Аутор тема: Где бисмо ми били без пуризма  (Прочитано 39022 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже .:Aleph:.

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 228
На пример, не бисмо имали речи крвоток и ратарство. Које је сковао један Словак. Без њега не бисмо имали ни топломер, ни средство, ни ковине (метали), ни зрачење.

Можда нам ове речи не требају. Можда ће једнога дана и неки наш језикословац или језикословка поћи стазама једне своје хрватске колегинице па написати причу о пиџинизацији српског језика.
« Последња измена: 26. 08. 2011. у 17.04 Шоми »

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.684
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #1 : 26. 08. 2011. у 17.31 »
Вероватно исто ту где јесмо, само бисмо говорили нпр. **хематореум уместо крвоток. Агрикултура, термометар, медијум и радијација, редом за те твоје примере, већ имамо у речнику, једино са другим значењима него ови њима истовредни интернационализми и нису увек међусобно замењиви.

Ја лично увек бирам домаћу реч и не либим се да скујем неку ако ми затреба (за потребе једног ТВ превода сковао сам реч показба [сад ће дрвље и камење] и употребио је у синтагми визуелна показба ум. визуелна демонстрација јер јер ова потоња била предугачка за један ред). Просто, не видим зашто бих давао предност страној речи ако могу исто то изрећи и домаћом. Не чиним то ипак по сваку цену и на уштрб разумљивости (нисам Зденко Шкиљан нити Стјепан Бабић).

Сад се сетих нечег: знам да ми је неко ко је студирао српски на БУ причао како су једне године бруцошима мало по упису дали да напишу рад, али без коришћења страних речи. Наравно, нико није успео. :)
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.417
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #2 : 26. 08. 2011. у 18.15 »
Просто, не видим зашто бих давао предност страној речи ако могу исто то изрећи и домаћом.

Čak ni kad ta domaća reč faktički i ne postoji (slučaj pokazba)?

Ja prosto ne vidim zašto se reči ne bi koristile prema njihovom značenju, a ne da se od svakog teksta pravi manifestacija patriotizma i/ili ksenofobije.

Ja mogu da razumem da neko slobodu usvajanja / olako usvajanje i posledičnu internacionalizaciju leksike / najezdu stranih reči vidi kao kao manifestaciju kulturne slabosti i nelojalnosti i dugoročnu opasnost po identitet jezika (i naroda), ali hajde onda o tome otvoreno da razgovaramo. Ali da je cela priča na nivou "dajem prednost domaćim rečima, tačka", meni to i pored sve želje da razumem nikad nije bilo jasno.
« Последња измена: 26. 08. 2011. у 18.32 vukvuk »

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.684
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #3 : 26. 08. 2011. у 18.39 »
Па реч постоји ако ју је неко употребио. Ето, зашто сам ја нпр. дужан да разазнајем значење неке речи  и објашњавам је укућанима, коју ад хок употреби нека тамо водитељка на оним телевизијама, као нпр. „маст-хев“ (лично чуо)? Сигуран сам да је из мог контекста сасвим разумљиво шта визуелна показба значи, и да нисам написао уместо које сам је стране речи употребио. Друго, употребио сам је тај један пут, из практичног разлога, не из ксенофобије (на ТВ-у се мора водити рачуна да буде највише 37, 38 знакова по линији, те да она мора остати на екрану бар четири секунде како би свако стигао да је прочита — ако има пуно дијалога, често се морају кратити линије како би сви критеријуми били испуњени).

Од свега што си написао, рекао бих једино да се слажем с констатацијом како је „олако усвајање манифестација културне слабости“ (ово последње не у значењу у којем си ти то вероватно употребио).
« Последња измена: 26. 08. 2011. у 18.49 Шоми »
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.861
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #4 : 26. 08. 2011. у 19.00 »
Ја лично увек бирам домаћу реч и не либим се да скујем неку ако ми затреба (за потребе једног ТВ превода сковао сам реч показба [сад ће дрвље и камење] и употребио је у синтагми визуелна показба ум. визуелна демонстрација јер јер ова потоња била предугачка за један ред).
Pa zar ne bi trebalo dokazba, a ne pokazba :P? Da ti pravo kažem, da sam to videla na titlu…  [lol]
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.684
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #5 : 26. 08. 2011. у 19.26 »
Демонстрирати ту значи једноставно ’показати’. [da]
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже .:Aleph:.

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 228
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #6 : 28. 08. 2011. у 12.47 »
Вероватно исто ту где јесмо, само бисмо говорили нпр. **хематореум уместо крвоток. Агрикултура, термометар, медијум и радијација, редом за те твоје примере, већ имамо у речнику, једино са другим значењима него ови њима истовредни интернационализми и нису увек међусобно замењиви.

Међутим, поставља се питање, када већ можемо без словенских речи, требају ли нам оне уопште и зашто? Зашто се не пиџинизирамо? Не морамо говорити ни недеља ни седмица, недајбоже тједан, узећемо италијанску сетиману, на пример. Па онда мало почепркати и мазнути пар речи из енглеског, немачког, таџичког. Укинућемо падеже и тако даље.

Стјепан Бабић, уз све своје мане, ипак није проскрибирао да Хрвати почну говорити успорник уместо имбецилне синтагме лежећи полицајац нити тера људе да кажу копница уместо сида или раскружје уместо кружни ток. Неки приговарају и творбеној ненормалности предложених речи. Које није сковао Стјепан него читатељи часописа који уређује. Просто ако се људима свиде, каже он, ући ће у језик, ако не, ником ништа.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.062
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #7 : 28. 08. 2011. у 13.15 »
Ama ne uzimaju ljudi strane riječi zato da bi jezik što više ličio npr. na engleski, nego zato što su im na dohvat ruke, kao što im je na dohvat ruke sedmica. Ako zafali riječ, bez razmišljanja uzmu stranu, tako da im ne možeš pripisati nedosljednost. Normalnim ljudima jezik je alatka za sporazumijevanje, ne za ispoljavanje nacionalne svijesti, i treba se boriti da tako i ostane.

Ван мреже dan555

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 429
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • www.sftim.com
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #8 : 28. 08. 2011. у 15.41 »
Цитат
Normalnim ljudima jezik je alatka za sporazumijevanje …
U tome i jeste stvar. Oni koji ne znaju engleski ili koji drugi strani jezik iz koga se reč "pozajmi" kada "zafali" neće je razumeti. Nema sporazumevanja. Bolje je upotrebiti sličnu srpsku reč, koja ne mora značiti baš to ali dovoljno je da uputi sagovornika u pravom smeru.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #9 : 28. 08. 2011. у 18.06 »
Некада су постојале радње у којима су се продавали рестлови. Чујем да се то сада зове "аутлет". Ни рестл, истина, није српска реч, али су сви знали шта значи. 

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.684
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #10 : 28. 08. 2011. у 19.14 »
Што каже Дан555, данас многи мисле да сви знају енглески, те да је довољно преузети неку реч одатле а сви су дужни да знају шта значи (нпр. случај **линту). Онда кажу „па научите шта значи, већ имамо готову реч“. Е, ја често тражим домаћу замену и инсистирам на њој, па исто тако кажем „научите шта значи, ето вам и домаћа реч за исто то“. Не видим зашто је неки од ова два поступка бољи или лошији. Што се мене тиче, нека постоје у оптицају и домаћа и страна реч за једно те исто, па нек свако говори како му је ближе.

Међутим, поставља се питање, када већ можемо без словенских речи, требају ли нам оне уопште и зашто? Зашто се не пиџинизирамо? Не морамо говорити ни недеља ни седмица, недајбоже тједан, узећемо италијанску сетиману, на пример. Па онда мало почепркати и мазнути пар речи из енглеског, немачког, таџичког. Укинућемо падеже и тако даље.

Није ми баш јасна поента овог коментара…
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.062
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #11 : 28. 08. 2011. у 19.36 »
U tome i jeste stvar. Oni koji ne znaju engleski ili koji drugi strani jezik iz koga se reč "pozajmi" kada "zafali" neće je razumeti.
Nema sporazumevanja.

Ali sve više ljudi zna engleski zato što se podučava u školama. Uostalom, ako strana riječ označava nešto poznato i rasprostranjeno, nepoznavanje stranog jezika nije nikakva smetnja (primjer: fudbal).

Bolje je upotrebiti sličnu srpsku reč, koja ne mora značiti baš to ali dovoljno je da uputi sagovornika u pravom smeru.

Zavisi od konkretnog slučaja. Koliko ljudi već zna šta znači ta strana riječ? Koliko je dobar prevod? Nemam ništa protiv uspješnih prevoda koji opisuju upravo to na šta se misli, ali me nervira kada neko izmisli poluprevod iz nacionalističkih razloga, samo da bi potisnuo neslovenske korjenove, a strana riječ se koristi i koristi. Preveli smo na početku dosta forumske terminologije na jedan fin način, ali nekada zaista ne ide, i onda nema smisla zamjenjivati jednu riječ koju moramo naučiti sa drugom koju takođe moramo naučiti.

Што каже Дан555, данас многи мисле да сви знају енглески, те да је довољно преузети неку реч одатле а сви су дужни да знају шта значи (нпр. случај **линту). Онда кажу „па научите шта значи, већ имамо готову реч“. Е, ја често тражим домаћу замену и инсистирам на њој, па исто тако кажем „научите шта значи, ето вам и домаћа реч за исто то“. Не видим зашто је неки од ова два поступка бољи или лошији. Што се мене тиче, нека постоје у оптицају и домаћа и страна реч за једно те исто, па нек свако говори како му је ближе.

Ako si smislio dobar prevod, onda je to bolje jer doprinosi sporazumijevanju. Ako moram naučiti ili jedan ili drugi izraz, onda je tvoj postupak suvišan, a možda i smeta ako su ljudi već navikli na stranu riječ, koja može postati toliko rasprostranjena da svako živ zna šta znači. Zavisi od konkretnog slučaja.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.684
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #12 : 28. 08. 2011. у 19.53 »
Ako moram naučiti ili jedan ili drugi izraz, onda je tvoj postupak suvišan, a možda i smeta ako su ljudi već navikli na stranu riječ, koja može postati toliko rasprostranjena da svako živ zna šta znači.

Зар то не важи и у обратном смеру? Не смета никоме што неко сад говори акција уместо снижење, па други треба да уче значење те речи по узору на енглески, које она дотад није имала у српском? Зашто је то оправдано, а није оправдано сковати домаћу реч за неки страни појам, па још тврдити да потоње некоме може само да смета?
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.684
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #13 : 28. 08. 2011. у 20.32 »
(Узгред, и са̂м наслов теме је несрећно срочен јер омашује предмет расправе.)
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.417
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Где бисмо ми били без пуризма
« Одговор #14 : 28. 08. 2011. у 21.35 »
Oni koji ne znaju engleski ili koji drugi strani jezik iz koga se reč "pozajmi" kada "zafali" neće je razumeti. Nema sporazumevanja. Bolje je upotrebiti sličnu srpsku reč, koja ne mora značiti baš to ali dovoljno je da uputi sagovornika u pravom smeru.

Некада су постојале радње у којима су се продавали рестлови. Чујем да се то сада зове "аутлет". Ни рестл, истина, није српска реч, али су сви знали шта значи.

Šta, tada su svi kao znali nemački?  [pardon]

Imam utisak da se diskusija polako razvodnjava, što znači da će pozicije do kraja ostati nerazjašnjene, i jedino će se povećati napetost među učesnicima. Zato bih se koncentrisao samo na argument kako ne govore svi engleski.

Bili mi svesni toga ili ne, jezik kojim govorimo možda još i više sam govori o nama - on pri gotovo svakoj izrečenoj reči otkriva naše poreklo, naš status i naše stavove. I mi smo toga uglavnom i svesni - znamo da naš akcenat otkriva naše regionalno/etničko/nacionalno poreklo i/ili društveni status, ili znamo da naše poznavanje stručne leksike otkriva naš nivo obrazovanja; zato se, na primer, jedni trude da promene akcenat da bi sakrili svoje društveni status i/ili poreklo, dok se drugi trude u suprotnom pravcu - naglašavaju akcenat da bi istakli i svoje poreklo.

Tako se i kroz odnos prema stranim rečima ispoljava naš nivo obrazovanja, naša spremnost na konformizam, naša ideološka i politička svest. I problem je upravo u tome. Ali pošto otvoreni antiliberalizam u ovoj sredini (i ja kažem: na svu sreću) nije prihvatljiv, onda se moraju izmisliti razlozi (i ja kažem: koji nisu razlozi) zašto se ima takav stav.

Zašto to što ne govore svi engleski nije validan argument? Pa prvo zato što nikad nisu svi govorili ni grčki ni turski ni persijski ni arapski, ni ruski ni češki ni mađarski, ni francuski ni nemački ni italijanski, pa mi danas svejedno imamo puno reči iz svih ovih jezika. Mogao bi neko reći da je to istorija, da tada nije bilo standardnog jezika, da jezik tada nije bio demokratičan; ali da jezik može biti potpuno neutralan u pogledu obrazovnih, statusnih, ideoloških razlika pripadnika zajednice koja se njime služi, mi ne bismo ni imali ovu diskusiju. Upravo je jezik sredstvo afirmacije sopstvenog statusa i promocije sopstvenih društvenih i političkih uverenja - i upravo je to što su jedni u tome manje ili više uspešni onim drugim razlog za ogorčenje.

Kroz upotrebu stranih reči i izraza po meni se vodi, zapravo, borba za društveni prostor za soptvene stavove. Ali važno je uvideti da ne postoje samo dve strane: jedni koriste strane reči da bi afirmisali svoj društveni status, ma kako da je on stečen, drugi da bi pokazali svoje obrazovanje; treći su protiv stranih reči zato što su protivnici konformizma, četvrti zato što su ksenofobi i/ili nacionalisti.

Zato se, na primer, nikako ne mogu demonstracija i masthev gedžeti stavljati u isti koš - dok televizijski voditelj koji govori o masthev gedžetima ne samo da zna nego i računa s tim da ga neće svi razumeti, demonstracija je potpuno regularna reč i onaj koji je ne razume sigurno će još manje razumeti reč pokazba (ja koji znam šta je demonstracija, ako bih uopšte razumeo pokazbu, razumeo bih je pre kao dokaz).

Ali važnije je da se zato, po meni, prema tome treba i odrediti. Ja neću kriti da ću nekada upotrebiti stranu reč da bih pokazao i svoje obrazovanje, a među prijateljima ću govoriti i o masthev gedžetima i mastnou informacijama zato što mi je tako lepše i lakše, ali ću se uvek pre svega truditi da govorim tako da moji sagovornici razumeju šta hoću da kažem. Nisam apriori protiv domaćih kovanica ako su one dobro tvorbeno uklopljene, ali je za mene najčešće problem u samim razlozima kovanja domaćih umesto stranih reči. Mislim da bi bilo pošteno i da se svako drugi na sličan način odredi, pa da možemo da znamo šta ko i zašto govori.
« Последња измена: 28. 08. 2011. у 22.42 vukvuk »

Тагови: