Овде, на пример, "озакоњивање" брака пред матичарем је пало у потпуно други план, и невенчаних брачних парова је све више и како у друштву, тако и у језику третирају се третирају потпуно исто. Без обзира да ли је пар венчан или није, жена је жена, муж је муж. Што се саме речи партнер тиче, овде се доста користи реч pareja, што значи управо то, партнер, и врло се радо користи баш зато што је политички коректна, да тако кажем, јер не означава пол, па се тако може користити неутрално за особу с којом је неко у вези, без обзира на пол те особе. Партнер би можда у српском језику била реч која би могла да преузме ову улогу, јер свидело се то неком или не, једнополни бракови су стварност и пре или касније доћи ће и у Србију, па самим тим и терминологија везана за хомосексуалност треба да постоји. Оно, јесте да се ипак може дефинисати и женски род, без проблема (партнерка), али пошто користимо доста речи само у мушком облику и за жене и за мушкарце, можда ће се и ова тако почети користити. Друга битна ствар ове речи (као и pareja у шпанском) јесте да је неодређена по питању брачног стања (у браку или ван њега), тако да је и с те стране згодна да се користи. Ово је слична прича оној о госпођици/госпођи. Данас је све мање битно да ли је неко удат или није, па самим тим се све мање користи реч госпођица. Наравно, проћи ће много воде и Дунавом и Савом док се одређене речи заиста изгубе из језика и почну да се осећају застарелима (тренутно то није случај, наравно), али с развојем друштва иде се непобитно у том правцу…