Не треба претеривати. Постоји више категорија схватања језика и појава неке нове речи у свакодневном говору није исто што и појава нове речи у стручној терминологији, еснафској комуникацији, сленгу и сл. Не треба дизати панику ако се у сленгу појаве ствари које са књижевним језиком или уопште духом српског језика немају никакве везе јер је у питању нешто што је по дефиницији различито од свега нормалног и што је пролазна мода која чак и не захвата шире слојеве друштва. Треба осуђивати сиромаштво језика оних особа које у свакодневни говор без икакве потребе убацују речи из стручне терминологије или стране речи у оригиналу како би себе приказали стручнијим и образованијим, али се мора пазити да то не пређе у осуду људи који знају о чему причају. Наравно да је глупост ако човек продаје своја кола, па након што му се нико не јавља на оглас спусти цену за 20%, прецрта стару и напише „АКЦИЈА!“, али није глупост ако дистрибутивни ланац због одлуке о акцијском снижењу истакне „АКЦИЈА!“ код артикала на које се то односи. Јесте глупост ако неки Пера или Паја који продаје прасиће прича о корпоративним условима, али никако није глупост ако то чини тело или репрезент неке стварне корпорације. Business environment је пословно окружење, corporate environment је корпоративно, то нису исте ствари ма колико биле сличне. Не можемо спречити људе да се ради прецизности служе стручном терминологијом, јер исто тако некоме може зазвучати глупо што се говори о субјектима и предикатима (још само фали да буде оптужен за „фенсирање“ јер користи стране речи!) кад су у питању просто – речи. И не можемо стручне термине који малтене и не постоје у свакодневном говору (јер не постоји општа свест о појму који они представљају) посматрати као туђице и на силу их преводити, јер то нису туђице него интернационални термини.
Не знам, вероватно преко ТВ-а или преко новина има и превише сероња који свој прости језик и просте мисли компликују и шминкају туђицама и интернационализмима, па да то и превише иритира, али на овом форуму делује као да видимо и другу страну медаље, као да се усвајање стране стручне терминологије завршило у 20. веку и да данас или треба упрошћавати језик и користити делимичне синониме, или пошто-пото склапати нову реч са домаћим кореном.