Боље да су назвали фластер. Или флекица.
Ти то озбиљно?! Мислиш да се у енглеском улаже имало напора да се смисли нека реч, тј. појам, израз за нешто? Половина тих кобајаги термина уствари су „одваљотине“, жаргонизми или за неку анегдоту везана значења. И онда је енглески „узвишен“ и „мудар“ и „има речи за све“, ма немој ми рећи. Људи се труде да преведу те толике будалаштине са разумевањем, па то не иде увек. Замисли, увукла се буба у неку скаламерију пре четр’ес’, пе’дес’ година и ова се покварила, па људи почели да се заје*авају и види — сад програм има „багове“. Јао, што је мудро, промишљено и узвишено, у п… м… ! Али, по вашем тумачењу, остали говорници енглеског су одмах при помену
бага имали асоцијацију на кукца који улеће у неко сокоћало и квари га, па им је било и више него јасно шта значи да „програм има
багове“, јер „тако је било записано у звездама“. Некима била лелујава и млитава тамо нека дискета, па је назвали „флопи“ (= ’млитав’), а да је то неко код нас превео као „савитљива дискета“ или „млитава дискета“ било би — „ааа, па то не значи то“ и „јао, па не може дискета да буде млитава, не стоји у речнику, може само човек да буде млитав“…
Да сте мало дубље продрли у сама значења енглеских израза, увидели бисте да преведенице нипошто нису настале пошто-пото нити непромишљено, као и да онај ко се тиме бави нема нимало проблема да прочита нити текст на српском или на енглеском, ниједног тренутка се ни на једном језику не премишљајући око било ког израза. Али не — „Ја ћем да седим са стране па ћем да критикујем, јер је ова будала тој превела овакој и онакој, а ја сам мислео да је тој боље овакој, пошто сам читаја да се у енглески тој казује на други начин. Никој неје мене питаја за мислење, али ЈА ЗНАМ да се то ТАКОЈ казује у енглески, а овија измишљају неке речи — па кад ги измишљају, сами нека ги користе“…