Аутор тема: ne + prezent  (Прочитано 5420 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже karloružni

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 33
  • Говорим: nemački, engleski
  • Родно место: Nemačka
    • Српски ми није матерњи језик
ne + prezent
« : 11. 04. 2015. у 16.23 »
U vezi sa prenošenjem akcenta na proklitiku Klajn u svojoj gramatici piše: "Nesumnjivo se prenošenje očuvalo samo u dva slučaja: (…)
2) u odrečnim oblicima glagola, gde je akcent na partikuli ne: nè dām, nè padā (…) Ovo važi samo za glagolske oblike čiji prvi slog ima silazni akcent. Ako je taj slog pod uzlaznim akcentom, partikula ostaje nenaglašena: ne gòvorīm, ne vúče (…)"
Budući da sam na drugom mestu čitao kako mnogi ipak kažu i [ja] nè mogu (iako je inače [ja] mògu za razliku od [oni] mȍgū, pitam se da li se to pravilo uglavnom uvažava. Konkretno, da li maternji govornici naglašavaju ovo ne i kod drugih glagola, kojima je na prvom slogu uzlazni akcenat. Npr.
*nè učīm
*nè čitām
*nè držīm
*nè žīvīm
*nè sēčēm
*nè pečēm
*nè rāstēm
Ili je pak obrnuto - da se akcenat ne prenosi gde bi trebalo:
*ne kȃžēm
*ne rȃdīm
*ne vȉdīm
*ne mȉslīm
*ne vȍlīm
*ne tvȓdīm?
(Čini mi se da je o ovome već negde bilo reči, ali nisam mogao da nađem odgovarajuću temu. Ako je neko zna, link je dobrodošao.)

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг.: ne + prezent
« Одговор #1 : 11. 04. 2015. у 20.29 »
Moj maternji dijalekt je novoštokavski iz Bosne i sve akcentuacije su mi kao kod Klajna; rekao bih da su i univerzalno prisutne i kod većine novoštokavaca u Srbiji.

Nè mogu se zaista često čuje, čak sam ga i ja nesvesno usvojio, ali predstavlja singularitet: verovatno je nastalo po analogiji sa nè možeš, nè mogū. Zaista, je li to jedini glagol pored hòću s ovim akcenatskim obrascem u konjugaciji?

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: ne + prezent
« Одговор #2 : 11. 04. 2015. у 20.40 »
Па није у групи са хоћу:
мо̀гу – мо̏жеш – мо̏жемо – мо̏гӯ
хо̀ћу – хо̏ћеш – хо̀ћемо (хо̏ћемо) – хо̀ће̄
.
С њим је у групи само по том у 1. л. јд. А вуковски образац типа хо̀ћу имаш у огромном броју аориста глагола типа др̀жах-др̏жа̄-др̀жасмо-др̀жаше.

Карло, задржава се правило. Прве примере ћеш чути само код Београђана, без дужине (изузев нѐ пече̄м, нѐ држӣм, што вероватно имају новоштокавци који би рекли ѝспече̄м, за̀држӣм), остале код говорника старијих дијалеката.

Ван мреже karloružni

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 33
  • Говорим: nemački, engleski
  • Родно место: Nemačka
    • Српски ми није матерњи језик
Одг.: ne + prezent
« Одговор #3 : 14. 04. 2015. у 10.25 »
Прве примере ћеш чути само код Београђана, без дужине (изузев нѐ пече̄м, нѐ држӣм)
Misliš da se ova dva primera ne mogu čuti ni kod Beograđana (ako je tako, zašto?) ili da bi ih izgovorili sa dužinom?
To bi onda značilo, u centralnoj i južnoj Srbiji se to ne nikad ne naglašava, a u Beogradu uvek, bez obzira na to da li je prvi slog glagola inače pod silaznim ili uzlaznim akcentom.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: ne + prezent
« Одговор #4 : 14. 04. 2015. у 11.22 »
Misliš da se ova dva primera ne mogu čuti ni kod Beograđana

Не, него не само код њих. Код њих, разуме се, без икаквих дужина, у их. дијалекту са дужинама.

To bi onda značilo, u centralnoj i južnoj Srbiji se to ne nikad ne naglašava, a u Beogradu uvek, bez obzira na to da li je prvi slog glagola inače pod silaznim ili uzlaznim akcentom.

Ово прво да, а друго само у једној мери, углавном код млађих и не доследно.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: ne + prezent
« Одговор #5 : 14. 04. 2015. у 11.31 »
Ја се не бих тако храбро упуштао у коришћење одреднице Београђанин, београдски језик, београдски акценат. Сад у Београду живи много људи придошлих из разних крајева и сви говоре онако како су говорили код куће. Они који се труде да то сакрију, нарочито младе студенткиње са југа Србије, само испадају смешни.
Пре би требало употребљавати израз стандардни, при чему се мисли на језик којим говоре спикери на телевизији.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: ne + prezent
« Одговор #6 : 14. 04. 2015. у 11.46 »
Али ја не мислим да стандардни језик, а још мање на спикере на телевизији. Нити ме тренутно интересује ко је из ког краја. Говорио сам о стању у Београду. Извињавам се ситничавима на апроксимацији.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: ne + prezent
« Одговор #7 : 14. 04. 2015. у 13.05 »
Да се мало флејмујемо. Немо се љутиш.
Ја правим разлику између Београђана и БеогрАђана.
Кад кажеш: "Тако се говори у Ниш (Врање, Лесковац)", зна се на шта се мисли. Али — тако се говори у Београду — не значи ништа. Зато помињем стандард.
БТЊ, како се говори у Лондону?

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 913
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: ne + prezent
« Одговор #8 : 14. 04. 2015. у 15.08 »
Zna se na šta se misli kad se kaže u Beogradu ili u Londonu — misli se na govor ljudi odraslih tu, misli se na lokalni idiom, odnosno na neku od njegovih podvarijanti (kojih nema bezbroj i koje nisu sve potpuno različite jedna od druge). Dakle naravno da se ne misli na to kako srpski ili albanski gastarbajter govori engleski dok živi u Londonu, niti kako srpski u Beogradu govori student koji je juče došao iz Herceg Novog.
Što se mene tiče to je do te mere očigledno, i ne mora da se naglašava, da samo neko ko se pravi Toša može to tobože ne shvatati.

A ko misli da Beograd, London ili Njujork imaju svoj idiom išta manje nego Vranje, Sotonići, ili neko selo u Jorkširu, taj je prosto lingvistički neobrazovan.
« Последња измена: 14. 04. 2015. у 15.14 Father Jape »
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: ne + prezent
« Одговор #9 : 14. 04. 2015. у 16.19 »
Što se mene tiče to je do te mere očigledno, i ne mora da se naglašava, da samo neko ko se pravi Toša može to tobože ne shvatati.
Не правим се ја Тоша, знам одлично на шта мислите вас двојица. Ја савршено добро  говорим баш тако, иако већ више од четрдесет година живим једно двеста километара јужније.

Тагови: