Овај текст брка појам писма и језика. Овај је народ имао епске песме и када је само шачица знала да пише, дакле језик и писмо су одвојене ствари. Ми, де факто, имамо два писма у употреби а не само једно. Залажем се за неговање ћирилице, али скоро свака реченица у последња три одељка текста кога си овде повезао ми изазивају мучнину. Све саме флоскуле и идеологија. Са оваквим браниоцима ћирилице, просто ми доће да из протеста пишем LATINICOM (признајем да ово звучи недорасло и детиње али то ми је била прва реакција) . Ако је ово реакција некога ко воли да користи и ћирилицу, питам се како овај текст помаже заштити исте.
Јасно је да језик и писмо нису једно исто, ни у тексту Драгољуба Збиљића се не тврди другачије, али јесу тесно повезани. Но, зашто, уместо лепљења етикета по том тексту, не погледамо шта аутор јасно каже, а чему није потребно тумачење.
Збиљић подсећа да се од времена Царске и Краљевске монархије, преко периода Брозове комунистичке власти и Новосадског договора 1954. па до дана данашњег систематски ради на затирању српског језика, добрим делом преко замене српске ћирилице латиницом. Језик и писмо су, поред религије, културе и историје, обележја сваког народа. Кад нема језика (и писма) или неког другог од поменутих обележја, нема ни народа.
Знајући то немачки генерал Лер, командант бомбардовања Београда 1941. овако је образложио зашто је Народна библиотека међу првима сравњена са земљом:
- Зато што је у њој чувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.
Ми, као што alexl каже, дефакто имамо два писма, али, као што Збиљић наводи ноторну чињеницу, зато што нам је латинично писмо вековима наметано. Зато смо ту где јесмо. А то нису ни флоскуле ни идеологија. Нити значи да се не треба борити за заштиту ћирилице.
Свака озбиљна земља има Закон о примени језика и писма. Има га и Србија, али је пун рупа и требало би га допунити, пре свега у вези употребе језика и писма у јавности. Очигледно је и да се многи, користећи те рупе, не придржавају слова Закона, поред осталог и зато што то не повлачи никакве консеквенце.