Српски језички атеље

Српски језички атеље => Правопис => Велико слово => Тему започео: dani у 19. 09. 2013. у 12.00

Наслов: Bog
Поруку послао: dani у 19. 09. 2013. у 12.00
Šta je pravilno napisano Bog ili bog?
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Rancher у 19. 09. 2013. у 12.59
Ако си побожан – великим, а ако ниси – малим. :) Шалим се, у устаљеним изразима попут за бога милога, боже ме опрости, господе боже, буди бог с нама и сл., обичније је ову именицу писати малим словом. Када се конкретно мисли на Њега, онда великим. Мада у принципу може и једно и друго.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 19. 09. 2013. у 13.20
Све ћешће виђам да се увек пише великим, Бог, чак и тамо где не треба.
Иначе, мени се чини да се будибогснама пише заједно. [neznam]

Модератор: Уклоњен непотребан цитат.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Rancher у 19. 09. 2013. у 13.44
Цитат: Предраг Супуровић
Uostalom i kod mnogo bozackih religija, vernik moze da se obraca konkretnom bogu, zasto bi bilo neispravno ako koristi veliko slovo?

Цитат: Бојан Башић
Kao što si i sam rekao, ako BOG predstavlja „ime“ konkretnog bića onda se piše velikim slovom, a u suprotnom, kad predstavlja „opis“, malim. U monoteističkim religijama BOG obično ima neko svoje ime, koje se piše velikim slovom, a sama odrednica BOG malim. Npr., sledeća rečenica je ispravno napisana: „Muslimanski bog naziva se Alah“. Naravno, ako bismo imali slučaj da neki musliman, budist, ili neko treći (pored hrišćana, naravno) govori o svome božanstvu i koristi imenicu BOG kao naziv tog božanstva, onda je ispravno veliko slovo. Kod mnogobožačkih religija ovo se ne može primeniti, jer tamo BOG ne može da označi nijedno konkretno božanstvo, već samo u izvesnom smislu „vrstu“. Isto kao kad bih, Peđa, obraćajući se tebi, rekao: „Ama, čoveče!“ Jasno je da imenicu čovek ovde nećemo pisati velikim slovom, iako se odnosi na konkretnu osobu.

Цитат: Зоран Ђорђевић
Ја бих писао великим словом у оваквим случајевима:

—   Помаже Бог, домаћине.
—   Срећан ти пут и нека ти је Бог на помоћи.
—   Србе сада само Бог може да спасе.

Цитат: Бојан Башић
Prvo je klasičan pozdrav, i nema nikakvog razloga za korišćenje velikog slova. Preostale dve situacije nisu sasvim jasne, ali izgleda da bi i tu trebalo dati prednost malom slovu. Čini se da se imenica BOG ovde ne upotrebljava kao ime konkretne osobe, već kao opis nečeg svemogućeg. Velikim slovom bih pisao samo u slučajima poput „U početku stvori Bog nebo i zemlju“.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Шоми у 19. 09. 2013. у 15.47
На србском је увек Бог, на српском махом бог, сем у горепоменутим, оправданим случајевима.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 09. 2013. у 18.57
Пишем великим почетним просто јер се ради о Богу. Такође и у фразама, поздравима и узречицама јер се на њега мисли и у њима се помиње, као што пишем велико „као Панта питу“, „радио-Милева“, „сека-Перса“ кад су Панта, Милева и Перса у питању.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Stoundar у 19. 09. 2013. у 19.26
Ali već smo jednom o tom razgovarali s Đorđem. Kad god upotrijebiš veliko slovo u tim uzrečicama, dodatno naglasiš da si vjernik, jer je pisanje malim slovom neutralno (zato i jeste u Pravopisu). Malim pišemo „bog zna“ jer znači „ko zna“, ne da „to zna samo Bog, u kojeg vjerujem“.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Rancher у 19. 09. 2013. у 19.55
Исти осећај имам и ја, премда сам се већ огласио горамо. :)
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 19. 09. 2013. у 19.58
Ali već smo jednom o tom razgovarali s Đorđem. Kad god upotrijebiš veliko slovo u tim uzrečicama, dodatno naglasiš da si vjernik, jer je pisanje malim slovom neutralno (zato i jeste u Pravopisu). Malim pišemo „bog zna“ jer znači „ko zna“, ne „to zna samo Bog, u kojeg vjerujem“.
Управо тако.
Нема потребе да се нека синтагма, рецимо боже ме опрости, великим словом претвара у лично обраћање Њему, као да је део неке молитве.
Мислим да ту не стоји аналогија са Пантом и Милевом.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 19. 09. 2013. у 23.33
Ја мислим да стоји, бар на климавим ногама. @Стоундар: Не. Ја могу бити и верник хиндуизма или словенског паганизма, па ћу свеједно писати "бог" ако се ради о Шиви или Перуну, верништво са тим нема везе. Свест о појмовној разлици бога и Бога не повлачи за собом веровање у било које од та два. Знам да је Ђорђе рекао шта је рекао, али се ја са таквом оценом не слажем.

Исто тако, „Бог ће га знати!“ представља управо фразу којом се жели рећи да је реч о нечему што говорник не зна, нити има представу о томе, о нечему недокучивом. Нема везе са верништвом или неверништвом, јер појам Бога постоји независно од самог Бога — атеиста није онај ко не признаје појам Бога, већ онај који не верује да сам Бог реално постоји. Да немамо појмовно разликовање бога и Бога, то јест да не постоји појам бога са малим Б, заиста би било свеједно, а подизање слова не би било ништа сем пуке куртоазије као са оним иритирајућим „Га“ и „Му“ у текстовима тог типа.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Stoundar у 20. 09. 2013. у 00.38
Ali „bog će ga znati“ za mene ne znači čak ni „znaće lik iz onih biblijskih priča u koje ne vjerujem“ (kao da se pisac/govornik slikovito izrazio), već samo jedno suvo „pojma nemam“. Piše se malo slovo jer prestajemo biti svjesni veze s tim pojmom, vjerovali mi u to ili ne. Zato, kad neko ipak napiše Bog u tim uzrečicama, iako zna da ne mora, djeluje mi kao da nije izgubio svijest o njihovom porijeklu i ne želi da se izgubi ta svijest.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 09. 2013. у 07.21
„Бог ће га знати“ заиста значи суво „немам појма“, не за тебе, него за свакога. Том фразом се у 99,9% случајева уопште не изриче реченица „Ја то не знам, али Бог зна“ (чему оно „библијски“, упорно наглашавам општи појам Бога, а не онај везан само за једну религију?).

За фразе је ваљда и карактеристично да не значе буквално оно што пише. Ни кад се каже „ни Андрић га не би смислио!“ не мисли се на нобеловца Иву Андрића и тиме се не каже како он не би могао нешто тако добро да срочи, нити је у узвику „земљо Индијо!“ битна азијска држава са милијарду становника и престоницом у Њу Делхију; у изразу „гледа њега, види Смедерево“ то „град Смедерево“ се уопште не односи на град Смедерево. А поготово „Танталове муке“ где нема шансе да 1% оних који користе овај израз уопште има појма ко је или шта је Тантал особа, а не само да превиђа смисао израза и користи га као узречицу.

Ево, узвици „О, Боже!“ и „О, земљо Индијо!“ су значењски и контекстуално потпуно исти. Ако пишеш „О, боже“ јер не желиш да зазиваш Бога, већ да викнеш један узвик нестрљења/резигнације/чуђења, да ли онда пишеш и „О, земљо индијо!“ јер ни тиме не зазиваш државу Индију?
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Stoundar у 20. 09. 2013. у 08.17
Mislim na Boga iz monoteističkih religija, ako je potrebna preciznost. A razlika je vjerovatno u tome što je bog uglavnom opšta imenica, tako da lakše gubi veliko slovo nego Indija, Tantal i sl. Ako se slažemo da više ne znači bukvalno Bog, već predstavlja samo okamenjenu riječ, zar je bitno je li to nekad bio Perun ili Bog? Zato, kad vidim veliko slovo, djeluje kao da piscu jeste bitno.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 09. 2013. у 18.32
Појам „Бог“ у значењу једног (и само једног) омнипотентног, свезнајућег, ванвременског, свеприсутног, непојмљивог ентитета без почетка и без краја, без појмљиве физичке појавности, али са нечим што личи на наш концепт субјективног и доживљавања себе и који је створио не само све оно што чулима можемо да опазимо, разумом да обухватимо и све оно што не можемо ни да наслутимо и називамо „оностраним“, није општа именица нити општи појам. Појам бога као нечега са чим смо упознати кроз словенску, индоевропску, грчку и латинску митологију јесте општа именица.

Не слажемо се да не значи буквално Бог, већ да сама фраза по свом језичком смислу не значи оно што би значила да се буквално схвати, то јест да се растумачи или преведе реч по реч. Сама реч управо значи буквално Бог, и то управо онај који све зна, све може, све види, а богови нису такви јер они нпр. спавају, могуће им је скренути пажњу, преварити их итд.

Ово је моје интуитивно поимање и тако пишем по простом осећају, невезано за било какве библије, куране или друге свете књиге. Да мене читаш, одмах да ти кажем да би стекао страховито погрешан утисак. Ево, видим да у енглеском постоји истоветно правило овоме како ја пишем: Бог са великим Б је један појам, а са малим једно од божанстава, конкретно мушко божанство. Мени се овако нешто намеће по сувој логици.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Stoundar у 20. 09. 2013. у 20.33
Ali šta ako napišem „hrišćanski bog“ ili „jevrejski bog“ ili „islamski bog“? Zašto mora imati isključivo ime? Ja posmatram religiju na istoričarski način, znajući da su mnogi narodi nekad imali više bogova, koje su onda pretvorili u jednog, i zato mi je i jezički logično da je Bog samo jedna vrsta boga, jer ima i drugih vrsta. Ne mogu monoteističkog Boga toliko da razdvojim od politeističkih kao ti, jer je meni kao ateisti sve to manje-više isto. Jedna vrsta vjerovanja, druga vrsta vjerovanja, društvene pojave koje posmatram sa strane.

Zato shvatam Bog kao lično ime koje je nastalo od opšte imenice, tako da po mom osjećanju nema smetnje vraćanju malog slova kad čitava uzrečica dobije deseto značenje, jer velikim slovom samo trošim prostor na distinkciju koja je postala sasvim suvišna.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 20. 09. 2013. у 21.11
Не знам да ли је коректна, али ми се овде намеће аналогија са Ђаволом.
У синтагми ђаво би га знао свакако иде мало, као и у бог би га знао, али кад кажем да је то сам Ђаво тако смислио, онда би могло и велико.
Без увреде, али ако неко верује у Бога, мора и у Ђавола.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 20. 09. 2013. у 22.54
@Стоундар: „Бог“ није лично име, одакле сад то? Какве везе има како посматраш религију, овде је битно појмовно разграничење и јасна свест о томе да се ради о два различита појма, тј. о две различите категорије, одатле и различита употреба синонимног термина. Није ми јасно како је могуће не раздвајати их, али поштујем да је и то могуће и са те стране немам никакво право да вршим притисак. Ја их раздвајам и не могу да пишем другачије. И видим да нисам једини, нпр. комплетна англосфера пише тако, тако да са своје стране препоручујем и осталима којима су та два појма различита да чине исто. Дакле, на овој теми исказујем став да б/Б не зависи од тога да ли је неко побожан, него да ли су у његовој свести појам бога и појам Бога две одељене категорије или не.

@Зоран: Појам ђавола је, као и појам бога, анђела, демона и сл. генерички термин. Велико Ђ би ишло једино ако се мисли на кнеза ђавола, Сатану. Сатана/Ђаво није појам супротстављен појму Бога или неки анти-Бог. То је појам супротстављен ар(х)анђелу Михаилу. (А којег, а пропо тога, често и називамо само „Аранђел“, са великим А, и ту онда нема сумње на којег се арханђела мисли.) Е сад, да ли се у „ђаво ће га знати / враг ће га знати“ мисли баш на Сатану или на ђаволе/врагове уопште, ја мислим да је ово друго, јер народ из страха одбија да и име помене принцу зла.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Stoundar у 20. 09. 2013. у 23.37
Bog nije pravo lično ime, ali jeste funkcionalna, običajna zamjena za ime, vlastita imenica koja se piše velikim slovom. Jasno je i meni da se radi o drukčijem pojmu nego što je Zeus, ali ne toliko drukčijem da se ne bi mogli povezati opštom imenicom bog. Bejsbol i košarka, ne bejsbol i hemija. Toliko od mene; mislim da već pomalo oftopičimo, jer su uzrečice jasno obrađene u t. 44b, pa ko hoće, može da zanemari Pravopis u ličnom tekstu.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 21. 09. 2013. у 10.07
Синтагме бог би га знао, и ђаво би га знао значе потпуни исто, као и вулгарни облик к…. би га знао. Зато не може, и не сме, да се пише великим словом.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 21. 09. 2013. у 11.21
A ако би неко решио да употреби „свети петар би га знао“ које би такође значило потпуно исто, да ли би и то писао малим словима?
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 21. 09. 2013. у 11.31
A ако би неко решио да употреби „свети петар би га знао“ које би такође значило потпуно исто, да ли би и то писао малим словима?
Не бих, толико неписмен нисам.
Петар је историјска личност. Човек који има своје име, не апстракција.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Father Jape у 21. 09. 2013. у 11.32
Da, ime, beše, Šimon Kefa.  ::)
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: J o e у 21. 09. 2013. у 12.01
Не бих, толико неписмен нисам.
Петар је историјска личност. Човек који има своје име, не апстракција.

Чекајте: бог би га знао је апстрактно, а Свети Петар би га знао конкретно? Која је разлика у значењу фразеологизама?
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 21. 09. 2013. у 12.43
Чекајте: бог би га знао је апстрактно, а Свети Петар би га знао конкретно? Која је разлика у значењу фразеологизама?
Да поновим:
Синтагме бог би га знао, и ђаво би га знао значе потпуни исто, као и вулгарни облик к…. би га знао. Зато не може, и не сме, да се пише великим словом.
У тим синтагмама бог нема исто значење које има Бог.
Смислио сам други пример: Јебо те бог, много си глуп, зар не видиш да сад само Бог може да ти помогне.
А Петар је лично име и када се напише као петар не значи ништа.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: J o e у 21. 09. 2013. у 14.19
Па зар у Свети Петар би га знао значи више него у свети петар би га знао??
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 21. 09. 2013. у 17.48
Па зар у Свети Петар би га знао значи више него у свети петар би га знао??
Једно је Петар, а друго је Бог/бог. Нема аналогије са Петар/петар.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: J o e у 21. 09. 2013. у 18.00
Али зар не рекосте:

Синтагме бог би га знао, и ђаво би га знао значе потпуни исто, као и вулгарни облик к…. би га знао. Зато не може, и не сме, да се пише великим словом.

Ако је значење критеријум, зашто не би било и свети петар, као што имамо белу раду?
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 21. 09. 2013. у 18.25
Ако је значење критеријум, зашто не би било и свети петар, као што имамо белу раду?
Не знам. Можда због правописа.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 21. 09. 2013. у 18.42
Зоране, неколико пута си већ поновио за два појма да су нешто сасвим различито, да је један једно, а други друго, али ниједном шта је један, а шта је други. Да ли можемо то да прецизирамо?

Ево, ја сам дао оквирне описе појма Бога, појма бога и истакао суштинску разлику, одређујући их као две различите категорије. Постоји и трећи појам бога, жаргонски, који означава неприкосновеног стручњака. У нашој свести и нашем језику, појам бога је углавном непознат осим у ограниченим примерима попут „леп као бог“ или „лепа као богиња“. У коренима већине осталих фраза крије се појам Бога. Ти кажеш да, иако се ту крије појам Бога, не треба Б писати велико јер је значење саме фразе пренесено и не односи се на стварног Бога, нити у том смислу треба тумачити, а не због тога што сматраш да се у тим фразама сама реч односи на појам бога. Да ли сам добро разумео? У реду, али зашто онда „земљу Индију“ из фразе која се очигледно не односи на стварну земљу Индију пишемо великим? Спомињеш и „ј..о те бог!“ као пример, где не пишемо Бог јер у тој псовци уопште није нагласак на томе да је сам Бог радио то ономе коме се обраћамо. Али, шта би онда било са „ј..о те Свети Јероним!“ са апсолутно истим значењем? Ако пишемо велико Ј, то значи да мислимо на конкретног Светог Јеронима? „Идем ја тако, кад он ниоткуда искочи преда ме, ј..о ли га Свети Јероним, препаде ме скроз!“ Да ли то има неко посебно другачије значење од „… ли га Бог“, „…ем ли му сунце“, „…бо ли га отац“ и сл. ако пишемо велико Ј? Кажеш, Петар је име, а имена се пишу великим словом. У реду, али и појам Бога се пише великим словом, јер иако није име, односи се на једну одређену личност која иде само под тим називом и на коју се једину тај назив односи.
Наслов: Одг.: Bog
Поруку послао: Belopoljanski у 21. 09. 2013. у 18.45
Ево, и Максим је име, па опет митраљез максим пишемо малим словом. И Каћуша је име, али је лансер каћуша. Машинка такође. Затим, наш митраљез „цеца“ итд. Дакле и лична имена се могу писати малим словом ако се не односе на човека. Ако ја не мислим на човека Светог Петра, да ли онда могу да пишем „свети петар ће га знати“?

Да се разумемо, ја мислим да не може и тиме само враћам на оно о Богу. Само покушавам да изазовем контрадикцију јер сматрам да међу примерима нема разлике (зато у претходној поруци и питам које су).