Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => Тему започео: Vukvuk у 7. 03. 2013. у 21.41
-
Tokom rasprave u drugoj temi, u jednom trenutku sam se zbunio: bankin ili bančin?
-
Moj osećaj (koji inače nešto ne gotivi palatalizacije u prisvojnom pridevu) kaže bančin. Nema kod Klajna.
-
И ја говорим банчин. У Правопису нема, даје само генитив, али РМС потврђује: „ба̑нчин, -а, -о који припада банци. Логично је да се у присвојном придеву изврши палатализација, када се већ у косим падежима врши сибиларизација, — то је иста гласовна промена.
-
Мом језичком осећању одговара банкин, али се у економији званично користи банчин.
-
То је слично као са мајком.
Мајчино млеко. (Оно које се пије, или оно које ће се пропиштати.)
Мајкино пиле (сунце, срећа…), кад се тепа детету.
-
- Сине мајчин!
- То је мајкин син.
Некако ми овај присвојни придев више "паше" уз жива бића.
Чешће се употребљавају изрази банковне зграде, банковни рачуни него банчине/банкине зграде, банчини/банкини рачуни. Када је реч о клијентима, обично се користи израз клијент банке, а ређе банкин/банчин клијент.
-
Ih, pa ko još kaže majkin ili majčin sin? To je mamin sin.. :)
Da budem iskrena, meni ni bankin ni bančin, a bogami ni majčin ni majkin ne zvuče dobro. Mislim da bih uvek potegla genitiv (kuća moje/tvoje/čije god majke, dividende/čekovi/komisioni/itd. banke XY…
BTW, što se tiče banke, takođe postoji i bankovni. Bankovni račun.
-
Ih, pa ko još kaže majkin ili majčin sin? To je mamin sin.. :)
Мајка ми је стално тепала „(ти си) мајкин син“, ваљда како би избегла погрдно значење маминог сина. :D Тако да мени нимало није необично.
-
A, jel? Pa, jeste, ali ne mislim da je pravilno. Znam da je i moja majka govorila "majkino dete", ali uvek je to govorila u tepanju, šali, kad bi joj došlo da nas gnjavi, grli i ljubi od milošte, tako da mi je uvek izgledalo kao namerno iskrivljeno, kao kad tepaš detetu (a kad tepamo, iskrivljujemo reči da liče na ono kako bi to deca rekla, a ne gramatički tačno).