Најновије поруке

Странице: 1 ... 9 [10]
91
Не знам је ли било говора о овоме, али подстакнут следећим насловом, морао сам да отворим тему: „Samsung telefoni sada mogu biti povezani sa Windows 10 računarima“.

Природније ми звучи с повратном заменицом, дакле „Samsung telefoni se sada mogu sinhronizovati sa Windows 10 računarima“.

Какав је ваш осећај? Има ли икаквих финеса у значењу између ове две конструкције? Чини ми се да је ова из наслова формалнија, али с друге стране калковита.

Измена: Заборавих и да + презент; наспрам инфинитива, он ми звучи неформалније.
92
Транскрипција / Pisanje stručnih i naučnih termina i skraćenica ćirilicom
« Последња порука Grimaiv 8. 08. 2018. у 20.37 »
Uskoro će svi doktorati, master-radovi i diplomski radovi morati da se pišu ćirilicom. Za nas koji se bavimo prirodnim naukama i orijentisani smo na korišćenje latiničnih skraćenica i termina koji se (zbog nedostatka stručnog koncenzusa) koriste često u originalu, to će da bude haotično. Već sam se susrela sa tekstom u kojem su hemijski izrazi cis- i trans- samo prebačeni u "цис- и транс-", a latinične, međunarodno prihvaćene skraćenice naziva jedinjenja su, takođe, samo prebačene u ćirilicu, bez obzira na srpske nazive tih jedinjenja (na primer, ATP, skraćenica za adenozin trifosfat, postaje "АТП"). Interesuje me šta je pravilno, šta drugi misle o tom "sakaćenju" jezika i šta se može uraditi. Da napomenem, ja pišem ćirilicom kad pišem rukom, ali na kompjuteru koristim isključivo latinicu da ne bih mešala pisma onda kada moram da upotrebim latinicu (na primer, kad pišem latinske nazive vrsta živih bića). Ne sviđa mi se da kršim pravila maternjeg jezika, a, opet, moram da vodim računa o struci.
Šta nam je činiti?
93
Правопис / 9. јун(а) - 12. јул(а)
« Последња порука Duja 6. 08. 2018. у 09.24 »
S mejla:
Цитат
Ако желимо користити црту за значење од-до и називе месеци, шта је правилно, нпр.: 9. јун - 12. јул или 9. јуна - 12. јула?
94
Синтакса / Гађати пушком
« Последња порука Duja 6. 08. 2018. у 09.22 »
S mejla:
Цитат
Ако кажемо да је неко гађао пушком, пиштољем или било којим другим оружјем своју мету-циљ, да ли то једино значи да је лице бацило оружје на своју мету и буквално га тим оружјем гађало, или може да означава и гађање мете коришћењем муниције тог оружја?
95
Синтакса / Одг.: Vrsta zavisne rečenice
« Последња порука Nedda 4. 08. 2018. у 18.59 »
I da li je sve prilog ili zamenica?
96
Синтакса / Одг.: Vrsta zavisne rečenice
« Последња порука Nedda 4. 08. 2018. у 18.56 »
Pitaću ovde pošto se spominju zavisne rečenice.

Znam da se zavisne rečenice u inverziji odvajaju zarezom, ali u ovom primeru nisam sigurna da li mora zarez, tj. deluje mi i da može i da ne mora, mada ja ga pre ne bih stavila:

Sve što vas je zanimalo pitali smo stručnjaka.

I koju funkciju ima prvi deo rečenice: Sve što vas je zanimalo…?
Rekla bih objekat.

S druge strane, kad bi rečenica glasila: Što vas je zanimalo, pitali smo stručnjaka, morao bi zarez. Da li onda prilog sve iz prvog primera menja nešto što se tiče interpunkcije ili ipak i tu mora zarez ?
97
Поздрав и од мене.
Слажем се са тиме да је то узалудан и тежак посао, оно:
Цитат
Тамо се може укуцати реч, па ће корисник видети како се та реч мења и акцентује.
заборави. Прво погледај ову стару расправу: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=4987.msg52193#msg52193 па ће ти све бити јасно, или ти тек онда ништа неће бити јасно.
Не може се, не треба, говорити о правилном нагласку, постоји само стандардни нагласак, онај којим говоре спикери на радију у телевизији. А и њега у последње време кваре, као што ћеш видети у чланку на почетку расправе за који сам ти дао линк.
98
Прозодија / Одг.: Сајт о акцентима: различита питања
« Последња порука J o e 4. 08. 2018. у 13.07 »
(Иначе, похвале за давно учени српски. Ако ти значи ситна сугестија, уз реченице у футуру временске клаузе имају модални глаголски облик: презент или потенцијал (Линкове ћу дати кад ће код нас на серверу прорадити Пајтон. → кад проради / буде прорадио).
99
Прозодија / Одг.: Сајт о акцентима: различита питања
« Последња порука J o e 4. 08. 2018. у 13.02 »
Здраво!

Тај труд ми се чини племенит, али доста тежак и узалудан посао. Акценат речи који се може наћи у речницима често је 1) недоследан и 2) нереалан (не одговара реалној употреби, на различите начине). А то, ако се изузму често навођене речи страног порекла, посебно важи за неке акценатски спорне флективне облике лексема (генитив множине, лок./дат. јд. једносложних именица на -∅, аорист, имперфекат…), које речници понекад и не дају. Занима ме како си те ствари решио.

Што се тиче трију сложеница са значењем нијанси боја (претпостављам да су у питању придеви), ни ту речници нису доследни, па се могу наћи три акценатска типа јасножу̑т, челичнопла̑в; ја̏сножу̑т, пла́воси̑в; су̑мпорножӯт, мр̏косӣв. Ја у таквим случајевима најчешће чујем наглашене обе саставнице, дакле рекао бих жу́томр̏к, цр̀веномр̏к, цр́номр̏к (уп. у Обратном речнику сивомр̏к, по првој варијанти).
100
Прозодија / Сајт о акцентима: различита питања
« Последња порука Svetozar 3. 08. 2018. у 13.44 »
Добар дар свима. Живим у Украјини, некад сам учио српски. Волим језике и, у мањем степену, програмирање.

Сад радим на сајту о српским акцентима. Тамо се може укуцати реч, па ће корисник видети како се та реч мења и акцентује. Све се ради аутоматски, то јест, не куцам све облике са̑м, него их генерирам.

Линкове ћу дати кад ће код нас на серверу прорадити Пајтон 3.7. Без 3.7 не раде неке функције, због чега сасвим не раде глаголи. Али сајт већ постоји и стално се допуњава.

У овој теми ћу, ако се може, ставити питања о речима и, касније, кад ће сајт бити условно готов, о функцијама и облику сајта.



Ево, прво питање: како се акцентују речи жутомрк, црвеномрк, црномрк (и сличне)? Нисам их нашао у својим речницима. Биће добро ако ме неко упути у речник или чланак у којем има ове речи.
Странице: 1 ... 9 [10]