Ја сам доста размишљао на ову тему и водим се и даље ставом да су информације у загради успутне и изоставиве, па према томе несметано пишем енклитику иза ако ми остатак реченице не звучи граматично, јер ми, примерице, Фаренхајт послао је поруку према Фаренхајт (члан овог форума) послао је поруку — баш не звучи граматично, већ круто и усиљено. Елем, у заграду стављам само узгредне информације које могу боље допринети разумљивости, док оне битније, које је нешто нужније навести, остављам између црта или у апозицији.
У другим ситуацијама са заградама премештам енклитику иза ортотоничне речи када то не нарушава спонтани ред речи и интонацију: Чика Јова Змај (1833—1904) био је српски песник и новинар или Јован Јовановић Змај (1833—1904) српски је песник и новинар.
Видимо да, изгледа, ако је испред заграде једна акцентогена реч, остатак не звучи најбоље уз премештање енклитике, док ако је то више речи, енклитика шета несметано.