Аутор тема: Imena računarskih jezika i programa  (Прочитано 7347 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже VPF

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 183
  • Владимир Филиповић
Imena računarskih jezika i programa
« : 12. 10. 2011. у 03.05 »
Prvo je u drugoj temi Šomi rekao:

… Као називе рачунарских програма који се сви пишу малим почетним словом (јава/џава, фортран, бејзик итд.)…

– što je meni bilo novost, pa sam napisao:

Inače, nisam znao da se imena računarskih jezika uvek pišu malim slovom. Dakle paskal, ada, haskel, erlang - kao rendgen? BASIC i FORTRAN su akronimi, ali pretpostavljam da ih tretiramo kao LASER. Hm, ne zovemo ni LASER "лејзер", bi li onda trebalo "басик" mesto "бејзик"? (Ne bi trebalo, previše je odomaćeno bejzik, samo tražim logiku.) Fortran je i u engleskom postao obična reč sa samo početnim velikim, al za BASIC nisam toliko siguran.

Šta s jezicima C, C++, C#, J, J#, J++ ? Prva četiri nisu skraćenice nego prosto jezici nazvani pojedinačnim slovima; za poslednja dva je nejasno da li su skraćenice.

Šta s jezikom Qt? Izgovaramo "kjut", ali cela poenta imena je da se razlikuje od reči "cute".


— a sad kapiram da je previše oftopik i sam premeštam u drugu temu. I kapiram da imam još pitanja:

Šomi, rekao si "programi" a naveo imena nekoliko jezika. Da li se to pravilo sigurno odnosi i na jezike?

Da li se odnosi na jezike (i programe?) samo u transkripciji:
Творац паскала је професор Никлаус Вирт.
Tvorac paskala je profesor Niklaus Virt.

… ili i kad direktno prenosimo ime:
Tvorac pascala je profesor Niklaus Wirth.
Творац pascal-а је професор Niklaus Wirth.

Ni prva dva mi ne deluju prirodno, ali tek ova druga dva mi baš bodu oči.

Ja razmišljam: jedan je jezik Pascal, i to mu je ime, nije neka opšta imenica. Zamišljam:
Arhitekta sagrade familije je Antoni Gaudi.
Izgradnju koloseuma je započeo Vespazijan.


I kad smo kod programa - zar nisu i njihova imena obično naslovi? Da li je to pravilo možda formulisano kao ograničeno na neke tipove imena programa?

Pokrenuo sam Eplov program muvi mejker.
Samo u fajerfoksu imam tu opciju.
Juče sam igrao kol of djuti.
Koristi editpad umesto noutpada.
Kupio sam domaći program plamplus. (PlanPlus.)

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #1 : 12. 10. 2011. у 12.22 »
Да, мислио сам на програмске језике. А пишу се малим словом јер су њихова имена постала опште именице, као нпр. жилет, фрижидер, дигитрон, каладонт… Ови остали се обично остављају тако: C++, Ј++ итд., а онда и Qt, или, пресловљено, кју-ти.

Заправо, и имена других програма ће следити исти образац (зато сам на једној теми рекао да нам нови П још увек није разрешио недоумицу око робних марки). Ја сматрам да су виндоус, линукс итд. опште именице (постали су практично скупни назив за целу класу производа), па их пишем малим словом, а њихова конкретна издања великим: Виста, Седмица, Икс-Пе, Убунту. Ту спадају и игре, портали и сл.: Муви мејкер, Скајп, Месенџер, Кол оф дјути, Јутјуб, Фејсбук

Имена веб прегледача су ипак властита, па иду с великим почетним словом: Фајерфокс, Опера, Кроум, Сафари, Интернет експлорер, Конкверер, Нетскејп. Да се, рецимо, име ФАЈЕРФОКС устали као назив за све веб читаче, онда би добио карактер опште именице и писао се малим словом: фајерфокс (исп. горе жилет и др.). Саграда фамилија је конкретно име грађевине, па и оно иде великим словом.

На примерима:
• Отворио сам Еплов Муви мејкер.
• Отворио сам Гимп/Амарок на линуксу Убунту.
• Творац паскала је професор Никлаус Вирт.
• Архитекта Саграде фамилије је Антонио Гауди.
• Користим Ноутпад++ уместо Ноутбука.
• Купио сам домаћи програм План плус.
• Играо сам јуче Кол оф дјути.
• У Опери има најдетаљнијих подешавања.



Уредник: расправа о транскрипцији Apple премештена овде.
« Последња измена: 12. 10. 2011. у 23.52 Шоми »
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже VPF

  • Старији члан
  • ****
  • Поруке: 183
  • Владимир Филиповић
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #2 : 13. 10. 2011. у 03.56 »
Не знам, некако се баш не слажемо у интерпретацији.

Слажем се рецимо да је линукс (кад се односи на ОС, а не на језгро) постао општа именица која описује један општи тип оперативног система. Линукса̂ има више, већином су независни једни од других, прави их ко хоће и с пуним правом их људи све зову линуксима. Можемо ти и ја да оснујемо фирму и правимо своје жилете и линуксе.

(Али не и нови Линукс - језгро - него само своје језгро по угледу на Линукс.)

Али Виндоус је серија од неколико конкретних производа, јасно дефинисаних, које све прави иста фирма и полаже право на име - на страну законски, него морално и употребно. Нема шансе да буде општа именица, баш је властито име. Не можемо ти и ја да правимо свој Виндоус, можемо само да правимо свој ОС по узору на Виндоус, или арену по узору на Колосеум.

Исто тако за програмске језике: један је Паскал, једна је Ада, не знам кад би стигли да се ожилете и постану опште именице. Можда имају варијанте, али те речи никако нису општи типови језика, „сад ћу ја да направим један нови Паскал“, можемо само да направимо језик по узору на Паскал.

Наравно, можемо да правимо свој софтвер који имплементира језик Паскал, па да људи наш софтвер разговорно зову паскалом, „инсталирај ми онај паскал што имаш“, али сам језик није софтвер него математички концепт јасно дефинисан и изграђен као дело.

(За Qt није најсрећније кју-ти јер се не изговара тако на енглеском, али то име је у сваком случају тврд орах, па га не морамо дотесавати на овој теми, важније ми је да претресемо општа начела.)

Знаш шта још може: асемблер и компајлер су некад давно били називи конкретних, јединствених алата, али су данас општи типови алата, дакле опште именице. Док је линкер увек била општа именица.

И баш месенџер који си навео је мени општи тип, „који месенџер користиш“ (колоквијално месинџер), а Виндоус лајв месенџер и његова претеча МСН месенџер су називи конкретних месенџера.


Није ми јасно ни чиме се веб-прегледачи издвајају од других програма, рецимо клијената за електронску пошту:

Користио сам Нетскејп с јудо́ро̄м.
У комплету с Фајерфоксом је развијен и тандерберд.
Уз Симонки се испоручује и четзила. (SeaMonkey, ChatZilla.)

Ма нема ми смисла некако. А пази и ово:

Ја користим емакс само као едитор, али колега из Емакса и сурфује. :)
(Емакс није прављен да буде прегледач, али је фантастично проширив програм, па данас као споредну функцију има и то.)

На мрежи Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 405
Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #3 : 6. 11. 2012. у 11.28 »
Издвојено одавде.

Ako imaš vremena, molim te navedi primere za to šta smatraš softverskim autorskim delima. Spadaju li u to i vord, vindouz* i linuks? Ovako na prvu loptu pada mi na pamet da bih velikim slovom obavezno pisala nazive video-igara, internetskih kompanija, foruma, sajtova, ali nisam sigurna da si mislio na to.

*Znam da je u rečniku Pravopisa vindous.
« Последња измена: 24. 01. 2013. у 16.14 Rancher »

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.126
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #4 : 6. 11. 2012. у 11.52 »
Кад каже софтверска ауторска дела, првенствено мисли на компјутерске програме које пишемо великим словом, иако у Правопису не пише експлицитно. Ту спадају Ворд, Ексел, Пауерпоинт итд. Видео-игре, форуме и друга интернет места такође пишемо великим, а становнике тих места малим (види). Ево и оног чувеног Клајновог мејла.

На мрежи Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 405
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #5 : 6. 11. 2012. у 12.03 »
A pod ’mi pišemo’ misliš na…? Neki drugi ’mi’ rekli bi da šalju vord dokument, eksel tabelu ili da rade u vordu, prave prezentaciju u pauerpointu.  [fsmile] Ako je propisano vindouz(s), zašto bi se pisalo Vord?
« Последња измена: 6. 11. 2012. у 12.06 Dacko »

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #6 : 6. 11. 2012. у 12.39 »
Цитат: Dacko
Ako imaš vremena, molim te navedi primere za to šta smatraš softverskim autorskim delima. Spadaju li u to i vord, vindouz* i linuks? Ovako na prvu loptu pada mi na pamet da bih velikim slovom obavezno pisala nazive video-igara […]

Не знам који би примери илустровали нешто конкретно? Просто, уређена збирка датотека којој је неко наденуо неко име, и која се као целина умножава. Слично као и што је књига уређена збирка страница. Нема заправо разлике између ова два, и једно и друго неко је седео и писао, преправљао, уређивао, проверавао, и коначно приредио за умножавање. Значи, како Приручник за машинско резање, тако и Ворд — и једно и друго стоји на столу, и једно и друго се свакодневно користи, и једно и друго се редовно ажурира, и једно и друго је заокружено ауторско дело.

Једино посебно је када име неког комада софтвера постане ознака читаве категорије или поткатегорије, па се у таквој употреби пише малим словом. На пример, код игара, Тетрис је конкретна игра из 1984, али од тада су направљене многе игре по узору на њу, и те игре су тетриси; код основних алатки, Нортон командер је име једне конкретне алатке за баратање фајловима, а друге алатке по узору на њега називају се командерима.

У овом смислу посебни су и виндоуз и линукс. Виндоуз је име конкретног комада софтвера који се развијао од 1985. до ~1994. Од тада је настало мноштво оперативних система сличних карактеристика (у овом или оном погледу) чија имена почињу са Виндоуз ~, на пример Виндоуз 95, Виндоуз ЦЕ, Виндоуз Виста, итд. Дакле, успоставила се поткатегорија, коју има смисла звати виндоузом. Ово је још очигледније на примеру линукса. Постоји конкретан комад софтвера (заокружена збирка датотека, ауторско дело) који се зове Линукс, али то најчешће није оно на шта људи мисле кад помену ово име. Тај конкретан Линукс представља језгро (најнижи слој, основну компоненту) оперативног система, али не оперативни систем сам по себи. Већ постоје разни оперативни системи сличних карактеристика (опет поткатегорија) који као језгро садрже Линукс, па се често кратко зову линуксима.

Цитат
[…] internetskih kompanija, foruma, sajtova, ali nisam sigurna da si mislio na to.

На ово остало заиста нисам мислио, јер их не бих назвао ни софтвером нити у вези са софтвером. Јесте да их погони неки софтвер, али погони и аутомобиле, кућне уређаје, и свашта остало. Тако да правописно иду под капу најприближније обичније (неинтернетске) категорије.

Једино што некада настаје забуна шта тачно означава одређено име. На пример, вики је софтверска технологија, а не Википедија; Википедија је пре свега јединствени пројекат, а онда и један сајт на мрежи; Викимедија је организација која одржава Википедију и координира рад на њој; Медијавики је вики софтвер који погони Википедију; итд.

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #7 : 6. 11. 2012. у 12.49 »
Цитат: dacko
Neki drugi ’mi’ rekli bi da šalju vord dokument, eksel tabelu […]

Код атрибутивне употребе заиста не видим како другачије. Јер израз „ворд документ“ значи тачно „датотека у формату дефинисаном Вордом“, која уопште не мора бити начињен Вордом. Дакле, скраћено са пуном атрибутивном творбом било би „вордски документ“, и ето малог слова. Исто као однос Интернет (име конкретне мреже, не медијума), интернетски ~ (ретка пуна творба) и интернет ~ (уобичајена нулта  творба).

Цитат
[…] ili da rade u vordu, prave prezentaciju u pauerpointu.

Нема оправдања :)

На мрежи Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 405
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #8 : 6. 11. 2012. у 13.40 »
Hvala na objašnjenju. Odavno pratim tvoje tekstove u vezi s jezikom i tehnikom po raznim forumima, sjajni su i po sadržini i po savršeno pristojnom tonu.

Da proverim jesam li razumela princip: da li bi pisao Gugl, Jutjub, Fejsbuk, fejsbuk stranica (ali stranica na Fejsbuku), jutjub klip (ali klip na Jutjubu)?

Слично као и што је књига уређена збирка страница. Нема заправо разлике између ова два, и једно и друго неко је седео и писао, преправљао, уређивао, проверавао, и коначно приредио за умножавање. Значи, како Приручник за машинско резање, тако и Ворд — и једно и друго стоји на столу, и једно и друго се свакодневно користи, и једно и друго се редовно ажурира, и једно и друго је заокружено ауторско дело.
Nije da nije, ali upravo knjige koje se svakodnevno koriste vrlo brzo dobiju skraćeni naziv, pa onda i naziv sveden na zajedničku imenicu (pročitaj u gramatici, pogledaj u rečniku, zaviri u priručnik, vidi u enciklopediji - čak i kad se misli na konkretno delo), što bi se moglo primeniti i na pominjani V(v)ord - ne znam koliko ljudi kad otvori taj program ima svest o tome da otvara autorsko delo, a koliko njih to tretira kao… kompjutersku svesku.  :blush:
Ostaje i problemčić kako da neko neupućen u informatiku najlakše proceni je li u pitanju ovo ili ono, da li se radi o konkretnoj alatki ili o vrsti alatke. Naravno, uvek je tu guglanje i učenje gomile novih podataka radi lekture jednog teksta (jupi!), ali još bi lepše bilo kad bi postojao jednostavan sistem koji ne bi podrazumevao razlikovanje zbirke datoteka od programskih jezika, algoritama, specifikacija itd., to jest kad uopšte ne bi bilo potrebe da ih razlikujemo zato što bi se tu propisalo uvek malo ili uvek veliko slovo. [zviz]

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #9 : 6. 11. 2012. у 15.50 »
Цитат
Odavno pratim tvoje tekstove u vezi s jezikom i tehnikom po raznim forumima, sjajni su i po sadržini i po savršeno pristojnom tonu.

Захваљујем, мада што се садржине тиче, многи се не слажу >:)

Цитат
Da proverim jesam li razumela princip: da li bi pisao Gugl, Jutjub, Fejsbuk, fejsbuk stranica (ali stranica na Fejsbuku), jutjub klip (ali klip na Jutjubu)?

Да, технички. Стилски, атрибутивни облик користим само где се заиста ради о типском одређењу. Нпр. пошто не постоји „јутјуб клип“ као тип клипа, онда увек „клип на Јутјубу“. Као што и „филм у Кинотеци“ а не „кинотека филм“.

Претпостављам да је разлог навали атрибутивних облика што пресликавање енглеских конструкција што непознавање шта означава која реч у синтагми.

Цитат
[…] ali još bi lepše bilo kad bi postojao jednostavan sistem koji ne bi podrazumevao razlikovanje zbirke datoteka od programskih jezika, algoritama, specifikacija itd., to jest kad uopšte ne bi bilo potrebe da ih razlikujemo zato što bi se tu propisalo uvek malo ili uvek veliko slovo.

Али, најлакше би било прописати да великих уопште нема, или, рецимо, да се великим пише свака именица — и то су решења која функционишу у пракси, зар не? Мени лично смета прописивање употребе великог слова у ситна цревца, већ мислим да треба само истаћи принципе. Основни принцип био би логичка пре стилске употребе, тј. да велико слово додаје информацију, ма колико ситну, па како ко то примени. Ако би неко узео све да пише малим словом, значи да сматра да је контекст довољан и да велико слово додаје премало значења за уложен напор. За мене би то био легитиман избор. (А немачку крајњост — „и користимо велико слово и лако нам је да га користимо!“ — доживљавам као бизарну, блистави одраз стереотипног немачког менталитета :)

На мрежи Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 405
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #10 : 6. 11. 2012. у 16.51 »

Цитат
Da proverim jesam li razumela princip: da li bi pisao Gugl, Jutjub, Fejsbuk, fejsbuk stranica (ali stranica na Fejsbuku), jutjub klip (ali klip na Jutjubu)?

Да, технички. Стилски, атрибутивни облик користим само где се заиста ради о типском одређењу. Нпр. пошто не постоји „јутјуб клип“ као тип клипа, онда увек „клип на Јутјубу“. Као што и „филм у Кинотеци“ а не „кинотека филм“.
Dobro, za mene bi jutjub klip bio onaj koji ne mogu da skinem nego moram da ga gledam samo na tom sajtu pa sam po tome pomislila da se radi i o nekom posebnom formatu, ali uvažavam ispravku.
Međutim, P10 propisuje da ime firme ide velikim slovom i kad se nađe u atributskoj poziciji, što se vidi na osnovu dva zaista ružna primera „Simpo nameštaj“ i „Boš pumpa“ (uvek bih napisala Simpov nameštaj i Bošova pumpa), dok je, kao ime robne marke a ne samo firme, karneks malim slovom i kad se kaže „karneks pašteta“ i kad je „pašteta karneks“. Iz toga bi pre proizašlo da je Fejsbuk velikim slovom bez obzira na to gde se u sintagmi javlja (Fejsbuk stranica, stranica Fejsbuka, stranica na Fejsbuku), tj. da to nije fejsbuk umesto fejsbučki nego Fejsbuk umesto Fejsbukov, kao i da ne bi trebalo da bude različito pisanje ako kažemo vord dokument i pisanje u vordu (odnosno velikim slovom u oba slučaja, kako bi ti pisao).



Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.727
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #11 : 6. 11. 2012. у 17.06 »
Međutim, P10 propisuje da ime firme ide velikim slovom i kad se nađe u atributskoj poziciji, što se vidi na osnovu dva zaista ružna primera „Simpo nameštaj“ i „Boš pumpa“ (uvek bih napisala Simpov nameštaj i Bošova pumpa), dok je, kao ime robne marke a ne samo firme, karneks malim slovom i kad se kaže „karneks pašteta“ i kad je „pašteta karneks“

Neko je tamo opasno pobrkao lončiće…

Boš-pumpa je u potpuno istoj ravni kao digitron ili dizel-motor, tj. generičko ime nastalo iz ličnog imena. Dakle, boš-pumpe ne pravi samo firma Boš , pa nema razloga da se ovde čuva veliko slovo. Ne može *Bošova pumpa, to nije isto.

A što se tiče paštete karneks, kako bilo koji smrtnik može da razumno razluči gde počinje ime robne marke a gde ime firme?  :-/

На мрежи Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 405
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #12 : 6. 11. 2012. у 17.19 »
Lončići na stranu, ali u P10 tako piše, pogledaj tačku 86b. Pritom, da ne bude zabune, ne osporavam ja Ilićevu logiku (napisah već da je cenim), nego pominjem da je u sukobu s pravopisnom, sviđala se ona nama ili ne. Ako su mislili na pumpu koju pravi Boš, nema razloga da ne može i Bošova pumpa, ali ako je primer stvarno nezgodan, da se usredsredimo samo na onaj sa Simpom i uporedimo to sa internetskim firmama.
Za razlikovanje kada počinje ime robne marke a kad ime firme meni obično pomaže mogućnost da se ime izgovori bez opisa proizvoda – ako možeš reći kupi mi dva karneksa sa povrćem ili uzmi soni od 52 inča, onda je ime firme postalo i ime robne marke. Koji je pak kriterijum pravopisaca, ne znam (i pitam se zna li iko), inače ne bi ni bilo nikakvih rasprava na ovom forumu jer bi nam tamo već sve bilo jasno i precizno izloženo, a ne bismo (uzaludno?) pokušavali da uhvatimo neku logiku pa je još i primenimo na druge slučajeve.

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.126
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #13 : 6. 11. 2012. у 21.27 »
… tj. da to nije fejsbuk umesto fejsbučki nego Fejsbuk umesto Fejsbukov, kao i da ne bi trebalo da bude različito pisanje ako kažemo vord dokument i pisanje u vordu (odnosno velikim slovom u oba slučaja, kako bi ti pisao).
Слажем се са Дацком. Ни на крај памети ми не би пало да напишем фејсбук/јутјуб страница, већ бих увек написао великим, мада бих пре употребио облик страница на Фејсбуку/Јутјубу. А што се тиче ворд документа, то је већ малко другачије јер овде ворд сматрам као реч која одређује врсту (или, саобразно називу теме, формат) документа (DOC, DOCX и сл.), а сад рекосмо да такве ствари пишемо малим словом. Евентуално би Ворд документ могао да значи „документ писан у Ворду“ не „документ типа ворд“, мада ту опет улазимо у онај домен „ситних цревца“, што рече Часлав. Углавном, Фејсбук у Фејсбук страница доживљавам као Фејсбукова, не као присвојни придев типа интернет страница, па зато пишем великим словом. [pardon]

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #14 : 7. 11. 2012. у 10.57 »
Хм, 86б… ево цела:

Цитат: П10
86. Двочлани спојеви посебних речи код којих се прва, која одређује другу, не мења мада су неке од њих иначе променљиве, пишу се о д в о ј е н о:
[…]
б. спојеви код којих је прва реч изван оваквих веза променљива и најчешће значи симболичко (заштићено) име, фирму и сл: Балкан експрес, Оријент експрес, Сава центар (боље: Центар „Сава“), Симпо намештај, карнекс паштете, Бош пумпа, панасоник телевизор, берета пиштољ, тојота аутомобили, мока кафа, принцес крофне, јафа кекс, астраган крзно и сл;

Ако су нека од ових имена фирми написана малим словом зато што су истовремено узета као марке па томе дата предност, не могу рећи да разумем систем раздвајања. Ако се нађем само међу паштетама, могу да кажем „дај два карнекса“, али не могу ако се нађем пред целом витрином сухомеснатих производа; ако се нађем само међу троседима, могу да кажем „дај два симпа“, али не могу усред целе продавнице намештаја. То тако ради за све фирме које производе разне ствари (што су и све фирме из ових примера).

У најмању руку, и уз ограду да ова тачка није из одељка о великом слову, из ових примера може једино да се изведе — пиши велико или мало по личном доживљају.

Цитат: Dacko
[…] Iz toga bi pre proizašlo da je Fejsbuk velikim slovom bez obzira na to gde se u sintagmi javlja (Fejsbuk stranica, stranica Fejsbuka, stranica na Fejsbuku), tj. da to nije fejsbuk umesto fejsbučki nego Fejsbuk umesto Fejsbukov […]

Али присвојни облици баш свих имена сасвим су уобичајени и стално се користе, за разлику од описних, који се из неког разлога ређе граде па се иде непроменљивим атрибутом. У овом примеру, облик Фејсбуков има свуда (дословце мислим наравно Facbookov), а фејсбучки практично нигде. Из овога могу једино да закључим да „Фејсбук страница“ управо није скраћење од „Фејсбукова страница“, тј. да кад би присвојни облик био намера, скраћења не би ни било.

Зато морам да останем при ранијој тврдњи, да се у оваквим примерима (непроменљив атрибут који не означава врсту нечега) најпре ради о директном преузимању страних синтагми, подстакнутом још и непрозирношћу значења њихових чинилаца. И да их следствено томе треба избегавати.

Цитат: Duja
Dakle, boš-pumpe ne pravi samo firma Boš, pa nema razloga da se ovde čuva veliko slovo. Ne može *Bošova pumpa, to nije isto.

Ово је мало по страни, али управо јесте исто. Када на првом месту заједничке именице стоји презиме као атрибут, сасвим је обично да буде у присвојном облику. Један пример који ми пада на памет у истоветном контексту (изум фирме немачког индустријалца) јесте Крупов оклоп, а онда су ту и Парсонсова турбина, Лавалова млазница, Кристијево вешање, Ванкелов мотор, Рутсов компресор

На мрежи Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 405
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #15 : 7. 11. 2012. у 13.57 »
Nije uopšte sporno da sintagme tipa Fejsbuk stranica i Simpo nameštaj treba izbegavati, ali jeste mi sumnjivo objašnjenje po kome te sintagme nisu istog tipa. Ovo mi nije logično:
Али присвојни облици баш свих имена сасвим су уобичајени и стално се користе, за разлику од описних, који се из неког разлога ређе граде па се иде непроменљивим атрибутом. У овом примеру, облик Фејсбуков има свуда (дословце мислим наравно Facbookov), а фејсбучки практично нигде. Из овога могу једино да закључим да „Фејсбук страница“ управо није скраћење од „Фејсбукова страница“, тј. да кад би присвојни облик био намера, скраћења не би ни било.

Ako ni Simpo nameštaj nije isto što i Simpov nameštaj, onda uvažavam i logiku po kojoj Fejsbuk u sintagmi Fejsbuk stranica nije prisvojni pridev koji bi se mogao zameniti sa Fejsbukov. Zašto je važno to što taj pridev i inače postoji, a fejbučki ne? I pridev Simpov postoji a simpovski ne, pa opet pišemo Simpo nameštaj a ne simpo nameštaj (to jest,  ne pišemo mi, nego dragi pravopisci). Ne znam da li se razumemo da uopšte ne branim preuzimanje stranih sintagmi, nego svoje tumačenje da veliko slovo u reči Fejsbuk ne treba da zavisi od njenog položaja unutar rečenice, a sledstveno tome, što mi je u stvari i bitnije, da treba da važi i obrnuto: samim tim što se najnormalnije piše „vord dokument“ malim slovom, kao „dokument ’vordovskog’ tipa“, moglo bi da se piše i „dokument u vordu“, opet u značenju u „’vordovskom’ formatu“, a onda bi se moglo pronaći opravdanje i za izraze „radim u vordu“ ili „prezentacija u pauerpointu“, posebno ako se ispostavi da je već ušlo u običaj da se tako pišu.

Ovo što sledi samo je usputno ’razmišljanje naglas ali u pismenoj verziji’:  I u pristojno lektorisanim tekstovima nazivi programa najčešće su malim slovom, sem kad su napisani izvorno, tako da je pitanje koliko postoji svest o tome da su programi autorska dela. U nelektorisanim tekstovima pak prisutna je i tendencija da se sve što koristimo na kompjuteru posmatra kao kakav alat - čak i neki relativno obrazovani autori ili prevodioci pišu malim slovom internetske kompanije Gugl, Jahu, Jutjub i Fejsbuk. I opet, da ne bude nesporazuma, niti to podržavam niti se zalažem za to, nego samo pominjem kao ilustraciju da svest o tome šta je šta na internetu i nije baš neka.  ;) Ili da su imena nekih kompanija odnosno autorskih programa već maltene postala zajedničke imenice, dopuštala to norma ili ne (gugl jednako pretraživač, kao što je žilet postao sečivo brijača ili imalin pasta za obuću).

Ван мреже Часлав Илић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 287
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #16 : 9. 11. 2012. у 10.54 »
Цитат: Dacko
Ako ni Simpo nameštaj nije isto što i Simpov nameštaj, onda uvažavam i logiku po kojoj Fejsbuk u sintagmi Fejsbuk stranica nije prisvojni pridev koji bi se mogao zameniti sa Fejsbukov. Zašto je važno to što taj pridev i inače postoji, a fejbučki ne? I pridev Simpov postoji a simpovski ne, pa opet pišemo Simpo nameštaj a ne simpo nameštaj (to jest, ne pišemo mi, nego dragi pravopisci).

Ма „Симпо намештај“ јесте исто што и „Симпов намештај“, али „Фејсбук страница“ није исто што и „Фејсбукова страница“. Ако потражим Гуглом "simpo nameštaj" и "simpov nameštaj", добијем три пута више првог; али су практично сви погоци за "simpo nameštaj" у трговачком контексту (веб продавнице), где је марка бог, док су погоци за "simpov nameštaj" нормални текстови (и на самом Симповом сајту пишу „Симпов намештај“). За разлику од овога, према "facebook stranica" погодака за "facebookova stranica" има занемарљиво мало, и од тога често у јасно помереном значењу (кад је цео садржај дело Фејсбукових радника, нпр. сервисне странице).

Цитат
Ne znam da li se razumemo da uopšte ne branim preuzimanje stranih sintagmi, nego svoje tumačenje da veliko slovo u reči Fejsbuk ne treba da zavisi od njenog položaja unutar rečenice, a sledstveno tome, što mi je u stvari i bitnije, da treba da važi i obrnuto: samim tim što se najnormalnije piše „vord dokument“ malim slovom, kao „dokument ’vordovskog’ tipa“, moglo bi da se piše i „dokument u vordu“, opet u značenju u „’vordovskom’ formatu“, a onda bi se moglo pronaći opravdanje i za izraze „radim u vordu“ ili „prezentacija u pauerpointu“, posebno ako se ispostavi da je već ušlo u običaj da se tako pišu.

Па да се манемо дрвећа од којег се не види шума, мој систем је сасвим прост и није у неслози са Правописом (с моје тачке гледишта :):

1. Одредити да ли се називи из класе у коју спада то што дата именичка синтагма (укљ. и једну реч) означава пишу великим или малим словом. Ово по томе како пише у Правопису, затим по томе што је устаљено, и коначно по аналогији са једним од претходна два. По овом последњем, рачунарски програми су ми најближи књигама (од чега игре фикцијским књигама), интернетска места за дружење кафанама, компаније које пружају интернетске услуге онима које пружају било какве друге услуге, па тако за њих велико слово; типови датотека су ми најближи типовима и формама писаних радова, алгоритми технолошким поступцима, програмски језици живима, па тако за њих мало слово.

2. Подсинтагме (укљ. и једну реч) у оквиру дате синтагме писати великим словом ако су у именичкој употреби и писале би се саме за себе великом словом, или такве подсинтагме у облику присвојног придева, јер је то уобичајено за „нормално“ променљиве синтагме. Све остало, малим словом.

Код критеријума блискости под (1), наравно да ће једном аутору дата класа бити ближа нечему другоме него што је другом аутору, што може повући различиту величину слова. Исто важи и за смањивање слова у (2) у одређеним употребама, тј. неће се сви сложити када је то потребно. Сваком своје. Препуштање ових одлука аутору у појединим контекстима имплицитно подржава сам Правопис у делу о великом слову (т. 71 и 72), а и примери из 86б, мада нису из дела о великом слову, могу се разумети само на тај начин (и Симпо и Бош су и произвођачи и марке, као што су и Панасоник и Тојота — нема тачно никакве разлике између њих).

Цитат
[…] I u pristojno lektorisanim tekstovima […]

Што се овог разматрања у контексту лектуре тиче, лектор је како год обрне у небраном грожђу. Једино може да за понешто успостави сопствени систем и наметне га као стилски избор у датој публикацији, издавачкој кући, гдегод, а понешто да препусти ауторима на вољу, поправљајући само на конзистентност у истом тексту.

На мрежи Dacko

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 405
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #17 : 9. 11. 2012. у 12.13 »
 [yes] Eto lepote (ili ipak mane?) forumske komunikacije: uživo bi sad bio izložen neumerenom izlivu simpatija, a ovako prolaziš samo sa smajlijima. : [ole]  :hehe:


Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 285
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #18 : 20. 02. 2015. у 11.09 »
Цитат
Хм, 86б… ево цела:

Цитат: П10

    86. Двочлани спојеви посебних речи код којих се прва, која одређује другу, не мења мада су неке од њих иначе променљиве, пишу се о д в о ј е н о:
    […]
    б. спојеви код којих је прва реч изван оваквих веза променљива и најчешће значи симболичко (заштићено) име, фирму и сл: Балкан експрес, Оријент експрес, Сава центар (боље: Центар „Сава“), Симпо намештај, карнекс паштете, Бош пумпа, панасоник телевизор, берета пиштољ, тојота аутомобили, мока кафа, принцес крофне, јафа кекс, астраган крзно и сл;
Погледао сам ово П11 и уопште ми није јасно на чему је ово утемељено, таквог објашњења тамо ни нема. Па прије 5 година на факултету смо учили из предмета Савремени српски језик 4 да је све ово неправилно, што би било и логично.

Ван мреже delboj

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 285
  • Говорим: руски, енглески, италијански
  • Родно место: Гацко, Република Српска
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #19 : 11. 03. 2015. у 09.55 »
Gledajući ove reklame na televiziji, pitam se da li uopšte ima više neka reklama u kojoj nema ovakvih primjera? Nekad su lijepo bilo čokolade Nestle, kako treba. I sada ispada da je pravilno i Pionir seme iz one odvratne reklame, ili Prolom voda, Yumis supe, Milka čokolade, Podravka marmelade itd.? Ali ovo praktično uopšte nije pitanje pravopisa, to zadire u normu, kako mogu da se donose pravopisna rješenja koja zanemaruju normu? Onda bi trebalo promijeniti gramatiku, pa uvesti novu gramatičku kategoriju.

I šta je npr. s izrazima kao "pjena party"?

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.362
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #20 : 11. 03. 2015. у 11.48 »
Они који пишу рекламе имају неку своју логику коју намећу правила струке. У последње време омиљена фора им је "са без".
Кад треба да кажу да рецимо шећера у нечему нема, они то формулишу као: "са нула шећера". Или, нешто није бесплатно него је "за нула динара".

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.716
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #21 : 11. 03. 2015. у 11.50 »
Па полако али сигурно англосрпски преузима примат као главно средство комуникације у свим регистрима. Прво се стидљиво помаљају понеке карактеристике стране синтаксе, о бројности свакојаких страних речи сумњивог значења, вредности, употребљивости и уклопљености у домаћа језичка правила не вреди ни причати, онда се све то развије и прошири, а онда пусти корење, без обзира колико на нешто нормативисти упозоравају. Напослетку ваљда ни њима не преостаје ништа друго до да једноставно дигну руке па озваниче такву употребу. Наравно, као светски човек широких схватања увек можеш да га спустиш задртим нормативистима како су се запарложили у свом застарелом схватању језика и непопустљивости према страним речима и утицајима, успут приметиш како је језик жива ствар и стално се мења и тако то. Углавном ове расправе овако протеку, раја говори како говори, па ће и „пена парти“ живети као колокација докле год их буде било занимљиво организовати. И данашњи сленг је под жестоким утицајем енглеског, ни на том пољу више нико није нимало инвентиван, сори.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже Алекса

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 30
  • Говорим: Енглески и немачки
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #22 : 6. 10. 2015. у 19.21 »
Како писати називе програма који се изворно пишу малим почетним словом?
Здрав разум ми каже да их треба писати великим почетним словом као и све властите именице.
Често се срећем са таквим програмима: нано, мпв, мпс-јутјуб (mps-youtube) и други.
Разумем да је програмерима најлакше све куцати малим словима, ко мари за правопис?! Међутим, ни ауторима на Википедији нимало не смета да почну текст и чланак малим словом. https://en.wikipedia.org/wiki/Mpv_%28media_player%29

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.126
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Imena računarskih jezika i programa
« Одговор #23 : 10. 10. 2015. у 16.18 »
Ја бих великим почетним словом, ако транскрибујем. У оригиналу малим. Иначе, ти програми и библиотеке су, колико сам уочио, обично за Линукс и његове варијације, ако нису вишеплатформске. То им на неки начин и није право име, већ адреса под коју су наведени у репозиторијуму, зато и често имају цртицу између.

Тагови: