Српски језички атеље

Српски језички атеље => Књижевност => Тему започео: Марина у 10. 01. 2011. у 12.13

Наслов: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Марина у 10. 01. 2011. у 12.13
Ako se ne varam (a ispravite me ako grešim), Satana se prvi put spominje u Knjizi o Jovu, ali tada još nije bio pali anđeo.
Od onda je vrlo čest motiv u književnosti, bio sa ,,ove" ili ,,one" strane Božje milosti. Ali, više kao metafora i pokazatelj čovekove slabosti.

Imate li svog omiljenog đavola u književnosti?  ;)
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Đorđe у 10. 01. 2011. у 13.54
Imate li svog omiljenog đavola u književnosti?  ;)

Kako da ne! Bulgakovljev Voland. [osmeh] To je pravi, fantastičan đavo — kakvi trozupci i kopita, lakomislenost i naivluk; ovaj je elegantan, izuzetno pametan, pronicljiv, kavaljer… [devil]
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Марина у 11. 01. 2011. у 15.37
Heheh, delim tvoje misljenje.  [osmeh]
Najvolijem sto je, osim svega sto si pobrojao, bolji od samih ljudi…
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Đorđe у 11. 01. 2011. у 16.03
Najvolijem sto je, osim svega sto si pobrojao, bolji od samih ljudi…

Da! Baš kao što pravi đavo i treba da bude. [osmeh]

Koja je uopšte uloga đavola nego da gura ovaj svet napred i ka boljem životu? [namig] Još od onoga biblijskog đavola u liku zmije, koji je nagovorio Evu i Adama da pojedu jabuku saznanja te tako „progledaju“ i otkriju istinu o sebi i svetu oko njih, dakle „otvorio im oči“, kako to i piše u Bibliji; pa do svega onoga drugog što đavoli nose kako bi život ljudi činili lepšim, a što razni autoritativni bogovi koji pate od kompleksa više vrednosti zabranjuju i oduzimaju, ne bi li ljude držali porobljenima u neznanju i duhovnom siromaštvu. :P

[cigara]

Zato ga je Bulgakov s Volandom i te kako ubo u sridu! [namig]
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Stoundar у 11. 01. 2011. у 19.33
Lajkujem!
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Belopoljanski у 11. 01. 2011. у 20.04
Ух, не бих да кварим тему, али ово што написа Ђорђе је идеолошка основа институционалне сатанске религије.  [osmeh] Приказивање Сатане као Прометеја, а Бога (богова) као истинског сатане, непријатеља, врага.  [osmeh]
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 11. 01. 2011. у 20.11
Цитат: Đorđe link=topic=582.msg6646#msg6646 date=129475818
Koja je uopšte uloga đavola nego da gura ovaj svet napred i ka boljem životu? [namig
Još od onoga biblijskog đavola u liku zmije, koji je nagovorio Evu i Adama da pojedu jabuku saznanja te tako „progledaju“ i otkriju istinu o sebi i

 [osmeh] Мислиш на ово: http://www.youtube.com/watch?v=0zCTnzGOLDk
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Марина у 12. 01. 2011. у 12.31
Ja se nadam da se Đorđe samo šali!!  [mig] Ipak, Voland je dokazivao da  je Isus postojao.
Ono jes’ da je to bilo iz tih razloga što, ako ne veruješ u jednog, ne veruješ ni u drugog, ali, šta sad…
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Бруни у 13. 01. 2011. у 19.09
Kako će biti predstavljen đavo, sve zavisi od vrste dela: ako je delo religiozno, đavo će uvek biti negativac, a Bog pozitivac. Međutim, postoje pisci koji odbijaju da prihvate već unapred spremljen kalup i bune se, pa onda dobijemo Volanda. U vakom slučaju, đavo je uvek, kako god bip predstavljen (simpatičan ili ne) negativac. Počev od najozbiljnijih dela, pa do zajebancija tipa Žike iz "Mi nismo anđeli". Eto, meni je Žika omiljeni đavo.  :P (jest da nije književnost, ali spada u kulturu…)
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Đorđe у 15. 01. 2011. у 08.38
U svakom slučaju, đavo je uvek, kako god bip predstavljen (simpatičan ili ne) negativac.

Pa nije uvek. Voland nije negativac u delu, naprotiv. Pa ni njegov dosta stariji uzor, Geteov Mefisto, nije nigde u delu baš eksplicitno prikazan kao negativac. A tek u delima nakon Majstora i Margarite, u savremenoj književnosti i kulturi (filmovima i sl.), ima gomila vragova i šejtana u ulogama protagonista.
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Бруни у 15. 01. 2011. у 09.42
Eksplicitno, a implicitno?  :P
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Đorđe у 15. 01. 2011. у 12.46
Pa, implicitno možemo samo da pretpostavljamo — pošto je to bio kraj 18. i početak 19. veka, verovatno je Gete razmišljao isto kao i njegovi suvremenici. Međutim, on uopšte Mefistofelesa ne predstavlja eksplicitno negativno, osim što ga nominalno uključuje u poemu kao, eto, jednog od demona pakla.

Dakle, samo nominalno bi se za Mefista moglo reći da je negativac u delu. Ali ovako, konkretno, i nije baš načisto ko tu koga u stvari vuče zȁ nōs, i šta može biti, u stvari, jedna od temeljnih poenti Fausta. (Neću sad opet ja da pišem, pa opet da budem kriv i ružan što, eto, pišem neke gluposti i, bože sačuvaj, ne govorim lijepo o hrišćanstvu; kucaj „Faust kao parodija hrišćanstva“ u pretraživač, pa sama nađi analize i kritike. [namig])

Tu je onaj Mefistov „moto“, zapravo, ključan: on se trudi da čini zlo, ali nakraju uvek učini na dobro (!); onaj moto koji je i Bulgakov uzeo kao lajtmotiv svojega romana. Dakle, u suštini on uopšte nije negativan lik. [osmeh]
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Бруни у 15. 01. 2011. у 14.38
Цитат
Neću sad opet ja da pišem, pa opet da budem kriv i ružan što, eto, pišem neke gluposti i, bože sačuvaj, ne govorim lijepo o hrišćanstvu;
Ako se ovo odnosi na moje seckanje ove teme, jasno sam navela zašto to radim: rasprava je otišla u stranu, i nije više odgovarala ovoj temi, zato je izdvojena, a ne da bi se neko ućutkivao (da sam to htela, postovi bi bili izbrisani, a ne premešteni u drugu temu, to je valjda jasno, zar ne?). S druge strane, kako ti imaš pravo izraziti svoje stavove, to pravo imaju i drugi, kojima se tvoji stavovi mogu ne svideti, iz bilo kog razloga. Ja, kao administrator, jedino ću intervenisati ako se pređe na lične uvrede, čega do sad još uvek nije bilo, a s obzirom na to ko učestvuje u onoj tamo diskusiji o Bogu i đavlima, mislim da ih neće ni biti, jer oba diskutanta smatram pre svega toliko rečitim i kulturnim da su im lične uvrede ispod nivoa.

Dakle, svakako da možeš izraziti svoje mišljenje o hrišćanstvu i argumentovati ga, a kome se ne dopada, neka tvoje argumente pobije drugim argumentima. Što se konkretno ove teme tiče, isto važi ali molim te, nemoj opet otići u stranu (iliti off topic), nego se drži teme — đavo u književnosti.
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Luče у 15. 01. 2011. у 17.28
Ja sam i onaj Đorđev post, koji je podigao prašinu, shvatila kao njegovu analizu dela, bez obzira što se radi o Bibliji. I to je pisano delo i mislim da ga je sa tog stanovišta i analizirao. Nisam osetila da je bio tendencionalan i da je na neprimeren način pokušao da nametne svoje mišljenje o datom "problemu". Bar ja to nisam tako doživela [neznam].
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Марина у 21. 01. 2011. у 20.23
Setila sam se jedne Cankarove drame, ,,Sablazan u dolini Sentflorijanskoj", u koju dolazi djavo i nema sta da radi jer ljudi smisljaju gore pakosti od njega… Bilo mi ga je zao, donekle!  [namig]
Djavo je i tu prikazan kao neko ko je bolji od ljudi, tako da mislim kako ovaj lik samo (uglavnom) sluzi da ukaze na nesasvrsenost ljudskog soja.
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Бруни у 21. 01. 2011. у 20.31
Djavo je i tu prikazan kao neko ko je bolji od ljudi, tako da mislim kako ovaj lik samo (uglavnom) sluzi da ukaze na nesasvrsenost ljudskog soja.

Potpuno se slažem.
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Марина у 24. 01. 2011. у 16.20
Citiraću ovde Mihajla Pantića, baš sam našla jedan njegov tekst na ovu temu (,,Pripitomljavanje đavola", pisan povodom Hazarskog rečnika):

,,Postmodernistički tekst drhti, i mene, dakle, zanima prisustvo đavola u savremenoj književnosti. Koju je obrazinu repati sada preuzeo, ne umem da odgovorim, ali navodim tragove njegovog prisustva. U romantizmu pisac je smenio boga i otuda je logično da Bodler, poslednji romantičar, dakle ne više bog nego pali anđeo, začinjući modernu umetnost, govori kako ta ,,moderna umetnost ima u jezgru demonističku tendenciju". Tako je bilo na početku, a danas, vek i po kasnije, kada slutimo da je modernizam iscrpljen, možemo reći da projekat pripitomljavanja đavola u umetnosti nije uspeo. Iza tog projekta ostao je ceo niz ,,veličanstvenih poraza" umetnosti, a umetnost nije ništa drugo do svedočenje o gubitništvu u borbi sa silama nemerljivim. Te poraze su, svojim najznačajnijim delima potpisali poslednji modernisti Džojs, Kafka, Prust i Beket. Đavo je u književnosti ostao neuhvatljiv i delatan, kakav je, uostalom, u njoj oduvek i bio, uvek na pripravi da hvalu i slavu Bogu (oličenju etičkih ideala istine, dobra i lepote), zamuti pristojnom količinom jeresi, sumnje, zla, sprdnje i smeha, osvetljavajući tamnom svetlošću pripadajući mu deo ljudske prirode. Znatan deo modernističke književnosti postao je đavolji posed i ne treba sumnjati da je u postmodernizmu, menjajući odličje, on proširio svoju delatnost. Ako Bogu pripada večnost, istorija je Đavolovo maslo. A istorija se, i ona stvarna, i ona fiktivna, nalazi u knjigama. Ko želi da je kontroliše, mora da pripitomi đavola. Stoga valja pojačati nadzor nad pisanjem. To su znali svi posednici jedine i svete istine i njima potčinjeni nadzornici, svejedno da li ih zovemo palatinska policija, inkvizicija, cenzura ili partijska komisija. Postmodernističa književnost pripoveda i o tome."
Наслов: Одг.: Lik đavola u knjževnosti
Поруку послао: Соња у 27. 02. 2011. у 13.52
Nije baš o liku u književnosti, ali verovatno je zanimljivo:
Dr. Philip Zimbardo (Professor Emeritus, Stanford University): The Lucifer Effect: Understanding How Good People Turn Evil
http://www.lucifereffect.com/; http://www.lucifereffect.com/movie.htm.