Име виндоус (само тако, по П10 и по К–Ш) редовно ће бити малим словом као име оперативног система, а не знам што би било друкчије у одређеној верзији тог система (дакле: виндоус XP/Икс-Пе/икс-пе — не ИксП, такво пресловљавање није предвиђено Правописом).
П10 заузима једнак стави као и стари Правопис: у ћирилици редовно се транскрибује, осим у два случаја: 1) стилски разлози (sui generis, c’est la vie), 2) непознат оригинални изговор. Дакле, нема оправдања за Windows у ћириличном тексту. (Ја бих, лично, дозволио изворно Windows XP у стручном тексту где има више сличних имена, од којих се нека не могу транскрибовати, па не бих правио асиметрију.)
Е сад, од ових могућности
1. XP 2. ИксП
3. Екс-Пи 4. Икс-Пе
5. Експи 6. Икспе
7. екс-пи 8. икс-пе
9. експи 10. икспе
треба наћи најпогоднију.
Правопис не каже ништа по питању хоће ли се писати верзално или рашчитано (1–2 : 3–10), тако да обоје долази у обзир, с тим што бих ја пре изабрао ово друго, да не би једна смисаона целина била писана различитим писмима (опет симетрија).
Велико или мало слово (3-6 : 7–8) зависи од тога сматрамо ли тај акроним за посебно име тог производа или за апелатив. Пошто већ виндоус, који облик вероватно нема нешто јачи статус властитог имена него додатак XP, иде малим словом, мени је нешто логичније да и овде буде мало слово (као цеде, из П10), мада то, мислим, зависи од тумачења.
Правопис генерално дозвољава оба рашчитавања: и наше (4, 6, 8, 10) и енглеско (3, 5, 7, 9) — тако имамо пример DVD „де-ве-де“ и „ди-ви-ди“. Ипак, стоји препорука: „Спеловање према латиничким словима за српски језик подесније је у односу нпр. на енглески начин јер иде у прилог једнообразности и позданости […]. То би требало да се првенствено примењује на скраћенице које су добиле карактер општих именица тип: CD, CD-ROM, VHS, DVD, GSM [изостављам јасна рашчитавања]. Међутим, укорењена одступања типа PC ’пи-си’ → писи не треба мењати. (Нисмо сигурни да се неће одржати и ’ди-ви-ди’.) С друге стране, за имена међународних организација, агенција и сл. , које су и иначе углавном изворно именоване на енглеском језику, препоручује се спеловање према изговору енглеског алфабета […]“. Ја бих рекао да ће се стога пре рашчитавати по нашем (/икс-пе/), пошто никако није укорењено другачије. (У овом случају је степен укорењености, наравно, много мање битан него када је у питању избор између две једнако препоручљиве варијанте.)
Најтеже је одредити хоће ли вербализовање рашчитане скраћенице бити с цртицом (3–4, 7–8) или спојено (5–6, 9–10). Варијанте икс-пе/екс-пи отпадају одмах, пошто П не предвиђа такво писање (имамо цеде, писи, дидити, ништа налик на це-де). Ако се пише великим, долази у обзир и једно и друго (као Би-Би-Си/Бибиси), мада за овај спојени облик нема ниједног другог примера, па ће бити вероватније (не и једино могуће): Икс-Пе/Екс-Пи.
Кад се све сабере, остају опције (по мом виђењу):
1. виндоус икспе
2. виндоус Икс-Пе (евентуално)
3. Windows XP (као крајњи избор)