Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => Тему започео: Vukvuk у 29. 04. 2013. у 17.06
-
Kako morfološki analizirati suzbiti? :-/
-
Кренуо бих од "оригиналног" облика узбити.
Ту је већ, по мени, јаснија улога предметка уз-, у смислу враћања, потискивања, померања унатраг.
-
С-уз-би-ти.
-
Ja prvi put čujem za glagol uzbiti. Šta bi on značio? :-/
Osim toga, zbunilo me je jer na HJP stoji su- + v. biti2.
-
Има у РМС. Тражих и код Скока под бити, али не анализира сузбити.
узбѝти, у̏збије̄м сврш. сузбити, потиснути, одбити. — Ударише козаци . . . узбише и сметоше Лехе. Глиш. Хоћемо ми . . . узбити Тројце. М-И.
~ се повући се, сузбити се. — Ударе Турци . . . на Србе и на Русе, али не могну ништа учинити, него се узбију натраг. Вук. Море се узби вјетром са истока. Наз.
-
Можда није адекватно поређење, али ми падају на памет примери уздржан и суздржан, али се ово уздржан код нас још одржава и не прима "с" на чело. ;)
-
Ja prvi put čujem za glagol uzbiti. Šta bi on značio? :-/
Исто што и сузбити. Имамо сличне примере: (с)поменути, (с)концентрисати се, (с)уздржати се, што рече Тузор.
-
Veže se sa s (v.) u suz (Vodice, Istra): suz brs »mimogred okrznuvši«, prefiks suzbiti, pored ùzbiti.
Код њега је суз-, дакле, аломорф од уз-.