Аутор тема: Бајрон и Лаза Костић  (Прочитано 2640 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже vojvoda

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 214
    • Историјска библиотека
Бајрон и Лаза Костић
« : 11. 09. 2011. у 09.42 »
Готово је устаљено у историји европске књижевности да се наводи како је Бајрон (1788—1824) имао кључан утицај на целокупно романтичарско песничко стваралаштво. Ипак у појединим националним књиженостима, међу којима су и многе словенске књижевноси (међу њима и српска) постојао је снажан отпор бајроновским утицајима. Дух бајроновске поезије у српској књижевности имао је достојног песничког носиоца тек крајем 19. и почетком 20. века, у стваралаштву Лазе Костића, кога историчар књижевности Драгиша Живковић означава за најеминентнијег ствараоца бајроновског типа код Срба.

У француској књижевности (Иго, Мисе, Ламартин, Готје) Бајроново песничко стваралаштво је брзо задобило велики значај док се у немачкој и руској књижевности бајронистичким песницима супростављао читав низ писаца (у Русији су носиоци тог отпора били славенофили и класицисти). Бајронов утицај у српској књижевности прве половине 19. века био је врло слаб, пре свега јер његова дела нису била преведена, а када је и спомињан то је чињено више из разлога књижевног помодарства него што је стварно познаван и књижевно интерпретиран. Српски романтизам, како истие Драгиша Живковић, имао је особени развој. Он се прво развијао под утицајем немачке постромантичарске књжевности (бидермајерска књижевност) да би романтичарске карактеристике до изражаја дошле тек у другој половини века са стваралаштвом Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића, Лазе Костића и Војислава Илића. Спомени Бајрона и његовог песништва у ово доба су врло ретки а често их прате и негативне квалификације. Само је Петар Демелић у Летопису Матице српске у 19. веку објављивао преводе Бајронове поезије (1831. и 1838). У првим белешкама о Пушкину и Бајрону у Летопису (1828) истиче се њихов иморалитет док у једном чланку о Бајроновим имитаторима у Русији Милош Светић (Србска новина А. Арнота, 1838, бр. 80) износи читав низ погрда о овим песницима (Погледајте одступници од здравог разума, жертвоносци преузвишене мудрости […] како је опасно носити се трагом Бајрона).

Извор: http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:laza-kostic-i-bajron

Тагови: