Е овако, ја сам откуцао неки одговор и схватио да је много дугачак. Прво, поделићу га сад у четири поруке да буде мало сварљивији. Друго, извињавам се свима ако је ово напорно читати. Није ми намера никог да изнурујем, не успевам краће. А и докон сам ових пар дана и не мрзи ме да мало куцкам. Бар нисмо у журби - ако не смарам превише читајте кад будете орни за читање, а ако смарам онда ме откачите.
Џо,
Неко од нас двојице није добро схватио Џејпову имагинарну схему. Најбоље је да он објасни шта је хтео да каже.
У примеру с представом ниси дао ништа ново. Протумачили смо метафору глумљења.
Само да не остане забуна: ове две ствари иду заједно. Изгледало ми је да умањујеш значај Џејповог примера за ово наше питање, само на основу тога што је необичан, гротескан, имагинаран (не слажем се да је имагинаран). Ја сам онда мислио: океј, направићу пример суштински једнак његовом (зато нисам дао ништа ново) само мање необичан, па ће му Џо можда придати већу тежину.У праву си, код метафоре глумљења предикатив није у пренесеном значењу, али ја то нисам ни рекао.
Читајући ово у контексту мог питања на које си одговарао, протумачићу га као: ”Да, заиста бих додао и ограду да конгруенција не важи кад се копула користи у пренесеном значењу, а ону реченицу ’непријатељи ми постадоше пријатељи’ бар за сад нећу коментарисати.”
Нема проблема ни са постати, јер је то такође предикатив (допунски), где вероватно важе иста правила конгруенције (или „конгруенције“).
С овим се слажем, чак бих заменио ”вероватно” са ”хиљаду посто”. Ко нађе иједан пример, може и натегнут, да се конгруенција било које врсте (или одсуство конгруенције) разликује код
бити и
постати, има од мене пиво/чоколаду.
Слажем се — то је добар аргумент — да су на примеру праве конгруенције правила неумољива, али сетимо се утицаја семантике: Петоро људи су дошли; његов судија и сл.
Ако сам добро разумео, ти овде кажеш: има и других ситуација где семантика утиче на синтаксу, не би ово било једина.
Нећу порицати да семантика уопштено може утицати, али овде нисам убеђен да се то дешава.
Петоро људи (је дошло/су дошли) спада у категорију конструкција за које важи јасно правило да конгруирају двојако (и то у свим врстама конгруенције), а критеријум припадности тој категорији је, колико ми се чини, несемантички: многобројност изражена формулом
број/мера/група + ген.мн. А ако си циљао на то да
петоро имплицира мешовит или непознат пол, подсећам да конгруенција постоји само по граматичком роду, не по природном;
људи су мушког рода без обзира на пол, исто као што су
особе (чак:
мушке особе) женског рода.
(И
судија је већ мушког рода.)
Ја пак сматрам да („)типично(“) конгруирају. А појава не мора да буде апсолутна зато што су именице независна врста речи, која у однос подређености ступа само у косом падежу (гледање кроз прозор), а ово је случај када у независном падежу треба да буде у нижем ступњу хијерархизације.
Праштај ми наводнике око ”типично”, нисам ништа ружно мислио. У тренутку ми се учинило потребним да подвучем да нисам ја бирао ту реч, што сад кад погледам јест било непотребно и капирам да може деловати одбојно. (А ако ме то исправљаш за облик наводника, све знам али ово куцам на рачунару с чудном српском тастатуром и нисам стигао да их дотешем.)Слажем се да појава не мора бити апсолутна, многа правила имају изузетке, многа правила важе неједнако за различите врсте речи. У том смислу, не бих могао рећи ”придевска и глаголска конгруенција су апсолутне, стога свака теза о ограниченој конгруенцији именица аутоматски отпада”.
Али мени тај контраст ипак додаје још један тег на тас аргумената да је нешто сумњиво и слабо у тој конгруенцији именица; нарочито кад се узме у обзир да изузеци нису нека шачица чудних речи него толико широке категорије.
У идентификцији је веза с реалним бројем релевантна.
Ако сам добро разумео: кад копула
значи идентификацију, онда правило конгруенције не мора важити?
Претходно си се оградио и да кад се копула
користи у пренесеном смислу, конгруенције такође нема.
”Тај штап и диск су у ствари сунчани сат.”
Не могу да признам да овде постоји било каква метафора или пренесено значење, и сматрам да овај пример није покривен тим изузецима. Мислим да би морао да додаш још једну ограду. (”Конгруенције нема ни ако се копула користи у значењу сачињавања.”)
”У Андори су шеф државе два човека.”
Овај је пример сличан двојици ујака у костиму коња, али је копула употребљена дословно па није покривено изузетком за пренесена значења. Можда би ово могао да објасниш као сачињавање, али можда би и морао да додаш још једну ограду, нисам још сигуран па хајд да не инсистирам.
”
Рачунари су/је часопис.
Дервиш и смрт су/је књига.
Политика су новине.” (Није тренутно битно
су/је него бројно неслагање С и ИП.)
Разумно је оградити се од наслова̂ као изузетка, али ипак хоћу да нагласим потребу за још једном оградом.
Кад погледамо све те ограде, плус ограде од глаголских, градивних и апстрактних именица, именица у значењу групе (укљ. збирне) и свих именица употребљених метафорично, зар то сад већ озбиљно не сужује домен важења правила? Јеси ли сигуран да је ово што остаје уопште правило које вреди издвајати као такво?