Upravo tako, dobro jutro. Po osnovnim naučnim principima, Standard i pravopis jesu tu samo informativno, a kriterijum ispravnosti određen je konsenzusom izvornih govornika jednog varijeteta. Niko nije dao mandat SANU da arbitrira, a to što se neko od njenih saradnika osetio prozvanim da na ovaj način “preseca” legitimnu društvenu debatu može da okači mačku o rep. Doduše, vidim da se primaju mase.
Добар дан и са моје стране.Схватам да је српски књижевни језик нажалост преминуо, али изгледа да је остао без наследника и да можемо да говоримо и пишемо по нахођењу. Другим речима – хаос. Стандард је, уз правопис, као што кажеш, информативне природе. Ја бих рекао да су договорни, а ако су прихваћени треба их поштовати. Чему иначе служе? Чему натезање око тога шта тај стандард или тај правопис кажу по овом или оном питању? Зашто нас то уопште интересује ако можемо да говоримо или пишемо како год хоћемо и да нико никоме не може да приговори било због чега!
Ја пак сматрам да језик мора да има норме. Звали ми то књижевним, стандардним, службеним или не знам каквим језиком, свеједно, он мора да има своје норме. Граматику ниси поменуо уз стандард и правопис јер она није информативног, већ законодавног карактера. Шта са њом? Зар ни она не важи? Зашто се деца муче учећи седам падежа, ако на Јужној прузи постоје само два и испада да то није погрешно. По мени, погрешно је оно што није у складу са нормом, а норма постоји.
Приватно, код своје куће, у свом крају, може да говори како ко хоће, али то није српски језик већ његов варијетет, наречје… А ја говорим о српском језику и ономе што је погрешно из угла његових норми. Не мешајмо једно с другим. Таквог мешања нема ни у једном језику. Зашто би га било у српском?
Изгледа да по овом питању постоје „север“ и „југ“. А судија је пристрасан, тако да ставови једне екипе могу да се чују само чудом, као што је случај са одлуком Одбора за стандардизацију која светлост дана није могла да угледа читавих шест година. Сво то време чула су се само супротна мишљења. „Легитимна друштване дебата“ траје већ више од деценије. Зар треба још? Ко има мандат да да мишљење или учини крај дебати ако не највиша научна институција или њен изабрани орган? Ако САНУ то може „да окачи мачку о реп“ значи да над њом постоји виша сила. Свакако не научна.
