Аутор тема: Скраћивање очевог имена (средње слово)  (Прочитано 422 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Pomaze_Bog

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 40
  • Говорим: руски, енглески
    • Српски ми је матерњи језик
Чуо сам, а да претходно о томе нисам размишљао, да се имена по правилу скраћују до првог вокала. Познати су примери Ст. Ст. Мокрањац, Милан Ст. Протић. Међутим, да ли је то нужно тако? Да ли се имена попут Стеван, Стојан, Слободан морају да скраћују Ст. односно Сл. или је правилно и само С.?
Матичин правопис из 2010. на стр. 159, т. 183 б, каже:
"У формули именовања лица име (очево име), презиме лично и очево име често се скраћују на почетно слово (очево име готово редовно осим можда у читуљама, и зато се говори о "средњем слову" уместо о очевом имену), ређе на почетну сугласничку групу, а само изузетно и до другог самогласника (када се жели превдидљивије назначити пуно име)".
Шта значи "готово редовно" и ређе", и да ли су оба правилна?

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.368
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик

Ван мреже Pomaze_Bog

  • Млађи члан
  • **
  • Поруке: 40
  • Говорим: руски, енглески
    • Српски ми је матерњи језик
Господине Зоране, хвала велико за помоћ. Колико схватам, Клајн се чуди откуд тај некадашњи обичај да се пишу оба почетна сугласника.

Цитат
Богзна откуд тим нашим прецима идеја да кад име почиње с два сугласника, при скраћивању треба испред тачке задржати оба.

Дакле, колико схватам, то данас не само да није обавезно, него је чак и мало необично.

Тагови: