0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.
узбѝти, у̏збије̄м сврш. сузбити, потиснути, одбити. — Ударише козаци . . . узбише и сметоше Лехе. Глиш. Хоћемо ми . . . узбити Тројце. М-И.~ се повући се, сузбити се. — Ударе Турци . . . на Србе и на Русе, али не могну ништа учинити, него се узбију натраг. Вук. Море се узби вјетром са истока. Наз.
Ja prvi put čujem za glagol uzbiti. Šta bi on značio?
Veže se sa s (v.) u suz (Vodice, Istra): suz brs »mimogred okrznuvši«, prefiks suzbiti, pored ùzbiti.