Српски језички атеље

Српски језички атеље => Језик и информатика => Тему започео: Шоми у 16. 10. 2010. у 14.51

Наслов: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Шоми у 16. 10. 2010. у 14.51
Пала ми је на памет идеја да отворим једну тему и у њу уписујем рачунарске изразе на изворном језику и преведене или прилагођене речи у нашем, уз кратко објашњење појма. Њу ћу стално допуњавати како ми шта падне на памет, а кад се накупи довољно материјала, поређаћу све азбучним редом, ради прегледности. Наравно, добродошли су коментари, предлози, критике, све у циљу да имамо што већи број уноса. За почетак само неколико:

апликација (ен. application), програм намењен обављању одеђене радње, наменски програм;
заштитни зид, ватрозид, ватробран или ватрени зид (ен. firewall), програм који спречава неовлашћени приступ рачунару или мрежи и надзире пренос података;
преузимање, скидање, гл. преузети, скинути (ен. download), пренос података са удаљеног сервера на кориснички рачунар;
качење, гл. окачити (ен. upload), пренос података са корисничког рачунара на удаљени сервер;
приложак, привитак, прилог, гл. прикачити, приложити (ен. attach, attachment), датотека (слика, аудио или видео запис, програм и сл.) која је прикачена уз поруку на форуму, уз имејл и сл.;
рачунар, компјутер (ен. computer), склоп хардверских (в. хардвер) компонената; неправилно је рећи, а како се често чује, *компијутер, *компујтер и сл.;
ажурирање, надоградња, доградња, гл. ажурирати, надоградити, доградити (ен. update), инсталација нових закрпа (в. закрпа) и исправки (в. исправка) за какав програм;
закрпа (ен. patch), отклања недостатке у програму или оперативном систему које је приметио произвођач, који је и ставља на коришћење;
исправка (ен. hotfix), слично као закрпа (в. закрпа), само се овај израз најчешће користи када се говори о оперативном систему виндоуз;
додатак (ен. add-on), јесте програмска доградња треће стране за неку алпликацију или програм;
хардвер (ен. hardware), прима ударце кад софтвер (в. софтвер) не ради: све опипљиве компоненте, перифералије рачунара;
софтвер (ен. software), програми, апликације и све остало што је неопипљиво у рачунарском склопу;
покретачки програм, драјвер (ен. driver), програм са ниским степеном приступа који омогућава комуникацију између хардверске компоненте и оперативног система;
добављач Интернета, провајдер (ен. Internet Service Provider, ISP), пружалац Интернет услуге;
чврсти диск, тврди диск, крути диск, харддиск (ен. hard disk drive), намагнетисана плоча на коју се уписују подаци како би могли бити сачувани када уређај није на ел. мрежи;
прегледач, читач (ен. browser), програм који служи за ишчитавање, приказивање Интернет страна, најпознатији су: Опера, Сафари, Кроум, Фајерфокс, ИЕ итд.; погрешно је звати га „претраживачем“ (в. претраживач);
претраживач (ен. search engine), страница на Интернету којом се врши претраживање мреже, најпознатији су Гугл, Јаху, Бинг итд.;
Интернет, мрежа, веб (ен. Internet, World Wide Web), „мрежа свих мрежа“, светска, глобална мрежа; светска рачунарска мрежа која повезује велики број рачунара;
Интернет стран(иц)а, мрежно место, сајт (ен. web site), јесте свака појединачна презентација на Интернету;
датотека, фајл (ен. file), скуп података који чине једну целину;
сучеље, корисничко окружење (ен. interface), програмско окружење или веза између појединих делова рачунарског склопа;
е-пошта или имејл (ен. e-mail), електронска пошта. Такође се и друге речи могу писати овако: е-пословање, е-банкарство
бесплатан софтвер (ен. freeware), софтвер (в. софтвер) који је стављен на бесплатно коришћење;
извор непрекидног напајања (ен. UPS, uninterrupible power supply), хардверска компонента која омогућује рад рачунара у условима нестанка струје;
млазни штампач, „пљуцкавац“ (ен. inkjet printer), штампач који користи патроне („кертриџе“) с бојом коју испаљује у млазу у виду врло ситних капљица на површину за штампање, стварајући слику;
подножје (ен. socket), прикључак за процесор (нпр. подножје 939 код АМД-а, подножје 775 код Интела);
утичница (ен. slot, outlet), прикључак за разне хардверске компоненте: меморију, графичку карту…;
прикључак (ен. port), тачка мрежног приступа којом програми размењују податке;
централна процесорска јединица, процесор (ен. CPU, central processing unit), „мозак“ рачунара, хардверска компонента која врши логичке и аритметичке прорачуне те даје инструкције осталим компонентама;
пропусни опсег, појасна ширина (ен. bandwidth), јединица мере брзине преноса података изражена у битовима (и већим јединицама: бајтовима, килобајтима итд.);
Наслов: Одг: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Бруни у 16. 10. 2010. у 14.54
Браузер, претраживач…

Заправо, никад не разликујем претраживаче типа ФФ, ИЕ, и сл. и Гугл, Јаху МСН и сл. Како се зове једно, а како друго?
Наслов: Одг: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Шоми у 16. 10. 2010. у 14.55
Е то! Убацујем одмах…
Наслов: Одг: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Belopoljanski у 16. 10. 2010. у 15.30
Може и интернет са малим „и“, јер је и Интернет интернет, зар не?

ПС. Зар не треба „добродошли“ састављено у уводној поруци?
Наслов: Одг: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Бруни у 16. 10. 2010. у 15.35
Може и интернет са малим „и“, јер је и Интернет интернет, зар не?

ПС. Зар не треба „добродошли“ састављено у уводној поруци?
Мислим да може и малим, заправо, још није дефинисано. И о томе смо наглабали на В.

Добро дошли се пише одвојено. Ако је неко добродошао, онда заједно. Видиш, о томе би се могла написати једна Недоумица… Шоми, хоћеш ли ти да то одрадиш?

Луче, је л’ ти то мени правиш конкуренцију? :D
Наслов: Одг: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Belopoljanski у 16. 10. 2010. у 15.57
Мислим да може и малим, заправо, још није дефинисано. И о томе смо наглабали на В.

У енглеском језику постоји интернет као општи појам и овај конкретни Интернет као једини интернет који користимо. Отприлике као Сунце и сунце, наше сунце је и Сунце и сунце.

Зар не беше у овом новом правописном речнику интернет само са малим „и“, па да се око тога водила расправа да ли може и са великим и да је закључено да може?

Добро дошли се пише одвојено. Ако је неко добродошао, онда заједно. Видиш, о томе би се могла написати једна Недоумица… Шоми, хоћеш ли ти да то одрадиш?

Ако је атрибут као горе („сви коментари су добро дошли“), онда је састављено.
Наслов: Одг: Речник рачунарских израза
Поруку послао: J o e у 17. 10. 2010. у 01.02
Мики, у речнику ти је свуда зарез између субјекта и предиката (гл. јесам/бити). У речницима је уобичајено да се дефинијенс и дефинијендум не повезују глаголима.
Наслов: Одг: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Шоми у 17. 10. 2010. у 01.05
ОК, хвала, макнућу га.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Astijanaks у 12. 11. 2011. у 14.39
Ја сам мислио да је browser “прегледник”.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Rancher у 18. 11. 2011. у 19.19
Тај облик је заступљен код Хрвата. Код нас је заступљенији прегледач.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Belopoljanski у 18. 11. 2011. у 20.56
Како се та творба уклапа у образац да се кад год је могуће суфикси -ач и -авач додају особама, а -ивач справама, апаратима и програмима? Прегледач већ има значење надзорника, да ли су они који су браузер крстили тим именом имали то у обзир?
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Бруни у 18. 11. 2011. у 22.17
Izgleda da nisu. Ma, za mene je to brauzer, bio i ostao.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Шоми у 18. 11. 2011. у 22.49
Онда је ваљда и жарач особа, а *жаривач справа? Заваривач је… ? Исто што и варилац, дакле — особа. Да, примећује се образац код употребе наставака, али он није доследно спроведен. Онај ко је тражио реч за browser водио се сигурно логиком бирања речи која ће пренети суштину, није гледао да ли је значење већ „заузето“. Уосталом, -ивач се односи обично на електричне уређаје, не на све могуће механичке или друге справе.

За мене је то одувек био прегледач. — *Преглеђивач звучи натегнуто, а и браузер (нећу ваљда да „браузујем“ интернет).
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Vukvuk у 18. 11. 2011. у 23.00
(нећу ваљда да „браузујем“ интернет).

Pa valjda ćeš da surfuješ?  [pardon]
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Шоми у 18. 11. 2011. у 23.37
(нећу ваљда да „браузујем“ интернет).

Pa valjda ćeš da surfuješ?  [pardon]

Написах (па обрисах) да се и то раније звало крстарити интернетом, па се практично замело под навалом сурфовања. :)
Наслов: Одг.: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 11. 2011. у 12.50
Онда је ваљда и жарач особа, а *жаривач справа? Заваривач је… ? Исто што и варилац, дакле — особа. Да, примећује се образац код употребе наставака, али он није доследно спроведен. Онај ко је тражио реч за browser водио се сигурно логиком бирања речи која ће пренети суштину, није гледао да ли је значење већ „заузето“. Уосталом, -ивач се односи обично на електричне уређаје, не на све могуће механичке или друге справе.

Да, то је Џо писао раније на ОДФ-у, а на тему вечно понављајуће дилеме због чега су усисивач и појачивач, а не усисавач и појачавач.

Наравно да има изузетака међу већ укорењеним речима, само ме је занимало да ли су творци ове нове узели у обзир творбу и то да су свесно улетели у синонимију са већ постојећом речи за надзорника.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: расејан у 11. 02. 2013. у 10.15
Свет форума на српском је 90% неписмен, те га не бих узимао као неко мерило :).

Него, да се вратим теми. Из програмерског језика бих приложио две ствари које су давно преведене боље од оригинала: матичне и прометне табеле, које се у енглеском зову рогобатно lookup tables, transactional tables.

За качење и скидање се у мом друштву већ двадесет година користе изрази устовар и нистовар, пореклом из хрватског новозбора, где се нису примиле, ал’ је нама легло.

Интернет пишем малим словом, јер не постоји као институција. Мени то дође као разлика између водовода и Водовода, где је оно прво инфраструктура, а друго фирма која се њом бави. Пошто интернет као јединствена фирма не постоји, немам шта да пишем великим словом.

Чврсти диск, тврди диск, крути диск, харддиск - зашто их напросто не бисмо звали дисковима? Та крутост се морала истицати у енглеском док је у промету било и оних савитљивих, јер их нису звали дисковима и дискетама него hard disk / floppy disk. У ствари се не сећам кад сам последњи пут чуо да то неко истиче (осим у "набијем га на чврсник").

За оно подножје (socket) - ми смо то давно превели као грло, док је било округло и у њега завртали сијалице. Откако је променило облик, а и значење (у софтверу је то некакав прикључак у који се качи неки од мрежних протокола), грло баш неће одговарати, али неће ни подножје, јер се уопште не подразумева да се налази на дну нечега. Можда лежиште? То се већ користило у механици у сличну сврху.

Сетићу се ја још понечег.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Rancher у 11. 02. 2013. у 12.11
За качење и скидање се у мом друштву већ двадесет година користе изрази устовар и нистовар, пореклом из хрватског новозбора, где се нису примиле, ал’ је нама легло.
Ја то никад нисам чуо. Користим поставити/подигнути/отпремити (ово треће најчешће у преводима јер је творбено најприкладније) наспрам преузети/скинути. У неким окружењима и контекстима употребљавам и аплоуд и даунлоуд, пошто је тако најбезболније.

Интернет пишем малим словом, јер не постоји као институција. Мени то дође као разлика између водовода и Водовода, где је оно прво инфраструктура, а друго фирма која се њом бави. Пошто интернет као јединствена фирма не постоји, немам шта да пишем великим словом.
Наш друг Часлав је причао о овоме. Његов резон за велико слово, чини ми се, био је то да је Интернет „мрежа свих мрежа“, па зато великим. Лично пишем малим, као што и наводи Правопис.

Чврсти диск, тврди диск, крути диск, харддиск - зашто их напросто не бисмо звали дисковима?
Многи (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=162.msg1916#msg1916), па неретко и ја, ЦД-ове и ДВД-ове називам просто дисковима. И хард-дискове такође, мада често само хард.

Можда лежиште? То се већ користило у механици у сличну сврху.
Мајкрософт, поред прикључка, користи и лежиште. BTW, порт се не преводи.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: расејан у 11. 02. 2013. у 12.59
За качење и скидање се у мом друштву већ двадесет година користе изрази устовар и нистовар, пореклом из хрватског новозбора, где се нису примиле, ал’ је нама легло.
Ја то никад нисам чуо. Користим поставити/подигнути/отпремити (ово треће најчешће у преводима јер је творбено најприкладније) наспрам преузети/скинути. У неким окружењима и контекстима употребљавам и аплоуд и даунлоуд, пошто је тако најбезболније.
То је био интерни штос на старом Сезаму, где се баш примио, прво из зезања а онда и за озбиљно. Међутим, приметио сам да ме нико не гледа бело ако у разговору са неупућенима убацим устовар/устоварити или нистовар/нистоварити. Јасно је по себи, или из контекста, што је мени довољно да га сматрам за озбиљног кандидата.

Цитат
Чврсти диск, тврди диск, крути диск, харддиск - зашто их напросто не бисмо звали дисковима?
Многи (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=162.msg1916#msg1916), па неретко и ја, ЦД-ове и ДВД-ове називам просто дисковима. И хард-дискове такође, мада често само хард.

Не видим зашто бисмо рекли хард кад се ни у енглеском никад не користи тако. Него, тако долазимо до следеће смутње: шта ћемо са лажним, или привидним, дисковима, као што су флешке и меморија разних уређаја који се каче преко УСБа (фотоапарат, телефон, свиралице, игралице)? Они се виде као дискови, а нису, нарочито не по облику. Ако ћемо се држати икакве аналогије са изворником, и тамо се зову дискови (чак и ССД, који нема ничег округлог у себи) - било шта што се из рачунара види као диск, и јесте диск, и готово. Прецизира се само кад мора.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Duja у 11. 02. 2013. у 13.12
Него, тако долазимо до следеће смутње: шта ћемо са лажним, или привидним, дисковима, као што су флешке и меморија разних уређаја који се каче преко УСБа (фотоапарат, телефон, свиралице, игралице)? Они се виде као дискови, а нису, нарочито не по облику. Ако ћемо се држати икакве аналогије са изворником, и тамо се зову дискови

Ne zovu se diskovi nego drajvovi. Što ima još manje unutrašnje logike u engleskom, ali što reče Stoundar, baš me briga ako mi reč drajv dolazi u srpski samo sa nama potrebnim značenjima.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: расејан у 11. 02. 2013. у 13.22
Ne zovu se diskovi nego drajvovi. Što ima još manje unutrašnje logike u engleskom, ali što reče Stoundar, baš me briga ako mi reč drajv dolazi u srpski samo sa nama potrebnim značenjima.
Ау, да, (диск) драјвови… што је опет подметаљка од израза, једна од њихових Катица за све. Тај драјв је и вуча (предња/задња/на сва 4 точка), и навоз (од ивичњака до колског улаза), и пренос (на ремен/ланац/зупчаник), и акција (blood drive - акција давања крви) и вожња и друм и нагон и офанзива и ударац у неким спортовима (нпр голф) и хајка и улазни сигнал на појачалу…

Тим би се мање требало обазирати на њих, јер се не држе ни неке логике ни правила, а и шта ће им, имају спискове.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Rancher у 11. 02. 2013. у 13.23
Међутим, приметио сам да ме нико не гледа бело ако у разговору са неупућенима убацим устовар/устоварити или нистовар/нистоварити.
Тек сад приметих. Зар не мислиш на истовар/истоварити? [pardon]

Не видим зашто бисмо рекли хард кад се ни у енглеском никад не користи тако.
Мој неки жаргон. :)
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Шоми у 11. 02. 2013. у 13.31
Јок, видиш да је написао и уСтоварити. ПреСтоварити је ваљда transload.

Ау, да, (диск) драјвови… што је опет подметаљка од израза, једна од њихових Катица за све. Тај драјв је и вуча (предња/задња/на сва 4 точка), и навоз (од ивичњака до колског улаза), и пренос (на ремен/ланац/зупчаник), и акција (blood drive - акција давања крви) и вожња и друм и нагон и офанзива и ударац у неким спортовима (нпр голф) и хајка и улазни сигнал на појачалу…

Ма да, те речи с милион значења, као set, kit, rig, action од којих су многе добиле пресликана сва значења. Мени је „драјв“ страно.
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: расејан у 11. 02. 2013. у 15.51
Тек сад приметих. Зар не мислиш на истовар/истоварити? [pardon]
Не, него баш уз/низ. Уз жицу, низ жицу. Претпостављам да је то и била намера творца (ваљда оног Брозовића, ако не и самог Ласла Булчуа или како се већ зваше). И ћорава кока…
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Шоми у 11. 02. 2013. у 16.03
Где нађе Ласла? Он је програм звао напутак…
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: расејан у 11. 02. 2013. у 16.40
Где нађе Ласла? Он је програм звао напутак…
Неки дан је неко од другара послао снимак неког списка приједлога за рачунално називље, а на снимку се при дну видело његово име. Неко је потом подсетио остале о каквој величини се ради… Зато и споменух ћораву коку - није он баш толико моћан да апсолутно све промаши. Мора нешто и да погоди :).
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: pejakm у 31. 03. 2014. у 22.29
Ево једна референца: http://sr.l10n.kde.org/pojmovnik.php
Наслов: Одг.: Речник рачунарских израза
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 6. 12. 2015. у 13.32
Не знам где бих да поставим овај линк, ова тема ми је најсличнија.
http://www.politika.rs/scc/clanak/344784/Drustvo/Serovanje-jezika