"…кажемо и у школи и у болници. Међутим, неке институције проглашавају се носитељима: на универзитету / факултету, на клиници. Стевановић примећује да је реч о високим школама, неким културним установама и другим местима која имају „висок значај“ за човека (Стевановић 1979: 490–492)…"
На почетку, да кажем да спадам у тзв. "образоване лаике" којима српски језик не представља професију већ хоби и да сам практично све знање о језичким недоумицама покупио из разних правописа после 1960. као и из одговарајућих написа И. Клајна, Егона Фекете(а), М. Шипке, Д. Ђупића… Имао сам у рукама и граматику поменутог проф. Стевановића, али ми је деловала непотребно преопширна.
Након овог увода, морам да приметим да је мишљење из поменуте Граматике написано још 1979. године. Колико год и сада делује очувана разлика "у нивоу"између школе и факултета, толико је у поплави отварања разних клиника и института изгубљен научни и институцијски значај који су они некада имали и код лаика а богами и код стручних лица. У мом "Клиничком центру", као што и само име каже, постоји скуп клиника и центара (разлика је у два или три наставника факултета више који су запослени у клиникама).
Друго, примљен НА Интерну клинику или лечен НА Хируршкој клиници делују много хрватскије него примљен У Интерну клинику или лечен У Хируршкој клиници
Даље, није ми одговорено да ли се поменута правила односе и на термин одељење. Поготово што од својих колега нисам чуо да је неко преведен ИЗ Одељења нпр. гастроентерологије, већ СА одговарајућег одељења. То је јако важно зато што у свакој болници у Србији постоје разна болничка одељења (и свака клиника састоји се од више одељења, а свако се одељење дели на одговарајуће одсеке);