Српски језички атеље

Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: spellingismydestiny у 13. 12. 2016. у 23.01

Наслов: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: spellingismydestiny у 13. 12. 2016. у 23.01
премда
јамачно
пренапучено
—-
—- да ли су ове три речи кроатизми?
Те да ли су самим тим - забрањене у српским књигама - како ми вели један лектор.

Запео сам да те речи остану, али мислим да немам шансе, јер сам малобројан у односу на лектора, уредника и издавача.

Не могу да замислим да су прве две речи кроатизми, а за "пренапучено" ми је понекад баш ћеф (османлијизам хаха) да га метнем па сам потражио забрањени Московљевићев речник и у њему има напучити као "покрајински".

Лектор ми рече - тпо је речник српскохрватског језика, не важи.
А ја онда опет отворим речник и у за "напучити" нема озанке зап. ("западна авријанта" јелте) као, на пример, за влак и котач, већ само, како рекох "покрајински".

Има ли негде назадни отпозадни напредни речник кроатизама и србизама (не само онај Ћириловљев), и како д асе установи да је нека реч - рецимо то како се мисли УСТАШКА - а нека друга пак НАША, и да ли сама чињеница кроатизмичности значи да та реч мора - ван?!
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 14. 12. 2016. у 14.18
Пренапучено још и јесте кроатизам, али премда и јамачно нису.
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: J o e у 14. 12. 2016. у 15.02
Прве две ни у ком случају нису ни западне ни хрватске. Ја о пренапучености нисам много чуо у овим крајевима, па не бих на њој инсистирао ако то није нарочито битно.

Све три се, наравно, могу наћи у једнотомном Речнику српског језика Матице српске (потоња, додуше, само у облику пренапученост).
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: abzec001 у 15. 12. 2016. у 13.40
Пренапученост вуче корен из појма пу̑к који значи народ и то прост народ, сиротиња раја, plebs. Реч пук у Србији није могла да се чује, сем врло ретко код неких писаца, а (пре)напученост ни толико. Та реч се одувек користила само у крајевима у којима се говори хрватским језиком, с тим да су Срби из тих крајева, као и они из Србије, употребљавали (пре)настањеност или (пре)насељеност.

Под утицајем досељеника из Хрватске и БиХ ствари се полако мењају  у последњих 25 година, па се у Србији све чешће чују речи које до тада нико није користио, Неке су стигле и до правопиписа. Уместо да утицај тече у обрнутом смеру (не: правцу).
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 15. 12. 2016. у 16.24
Под утицајем досељеника из Хрватске и БиХ ствари се полако мењају  у последњих 25 година, па се у Србији све чешће чују речи које до тада нико није користио, неке су стигле и до правописа. Уместо да утицај тече у обрнутом смеру (не: правцу).
Рецимо боли. И то скоро увек у комбинацији са душевним Одштета за душевне боли и сл. Срби још увек не говоре о болима у леђима, бол је код нас мушког рода. Имали смо својевремено расправу о томе (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1872.msg54941#msg54941).
Слично је и са именицом доба. У доби од тридесет и више година…
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 12. 2016. у 13.38
Некако се и реч знатижеља умигољила у речник уместо радозналости. Мислим на ТВ где радозналост нисам одавно чуо.
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: J o e у 21. 12. 2016. у 19.36
Не бих рекао. А и да јесте, ништа јој не фали.
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 22. 12. 2016. у 10.47
Не бих рекао. А и да јесте, ништа јој не фали.
Ни ја не мислим да јој нешто фали, само се чудим што реч радозналост, којој такође ништа не фали, више не чујем на ТВ у разним репортажама, преводима и свим другим приликама. Биће да се знатижеља наметнула као званична, а радозналост је некако незванична.
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: J o e у 22. 12. 2016. у 11.28
На сајту РТС-а је однос 127 : 83 у корист радозналости.

https://www.google.rs/search?q=znati%C5%BEelja+site:http://rts.rs/&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab&gws_rd=cr&ei=C6pbWKT6OMmIaKObtoAP#q=znati%C5%BEelja+site:http://rts.rs/&start=80

https://www.google.rs/search?q=radoznalost+site:http://rts.rs/&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab&gws_rd=cr&ei=YapbWP_FPMika7TCrMgE#q=radoznalost+site:http://rts.rs/&start=120
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 22. 12. 2016. у 13.29
На сајту РТС-а је однос 127 : 83 у корист радозналости.
Хвала, није ми пало на памет да тако проверавам. Вероватно да сам и радозналост чуо више пута, али ми није парало уши па сам запажао само знатижељу.
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: delboj у 24. 12. 2016. у 16.46
Ja sam jednom pročitao da je riječ zatezna (kamata) kroatizam. Kako je onda glasila srpska riječ?
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: spellingismydestiny у 25. 12. 2016. у 19.15
Ja sam jednom pročitao da je riječ zatezna (kamata) kroatizam. Kako je onda glasila srpska riječ?
Причам напамет и озбиљно, али ако се некада у Србаља рабила друга реч од "затезна", онда је вероватно била немачка, мазнута из Аустроугарске. Јер, спрек речи аеродром, систем, авион, телевизија, телеграм и слично - уопште нису српске, док су хрватске- зрачна лука, сустав, зракоплов (зракоплохов код чланова ХДЗ-а/, далековидница, брзојав и слично - паганске словенске.
Значи, могло б бити нешто на "верцуг"
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: delboj у 6. 01. 2018. у 12.16
Реч пук у Србији није могла да се чује, сем врло ретко код неких писаца.
Било би занимљиво знати како су се онда односили људи у то вријеме према нпр. Шантићевој поезији, која се сигурно читала и објављивала и у Србији. Код њега има ријеч "пук".
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: abzec001 у 11. 01. 2018. у 23.39
Било би занимљиво знати како су се онда односили људи у то вријеме према нпр. Шантићевој поезији, која се сигурно читала и објављивала и у Србији. Код њега има ријеч "пук".

Не знам како си повезао тврдњу да реч пук у Србији није могла да се чује са односом људи према Шантићевој поезији. Шантић је Мостарац и тамо је пук био у употреби, али у Србији није. Ни данас.
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: delboj у 18. 01. 2018. у 13.58
Samo me zanima da li je to i tada smatrano kroatizmom.
Наслов: Одг.: Кроатизми или, пак, не?!
Поруку послао: abzec001 у 20. 01. 2018. у 00.56
Samo me zanima da li je to i tada smatrano kroatizmom.

Ако кажем да се нека реч не чује (не користи) у Србији онда то значи управо то, а не да је та реч кроатизам. Ниси једини који то поистовећује. Шантић је из краја у коме се пук користи, па га има и у његовим песмама .