Најновије поруке

Странице: 1 ... 9 [10]
91
Превођење / Одг.: Code mixing/switching
« Последња порука mmalinovski 16. 06. 2017. у 15.16 »
lahko guglanje mi otkriva: mešanje kodova (code mixing) i prekiljučivanje kodova (code switching) http://old.fil.bg.ac.rs/katedre/spanski/files/jelena%20filipovic,%20jezici%20u%20kontaktu.pdf
92
Превођење / Code mixing/switching
« Последња порука Марина 14. 06. 2017. у 19.36 »
Постоје ли преводи на наш језик за ове термине ( Code mixing/ Code switching) који су прихваћени?

На свашта нешто наиђох (код, прекључивање кода), али не знам ни да ли се односи баш на те термине, ни да ли је то званично прихваћен превод.
93
А ја живео у убеђењу да бошњачким језиком говоре Бошњаци, како муслимани у БиХ сами себе називају. Којим онда језиком у Федерацији говоре други и трећи, осим Срба из РС који, видели смо, говоре бошњачки? Изгледа да мали житељ Федерације, чим проговори, одмах то чини на три језика одједном. Не знам само да ли му родитељи, кад први пут каже бабо, одмах објасне на ком језику је то рекао.

Кад је већ поменуто постојање варијанти Србин и Србијанац питам се да ли је то предност или мана? Јер, Србијанац може да буде и неки Банту или Зулу ако живи у Србији. Додуше мало су црномањасти, па се види да нису и Срби, али граматички је то исправно.
94
Семантика и етимологија / Одг.: Просвед
« Последња порука J o e 11. 06. 2017. у 22.02 »
Треба погледати шта каже РЈАЗУ.
95
Синтакса / Одг.: Osim ako + negacija
« Последња порука mmalinovski 11. 06. 2017. у 14.06 »
subjektivno: znače isto, ali prva zvuči pogrešno

osim ako se ne pojavi mi nije dvosmislena. to drugo značenje koje sugerišeš bih ja uvek, najspontanije, izrazio sa: "osim u slučaju da se ne pojavi". malo grbavo , ali je tako u praksi.
96
Семантика и етимологија / Одг.: Просвед
« Последња порука mmalinovski 11. 06. 2017. у 13.57 »
Ne pripada. Prosvjed spada u kategoriju hrvatskih kovanica koje (kao i većina, ali ne sve) nisu našle mesto u savremenom književnom jeziku. Prosved je ništa drugo do ekavska varijanta i postojanje te varijante ne čini reč više srpskom, odnosno prihvaćenom jer u ovoj situaciji takvo ekaviziranje je samo dodatno izveštačenje nečega što je već izveštačeno. Zašto je, u određenom, po godinam vidimo specifičnom, razdoblju, nekolicina koristila ovu reč? Nemam tačan odgovor ali mislim da im se naprosto dopala pa su rešili da je koriste, namerno umesto protest, što je stilska odluka koju im iz današnje perspektive ne možemo "zameriti", ali ne znači da nam sad može biti uzor.
97
Правопис / Одг.: Миа по падежима
« Последња порука delboj 9. 06. 2017. у 20.45 »
Nije tu problem ime, problem su roditelji koji tako postupaju. Sjećam se da je na fakultetu bila jedna Daria koja je insistirala da joj ne pišu j u imenu, pošto su često mnogi pisali. Ne znam, u deklinaciji imena Mia bez j meni sve glupo zvuči.
98
Семантика и етимологија / Просвед
« Последња порука Filosgen 9. 06. 2017. у 20.28 »
Поштовани, занима ме да ли  реч "Просвед"  припада српском језику?  Упркос томе што је многи људи због њене употребе у хрватском језику  доживљавају као кроатизам, ја сам  мишљења да је то и наша реч, која се користила у нашем језику у току 19. и почетком 20. века а онда је полако нестала из употребе. У то се лако можемо уверити претраживањем српских књига скенираних од стране гугла и постављених на google books . Ако је то и наша реч да ли би је могли/требали оживети и вратити у говорни језик уместо латинске речи протест. Просвед је словенска реч, кованица од речи pro + s + prasl. *vědъ: видети, знати. Ево пар примера које сам ја нашао на Google Books :
Jован Бошковић О српском језику (речник), 1887 година

Рад српског народноцрквеног сабора, 1907 година

Српска књижевна задруга, 1896 година

Јован Скерлић Српски књижевни гласник, 1926 година

Архив за хемију и фармацију, 1927 година

Часопис мисао, 1922 година


И тако даље ко има живаца нека претражује даље…
99
Правопис / Одг.: Šorc
« Последња порука Duja 9. 06. 2017. у 13.55 »
Ovo je slično slučaju kapučino, što jeste korektna transkripcija, samo što zajedničke imenice ne podležu pravilima transkripcije nego uzusu, u kojem je isključivo kapućino. Tako je i šorc mnogo običnije nego šorts, samo što je ovde milošću normativista priznat i taj oblik.
100
Правопис / Одг.: Миа по падежима
« Последња порука Dacko 9. 06. 2017. у 11.56 »
Ovde upravo i jeste problem što domaće ime pišemo kao da je strano, jer su roditelji odlučili da se ime piše na internacionalni način, dakle kao Mia (ili kao Maria, Daria, ima još varijanti na tu temu) te je to i jedini pravopisni primer na koji se možemo pozvati. Prestala je potreba da se piše Columbia kao izvorno ime države, ali ostala je potreba da se nekako kroz padeže promene Mia, Maria i drugarice, ili recimo ime firme kojoj bi kod nas vlasnici dali ime Adria ili Columbia i tako je registrovali.
Странице: 1 ... 9 [10]