Ово ме наводи на једно принципијелно питање: шта радити код превода текстова који садрже речи или реченичне конструкције очигледно смишљене у сврхе рекламе, дакле оне, које саме по себи не значе ништа ни на језику с којег се преводи? Да ли само транскрибовати те бесмислене термине, да ли их преводити (и како), да ли смишљати домаће (такође бесмислене) еквиваленте, да ли их препевавати а ла Драгослав Андрић и при томе показати сав бесмисао реченог? Шта ако неко да ново име нечему, већ виђеном, у циљу залуђивања неинформисаних, да ли преводилац има право да то оголи и укаже на превару? Да ли, на пример, преводилац треба да каже: "Тај ваш текст о хомеопатији је чиста бесмилица, преводите то сами", или треба да се саглaси с тим, да новац нема мирис?