Ne bih se baš složila da hispanisti spadaju u kategoriju "svako". Ako smo za transkripciju skandinavskih imena konsultovali skandinaviste, za nemački germaniste, za engleski angliste… Ne vidim zašto se nisu konsultovali hispanisti kad su se kreirala pravila transkripcije sa španskog. Zar ne misliš da je vreme da se konačno ispravi ta greška i da se uvedu izmene i u špansku transkripciju u skladu sa izgovorom?
U njihovu stručnost u pogledu španskog jezika ne zalazim, ali njihovo shvatanje pojma transkripcije im nikako nije na mestu.
Ne znam uopšte odakle da krenem s problematičnim delovima u pismu.
• Pominju „netačnu“ transkripciju iz Pravopisa; ovaj izraz je oksimoron, jer je tačna transkripcija
po definiciji ona koja je propisana Pravopisom.
• Kažu da u hispanskim zemljama ne postoje glasovi Č i Z; pa ne postoji ni glas Ć.
• Uvažena gospoda uopšte izgleda ne znaju da transkripcija (za bilo koji jezik)
ne podrazumeva isključivo osluškivanje originalnog izgovora u pokušaju da ga potom što vernije zapišemo pomoću dostupnih glasova srpskog jezika.
Ako transkripciona pravila za neki jezik ne valjaju, u redu, hajde da vidimo šta se može menjati. Pritom, doduše, ne smatram da je naročito pametno menjati ih bez preke potrebe, jer bi svaka takva izmena sa sobom morala nositi gomilu izuzetaka u vidu imena koja su se već ustalila po starom sistemu — pa bi se moglo postaviti opravdano pitanje da li je izmena baš tako dobra ideja, ili je ipak bolje prilagoditi se aktuelnom (makar i inferiornijem) sistemu. No, nije to sad toliko bitno; dakle, izmene nisu nemoguće, čak ni korenite, a što smo videli na primeru za engleski jezik (pri čemu moram dodati da se ni Prćićev sistem ne svodi baš na što vernije oponašanje izgovora; daleko od toga — podsetimo se da je prilikom ocenjivanja Prćićevog sistema Odbor isticao „uravnotežen kompromis između fonološkog i grafemskog pristupa“). Međutim, polazna tačka za aktuelni sistem transkripcije sa španskog jezika bila je iscrpna Klajnova analiza, na punih 17 stranica teksta, potom su njegovi predlozi još malo analizirani i doterivani (čisto da dolijem ulje na vatru: u tom prvom tekstu Klajn je predlagao da se Z transkribuje kao S!
), i sve da su potpisnici ovog pisma i sto puta u pravu, ne može im glavni argument, naspram onih 17 stranica teksta, biti „mi smo stručni i profesionalni“. To je izrazito prepotentno i infantilno, i uopšte ne priliči nekome za koga bi bilo očekivano da zna kako bi morala izgledati ozbiljnija naučna kritika bilo čega (a gle paradoksa, oni još imaju obraza da se pozivaju na neke „teorijske postavke“!?). A da ne pominjem da je i ta njihova tobožnja stručnost pod velikim znakom pitanja s obzirom na one ozbiljne materijalne gafove koje sam gore naveo (pri čemu, da ponovim, ne dovodim u pitanje njihove stručnost za španski jezik, za to verovatno jesu stručni, ali pitanje transkripcije je malo šire od poznavanja određenog jezika). Na kraju krajeva, pošto smo već počeli da pravimo paralelu s Prćićem, sve se bojim da bi Prćićev sistem dobio ikakvu podršu da je Prćić — umesto što je imao pristup kakav jeste, ozbiljan, naučan — slao okolo pamflete u kojima poziva na sistematsko kršenje važeće norme, ističući kao glavni argument svoju stručnost i profesionalnost.
