Аутор тема: Датуми и сати  (Прочитано 22439 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.051
Одг: Датуми и сати
« Одговор #30 : 6. 06. 2012. у 18.59 »
Уместо Бруни, Белопољанском за рођендан (само да више не кука ;)):

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.127
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Датуми и сати
« Одговор #31 : 10. 05. 2015. у 23.42 »
Цитат: Стоундар на ОДФ-у
U Jeziku danas 16 iz 2002, Prćić navodi i ovaj primjer uticaja engleskog jezika:
Цитат
— sati, minute i sekunde, naročito u najavama televizijskog programa i drugih događaja, odvajaju se dvotačkom, npr. 20:30 um. 20.30;

Nažalost, nema primjera sa sekundama, tako da iz ovoga nije sasvim jasno treba li tačku staviti između minuta i sekundi.

Pronašao sam u Jeziku danas 6 iz 1998. članak Milana Bakovljeva pod naslovom Neke interpunkcijske nedoumice, pa citiram:
Цитат
Ni starim ni novim pravopisom nije regulisan postupak označavanja doba dana odgovarajućim brojkama.

Uvažavajući primedbu jedne matematičarke da je pogrešno pisati „početak u 10,30” (budući da sa zapetom taj broj postaje decimalni razlomak, „deset celih i trideset stotih” — umesto „deset celih i trideset šezdesetih”, tj. deset sati i trideset minuta), Ivan Klajn u svom Jeziku oko nas kaže da mu se tačka (10.30) čini najprostijim rešenjem, jer se dvocifrena oznaka minuta lako razlikuje od trocifrene „klase” (poznato je da se višecifreni brojevi — da bi se lakše čitali — dele na grupe od po tri cifre, koje označavaju jedinice, hiljade, milione itd., i da se te grupe međusobno odvajaju ili tačkom ili belinom, razmakom, npr.: 1.650.217 ili 1 650 217). Boljeg rešenja zbilja nema (ukoliko se „deset sati i trideset minuta” želi zameniti ekonomičnijim označavanjem pomoću odgovarajućih brojki). Doduše, autor Jezika oko nas podseća čitaoca da se i tu mešaju „sveprisutni Amerikanci i Englezi”, koji „obično između broja sati i broja minuta stavljaju dve tačke (10:30), čime matematičari sigurno nisu nimalo oduševljeni, budući da dve tačke predstavljaju znak za deljenje”. On tome dodaje da se nas to ne bi uopšte moralo ticati da nije „digitalnih časovnika”, na kojima se „između cifara dve tačke… pale i gase u ritmu sekundi”. Međutim, ni zbog tih časovnika se pri označavanju doba dana brojkama ne bi trebalo odricati tačke (između oznaka sati i oznaka minuta) u korist dvotačke, koja između brojki uvek označava računsku operaciju deljenja.

Igrom slučaja, imam Jezik oko nas (citat je iz članka 20(.)522(.)972, objavljenog između 1976. i 1978. prema uvodu):

Цитат: ELEKTRONSKA INTERPUNKCIJA
    Tu su zatim i brojevi koji označavaju doba dana. Profesorka Mrmak s pravom ističe da je pogrešno pisati „početak u 10,30“ jer sa zarezom taj broj postaje decimalni razlomak, „deset celih i trideset stotih“, umesto „deset celih i trideset šezdesetih“ (tj. minuta), što se zapravo htelo reći. Čini nam se da je i ovde najprostije rešenje tačka (10.30) i da nesporazuma ne može biti, jer se dvocifrena oznaka minuta lako razlikuje od trocifrene „klase“.
    Samo, i tu nam se mešaju sveprisutni Amerikanci i Englezi. Oni obično između broja sati i broja minuta stavljaju dve tačke (10 : 30), čime matematičari sigurno nisu nimalo oduševljeni, budući da dve tačke predstavljaju znak za deljenje. Nas taj anglosaksonski običaj ne bi morao uopšte da se tiče da nije „digitalnih časovnika“ koji se sve češće viđaju i u našoj sredini. To su oni satovi koji umesto kazaljki imaju svetleće cifre — a između cifara dve tačke, koje se još pale i gase u ritmu sekundi, kao da žele da privuku pažnju na sebe. Ako to elektronsko čudo, kao što je verovatno, uđe u široku upotrebu, sigurno će uticati i na način pisanja sati i minuta. Onda ćemo pored sve brojnijih anglicizama u našem rečniku morati da se suočimo i sa jednim „cifarskim“, ili bolje rečeno interpunkcijskim anglicizmom.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.368
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Датуми и сати
« Одговор #32 : 11. 05. 2015. у 08.11 »
То нам намећу и компјутери.
Цитат
Onda ćemo pored sve brojnijih anglicizama u našem rečniku morati da se suočimo i sa jednim „cifarskim“, ili bolje rečeno interpunkcijskim anglicizmom.
Одг.: Датуми и сати
« Одговор #32 : јуче у 23:42 »

Ван мреже abzec001

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 505
  • Говорим: engleski, španski, nemački, italijanski...
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Датуми и сати
« Одговор #33 : 11. 05. 2015. у 13.22 »
Штампано новинарство има устаљен начин писања резултата атлетских дисциплина. Рецимо за маратон 2:08,14 (2 сата, 8 минута и 14 секунди). Две тачке после броја сати и запета после минута.

У бацачким и скакачким дисциплинама (метри и сантиметри) цифре се одвајају запетом: 67,21, 21,03, 7,90 итд.

Увек без размака, нула се испред првог једноцифреног броја никад не пише, штагод он означавао (сате, метре…), али се испред другог, ако је једноцифрен, увек пише.

Са неким правописима су поједини детаљи оваквог начина писања усклађени, а са некима нису. Дилеме постоје углавном по питању писања са или без размака између бројева, као и нуле у једноцифреним бројевима.

Мислим да стављати размак између цифара у једном резултату није добро, јер се тиме резултат разбија, то више није јединствен, већ два или три одвојена, независна податка. Ни писање само запета, поготово са размаком, није добро, јер резултат изгледа као набрајање неких бројева који немају везе један са другим.

Коликогод  две тачке биле математички знак за дељење, мислим да је то ипак најсрећније решење, бар код атлетских резултата. И, наравно, без размака.

Тагови: