталог и зато што то не повлачи никакве консеквенце. 
10
Питање писма је скоро искључиво социо-културално. Самим тим, политика свакако превише често умеша прсте.  Што се тиче тога ко је "заслужан", изнећу лично мишљење. Који је основни принцип нашег писма?  И ко га је прокламовао једном и за сва времена? Дакле, та је идеја, де факто оно што омогућава  1 на 1 кореспонденцију између 2 писма које користимо. Када на то додамо да латинична верзија лако може да укључи мноштво позајмљеница и употребу страних имена без измена у оригиналу, што је у времену у којем живимо јако згодна карактеристика постаје кного јасније зашто клинци све мање користе ћирилицу. Родитељи им више не читају бајке из лепих књига одштампаним ћириличним писмом (У мојој кућној библиотеци с лепим успоменама које из њих зраче поносно стоји тротомно издање "Бајки народа света").
Дакле, заслужна је просвета, издавачи књига и чиста прагматика која ће, на крају, превладати сентименталност. 
Такође, важно је да истакнем, да ја никада нећу осећати само ћирилицу својим писмом. Имам два и тиме се поносим. Да не буде недоумица: матерњи језик ми је srpsko-хрватски.

Са твојим  коментаром да је народ крив што је ћирилица потиснута , слажем се у потпуности.  Пре свега, просвета и родитељи су они који остављају печат на младима. И Фејс :) Инат нам, бојим се, неће помоћи.
Странице: [1] 2 ... 10