Koliko sam ja shvatila iz članka, radi se o holdingu koji sačinjavaju Nemačka, Francuska, Italija, Britanija, Španija i ne znam ko sve ne još, i svi sarađuju na pravljenju tog aviona. Sama reč je engleska (fighter ne postoji ni u španskom ni u engleskom, ni u nemačkim, itd.) pa pretpostavljam da su zato na njiki rešili da transkribuju s engleskog. Da budem iskrena, nisam ni ja sigurna kako bi trebalo da se postupi…
То је моје случајно запажање и не знам да ли је преводилац на то обратио пажњу, зато то помињем. Три члана тог друштва, Немачка, Шпанија и Италија (за Француску нисам проверавао) први део кованице,
Euro-, изговарају по правилима свог језика, дакле користе јединствен запис имена (Eurofighter), али имају неколико званичних изговора тог имена (Ојрофајтер, Еурофајтер, Јурофајтер) у зависности од тога о ком се језику ради.
Очигледно су сачували само -fighter као део који се не мења, јер се авион-ловац ни на једном од тих језика не каже фајтер.
А затим се појављују и Руси, који га читају по истом обрасцу само односећи се на руски језик, „Јеврофајтер“.
A zašto Eurofajter? Što bismo se onda priklanjali španskom izgovoru? Ako hoćeš po srpski, onda mora biti Evrofajter…
Зато сам и ставио под знаком питања јер не знам да ли мора. Код нас се не каже ни Еуропа ни еуро, али је у појединим примерима задржан префикс „еуро“ код индустијских производа (домаћих или страних, небитно) и сл. и као такви се препознају. Не као приклањање шпанском изговору, већ изговору које је најближе изворној речи Europa. Такве примере имамо код речи: Eurocrem (изг. није еврокрем већ еурокрем), Euro Malz (еуро малц), Eurobasket (еуробаскет), Eurosport (еуроспорт), Euro Petrol (еуро петрол, али, када је у питању тип горива ипак евро-дизел) итд.
Ове ствари сам уочио, па ако су преводиоцу од помоћи, само да их наведем, а он нека направи избор и донесе одлуку. Само нека при том зна што више ствари које би требало да има на уму.