Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Велико слово => Тему започео: vojvoda у 24. 03. 2012. у 17.53
-
Како је правилно написати назив цркве: Црква светог Марка или црква Светог Марка или опет Црква Светог Марка. Ја се сећам да сам учио прву комбинацију, али ми је из поузданих извора наговештено да је у питању друго или треће. [bonk]
-
Молим неког да наведе правила око именовања сакралних објеката (и друге аналогне случајеве) како би ми олакшали ову збуњујућу ситуацију.
-
Имена цркава и сл. по П10 пишу се великим словом. Такође се и имена светитеља тако пишу.
Дакле, Црква Светог Марка.
-
…kao što je davno utvrđeno:
И Свети Сава и Црква Светог Марка и Храм Светог Саве.
-
Хвала на разјашњењу. Ја сам погрешно веровао да је то слично улицама (Косовска улица, Улица кнеза Михаила?).
-
Pa i jeste slično: Almaška crkva. Ono gde se norma kolebala je tretman prideva sveti. Po poslednjem pravopisu, on se sad u imenima svetitelja piše velikim slovom, jer je praktično sastavni deo njihovog imena. Uporedi Deda Mraz, Mahatma Gandi.
-
Da li po modelu Crkva Svetog Đorđa i Hram Svetog Save pišete i Manastir Svetog Stefana i Opatija Svete Klare? Meni je takvo pisanje logično zbog genitiva u sklopu naziva (kao Ulica vladike Danila), ali u Pravopisu nisu pomenuli manastire i vidim da ih u novinama i dalje pretežno pišu malim slovom (kao manastir Svetog Nikole).
-
Prema Pravopisu iz 2010. reč sveti se piše velikim početnim slovom, bez obzira da li se piše uz imena svetitelja ili crkava (ranije se pisalo Sveti samo uz imena svetitelja, a s malim slovom uz nazive crkava). Novi Pravopis nas oslobađa ranijih nedoumica, čini mi se.
-
Ne, ranije se pisalo Sveti samo uz imena praznika, ali su onda, u manjim izdanjima P 93, dodali i likove iz pripovijetki te dopustili veliko slovo i za svece, da bi u P 10 digli ruke od svega i propisali samo veliko slovo.
-
Људи, питање није било за велико С, него М.
Правопис не помиње експлицитно. Ако само име манастира не подразумева ову реч (Ђурђеви ступови, Жича, Пећка патријаршија, Манасија…), писаће се малим словом испред, а ако је конструкција манастир + генитивна синтагма, онда бих писао великим: Манастир Светог Стефана, Опатија Свете Кларе (ако већ није уобичајено да се та места зову само Свети Стефан, Света Клара).
Наглашавање „Манастир Морача (име места)“ у П10 сведочи у прилог овоме.
-
Drugim rečima, crkva/manastir/opatija/samostan tretiramo isto kao ulica/bulevar/avenija/prolaz. I potencijalni problem se jedino javlja kod sklopova koji se sastoje iz te reči i imeničke sintagme, kao što su Manastir Morača, Ulica Bele njive, (pa i Grad Beograd, Distrikt Brčko), gde nije uvek jasno da li je prva reč sastavni deo imena ili samo atributiv.
-
Град Београд је званични назив јединице. Уз Морача, мислим, не иде велико манастир ако није реч о топониму.
-
Nisam znao da je Manastir Morača ime sela (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0_%28%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%29) pored istoimenog manastira. Takva sela (nastala uz manastir, obično na njegovom imanju) drugde obično nazivaju Prnjavorima.
-
Град Београд је званични назив јединице. Уз Морача, мислим, не иде велико манастир ако није реч о топониму.
Hvala lepo za prethodnu potvrdu o nazivu s genitivnom sintagmom, a slažem se i s ovim -
svakako bih uvek pisala malim slovom odrednicu uz naziv u nominativu, kao manastir Hilandar, katedrala Notr Dam, crkva Ružica.
-
Ja pravim ovako razliku: manastir Morača, ali Manastir Bogorodice Ljeviške — tako i Crkva Svetog Marka. Da je samo Sveti Marko, onda bi valjda bilo crkva Sveti Marko. I da, veliko slovo S u imenima crkava uvedeno je ovim novim P10. Prema P93 pisali smo malo S kao titula, osim ako se to Sveti nije smatralo delom imena.
-
Ne, pisalo se sveti i kad se osjeća kao dio imena (npr. sveti Sava), radi jednoobraznosti! [da] Tako je rečeno u P 93, i zato sada izgleda prirodno Sveti Sava, jer pišemo Sveti kao i svaku drugu riječ koja je postala dio nekog imena (npr. Jovan bez Zemlje).
-
Zdravo,
zanima me kako je ispravno napisati:
Venčanje ce se obaviti u Crkvi Sv. Jovana Vladimira, Ul. Ignjata Joba br. 75
ili
Venčanje ce se obaviti u crkvi Sv. Jovana Vladimira, ul. Ignjata Joba br. 75
ili nešto treće?
Hvala unapred!
-
Ovako:
Venčanje će se obaviti u Crkvi Sv. Jovana Vladimira, Ul. Ignjata Joba br. 75
Dobro došao!
-
A kako biste pisali Crkva uzvišenja svetog krsta? Crkva uzvišenja Svetog krsta?
-
Ne, sveti krst nije lično ime, niti je naročito uobičajena kolikacija.
-
Ја бих Узвишење свакако великим. То је назив празника. Тако би било и Црква Вазнесења Христовог и сл.
-
Ne, sveti krst nije lično ime, niti je naročito uobičajena kolikacija.
Misliš, kolokacija? Mislim da se to u srpskom zove pre Časni krst. Radi se o krstu na kom je razapet Isus Hristos. Stoga mislim da treba da ide velikim slovom, jer je jedan jedinstven na svetu. Kao Sunce, npr. :D
-
Da, i ja bih pisala Sveti krst kao Sveti gral ili Sveto srce.
-
Јасно ми је да треба Црква Светог Марка, али имам нову дилему: палилулска црква, ташмајданска црква, тополска црква… Нашла сам у некој књизи ове синтагме с првим великим словом, али нисам сигурна да тако треба, јер ми се чини да нису то званични називи. Конкретно, палилулска црква је некад постојала, али претпостављам да име везе само са местом где се налазила. С друге стране, ташмајданска не би била ниједна друга до ова Црква Светог Марка. И на крају - тополска, што је ваљда Црква Светог Ђорђа на Опленцу. Зар не?
-
У описним називима би ишла мала слова.
-
S mejla:
Kako se pravilno piše HRAM SABOR SVETIH APOSTOLA?
(Uzgred, taj se nalazi u Apatinu (http://www.apatinturizam.rs/tourist-resorts/23/religijski-objekti/64/pravoslavni-hram-sabor-svetih-apostola/).)
-
Правопис не предвиђа такве случајеве. Има само ова два модела:
(1) Високи Дечани, Свети Петар на Лиму;
(2) Црква Успења, Храм Светога Саве.
У првом моделу реч црква, храм, манастир не би била део назива, већ описни атрибутив, будући да се синтагма може употребљавати и без ње: Био сам у Високим Дечанима / Био сам у манастиру Високи Дечани. У другом случају нека од тих речи је већ употребљена у називу као главна, а остали чланови су атрибути: Био сам у Цркви Успења / Успенској цркви.
Ово је неки — чини ми се, невешти — амалгам, као у доба соц-бирократизма, где свака организација мора имати шири описни и ужи фигуративни назив, као Основна школа „Петар Кочић“, Фудбалски клуб „Црвена звезда“. Цркве немају своје „фигуративне називе“, осим ако то није традицијом устаљено, већ се увек именују општом речју (црква, храм) и називом празника коме су посвећене. У овом случају ја бих написао или Православни храм Сабора светих апостола или, нерадије, православни храм Сабор светих апостола. (Мада би свети апостоли могли ићи и по моделу Света браћа.)
-
А када је у питању манастир. Јасно ми је да на почетку реченице иде велико слово, нпр. Манастир Тврдош и сл.
Али када се налази у реченици, нпр.:
Идемо у манастир Тврдош.
Или
Идемо у Манастир Тврдош.
Хвала унапријед. :)
-
Idemo u manastir Tvrdoš, u manastir Hilandar, u crkvu Ružicu ili katedralu Notr Dam, tu tip bogomolje nije obavezni deo imena jer je samo ime u nominativu i može upotrebljavati i bez tog dodatka (bili smo u Hilandaru, u Ružici), to su primeri kao u prvom modelu iz Džoovog posta.