Била је тема на ОДФ-у на којој сам и учествовао, па ћу сумирати закључак.
Име овог велшког места се на велшком изговара:
/ɬanvairpʊɬgʊɨngɨ̞ɬgɔgɛrɨ̞xʊɨrndrɔbʊɬɬantɨ̞sɪlɪɔgɔgɔgɔx/ односно (моја здраворазумска транскрипција, јер правила за велшки немамо) Санвајерпус-гвингисгогерих-вирндробус-сантисилио-гогогох.
Како немамо транскрипциона правила за пренос велшких гласова, прибегава се транскрипцији са енглеског, а Енглези име овог места изговарају као (а што видимо са
Слике 1 и
Слике 2):
/ˌhlæn.feə.pʊlˌgwɪŋ.gɪl.gəʊˌger.əˌχwɜːnˌdrəʊ.bʊlˌhlæn.dəˌsɪl.i.əʊˌgəʊ.gəʊˈgɒχ/за шта имамо транскрипциона правила и транскрипција гласи Ланферпул-гвингилгогерих-верндробул-ландисило-гогогох. Ево и Бруни написа горе, сад видим.
(Цртице сам уметнуо ја, ради лакшег читања.)
Име овог места, иначе, значи „Црква св. Марије у долини белог кестена код брзог вира цркве св. Тисилија са црвеном пећином“ и представља једну вешту манипулацију: велшки језик дозвољава стапање сложеница у једну реч на сличан начин као и немачки и ово име је намерно сковано тако како би се освојила британска награда за најдуже име железничке станице. Отприлике као када би се на српском Мали Мокри Луг записивало као Малимокрилуг, па да још неко дода још неколико речи да испадне „Мали мокри луг на Звездари на источном ободу Београда“ и све то слепио у једну реч. Изворно име места било је само
Llanfair-pwll-gwyngyll (цртице моје) или, поенглежено, Ланфер Пул Гвингил, или само Ланфер П. Г., како је и убележено на мапама.
Велшко LL, иначе, није глас Л, већ ово:
http://en.wikipedia.org/wiki/Voiceless_alveolar_lateral_fricative.
