Српски језички атеље

Српски језички атеље => Семантика и етимологија => Тему започео: Belopoljanski у 26. 04. 2011. у 23.13

Наслов: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 26. 04. 2011. у 23.13
Које је значење израза „бити сиромашан духом“ у Блаженствима (Мт. 5:3)?

У црксл. тексту то је „ништи духом“. Бити сиромашан духом делује као мана, као недостатак личног квалитета, као када би се рекло да је неко сиромашан памећу, или да је слабе воље, или лабилног карактера и сл. Сва остала блаженства имају смисла и описују личне квалитете или незавидну ситуацију у коју је неко незаслужено упао: „гладни и жедни правде“, „кротки“, „милостиви“, „они који плачу“, „миротворци“ итд. Сви су они блажени и добиће награду за своје квалитете и утеху за своју патњу. Једни ће „Бога видети“, дрући ће се утешити, трећи ће бити постављени над многима итд. Међутим, први међу њима су „сиромашни духом“, „ништи духом“ и за такве је обећана највећа награда јер је речено да ће царство небеско бити њихово.

Шта тај израз уопште значи, шта значи бити „сиромашан духом“ и по чему је то уопште неки нарочит квалитет?  :-/
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Бруни у 26. 04. 2011. у 23.18
Mislim da je moderna verzija toga ono Borino: Kako je lepo biti glup. Glup čovek ne zna mnoge stvari što ga ponekad čini zapravo srećnijim od pametnih.

Kao vera siromašnih i neobrazovanih, hrišćanstvo upravo taj sloj ističe iznad svih (Hrista su sledili siromašni i ubogi, a on je najurio bogataše iz hrama, npr.). tj. što si siromašniji, to si čistijeg srca, pa ćeš pre stići u Raj.

Tako ja shvatam.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 26. 04. 2011. у 23.28
Занима ме да ли је то траљаво преведена нека страна фраза, па је „сиромашан духом“ требало да значи човека чистог ума, али неоптерећеног формалним знањем, некога чији је дух детиње природе или тако нешто, или баш домаћи израз „сиромашан духом“ има неко позитивно значење којег нисам свестан.

На пример, управо се као смисао хришћанског живота наглашава „стицање Духа светога“ и богаћење њиме, јер је то једино богатство које има смисла и које човеку остаје и након смрти, док се људи који су сиромашни на том пољу гледају као духовно лењи и они који су протраћили живот промашивши његову поенту. И онда одједном – сиромашни духом, дакле они који га имају најмање од свих, први по блаженствима.

Не знам, да се не односи на оне који су свесни да су сиромашни Духом светим, па га стичу читавог живота и богате се њиме, али задржавају скромност и искрену жеђ, на неку врсту стања свести, а не стварног сиромаштва? На пример, нико се не жали да има премало памети, свако сматра да је има сасвим довољно. Међутим, једни од најпаметнијих људи свих времена, себе су ниподаштавали по том питању и приказујући себе као некога ко нема памети испадали паметнији од оних који је заиста нису имали, а понашали су се као да је имају. Налик на оно Сократово како зна да ништа не зна, а знао је више од свих својих савременика који се на своје знање нису жалили. Ако је то у питању, зар не постоји бољи израз од „бити сиромашан духом“?
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Gulo Gulo у 26. 04. 2011. у 23.39
И библија краља Џејмса доноси сиромашни духом, а не могу сада да нађем оригинал на грчком (у пдфу наравно, не стоје ми библије на полици наравно). А ко зна, можда није проблем у преводу, него у значењу те конструкције, која је у IV веку у Риму имала одређено значење, које се није пренело…
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Бруни у 27. 04. 2011. у 00.11
Ovo je već teološko-lingvističko pitanje, kao ono o kamili i iglenim ušima… Boga pitaj šta je zapravo u originalu značilo…

Di nam je Srećko sada, on bi najverovatnije znao da nam kaže nešto na tu temu…

PS: Verujem da je BP postavio ovo pitanje podstaknut mojom temom o glupostima na hr. vikipediji… Samo da kažem, više puta sam istu frazu iz Biblije upotrebila u istom kontekstu (dakle, besmislenost gluposti) i na engleskom i na španskom, i uvek je šala bila pravilno shvaćena…
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Duja у 27. 04. 2011. у 08.28
Не знам, да се не односи на оне који су свесни да су сиромашни Духом светим, па га стичу читавог живота и богате се њиме, али задржавају скромност и искрену жеђ, на неку врсту стања свести, а не стварног сиромаштва? На пример, нико се не жали да има премало памети, свако сматра да је има сасвим довољно. Међутим, једни од најпаметнијих људи свих времена, себе су ниподаштавали по том питању и приказујући себе као некога ко нема памети испадали паметнији од оних који је заиста нису имали, а понашали су се као да је имају. Налик на оно Сократово како зна да ништа не зна, а знао је више од свих својих савременика који се на своје знање нису жалили. Ако је то у питању, зар не постоји бољи израз од „бити сиромашан духом“?

Naguglah, između ostalog (http://www.google.com/search?q=Matthew+5-3&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a#q=Matthew+5-3+poor+in+spirit&hl=en&safe=off&client=firefox-a&hs=qbJ&rls=org.mozilla:en-US:official&biw=1314&bih=772&prmd=ivns&ei=57S3TZ7gGIfOswaPzqjrAw&start=10&sa=N&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.&fp=aceb08e787d80580), ovu teološku interpretaciju (http://www.gospeltruth.net/1844OE/441204_poor_in_spirit.htm), koja podržava tvoju teoriju. Međutim, u tim evangelističkim interpretacijama zaista ima svega i svačega, tako da se ne bih oslanjao previše na to.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: J o e у 27. 04. 2011. у 11.53
Оригинал гласи:

Мт 5, 3: Μακάριοι οἱ πτωχοὶ τῷ πνεύματι, ὅτι αὐτῶν ἐστιν ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν.
Лк 6, 20: Καὶ αὐτὸς ἐπάρας τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτοῦ εἰς τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ ἔλεγεν, Μακάριοι οἱ πτωχοί, ὅτι ὑμετέρα ἐστὶν ἡ βασιλεία τοῦ θεοῦ.

A Pocket Lexicon to Greek New Testament (Souter-ов) каже:

Цитат
πτωχός (strictly a beggar; weakened afterwards), poor; a poor man: met. (Mt v 3, Lk vi 20, Rev iii 17), not of those who are poor in material things, but of humble devout persons, who feel the need of God’s help

Ето једног објашњења. Сенцов речник доноси ’просјак’, тако да би сиромашан духом могао бити ’који проси/тражи дух/Духа’.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Gulo Gulo у 27. 04. 2011. у 11.58
 [iznenadjen] Другим речима, гладан духа! Просјак духовности!

Па како је то промицало до сада преводиоцима, када је јако просто? А сиромашан духом, и онај који проси-моли духовност није ни мало исто?
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Бруни у 27. 04. 2011. у 12.06
Чекај, ја не видим ту неку разлику, нити видим неку грешку у преводу. Ја сам одувек то "сиромашни духом" заправо тако схватала. Убоги, простодушни народ који иште оплемењивање духа. Заправо, управо онај слој људи којима се Исус обраћао и који га је следио. Најмаргиналнији, најсиромашнији, најнеобразованији, најшиканиранији и најексплоатисанији од стране остатка друштва, и са најмање привилегија и права… Дакле, такви траже утеху, а утеху им даје Исус обећањем небеског царстрва након смрти, а то царство небеско ја не видим као нешто материјално, него као спознају неке вечне истине…  Дакле, дух = царство небеско = спознаја вечне истине. Нешто тако. Не видим ја да ту има било какве грешке. Само нисам сигурна да умем да објасним.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Gulo Gulo у 27. 04. 2011. у 12.12
Улазимо у семантику, дебело, али погледај буквално, сиромашни духом, они који га немају, али нигде не подразумева они који га траже, док просјак подражумева оног који нема, али и тражи… Чисто то… Сад, ми смо сви правилно разумели то сиромашни духом, јер када прочиташ цело јеванђеље, нема шансе да не разумеш шта се ту прича…
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Duja у 27. 04. 2011. у 12.36
Pa, bar u srpskom, siromašan duhom ne implicira nekog ko taj duh aktivno traži (jer ga u sebi ne nalazi dovoljno), nego nekog ko je samozadovoljan i sebičan, i time se zadovoljava (tj. nije ni svestan svoje nesvesti).
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Бруни у 27. 04. 2011. у 12.53
Ja mislim da ima i toga, i da baš zbog toga ta rečenica može da posluži za razne igre rečima (što ja obilato koristim u ironičnom smislu, buakaahahahaa)…
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Gulo Gulo у 27. 04. 2011. у 12.59
Ево, мало тумачења (грхм ,кхкх) Свијетог Писма (хмахха)  на мало друкчије начине БХУАХАХАХАХАХАХАХАХА!

http://www.youtube.com/watch?v=G5ClGwlDrLo
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: NouvelleVague у 27. 04. 2011. у 16.13
Не разумем зашто би сељак, или неко већ без школе био сиромашан духом. Сиромашан духом ја видим то на овај начин: Неко је тужан, није причљив, сав је тугљив, никакав, ништа га се не тиче и не дотиче га, само животари, не уме ни да се насмеје јер нема воље (вољу?) за тим. Некако црпи добру енергију, а не иде ни негативна енергија из њега, не иде заправо ништа. Нити је у стању да насмеје некога.

Богат духом: живахан, срећан, опуштен, причљув, насмејан, прича вицеве, гледа све са ведрије стране, сви га воле…

Неко верује у Бога па је богат духом, неко верује али је сиромашан духом. Неко не верује, а богат је духом, односно сиромашан, па онда било да су то сиромашни или богати…

Па има и оних који су задовољни собом, да, себични су, али су по мени тааааааако сиромашног духа да ми је просто тешко да их гледам. Више ми дође да су празни али пуни злобе, препотентности, наааајпаметнији, најсрећнији и бла бла бла.. И још када крену са причом о Богу, цркви, како они редовно иду, придржавају се свега, посте (мислим се.. пост није дијета, очисти мисли, не понашај се тако безобразно и не хвали се на сва уста како си наајбољи хришћанин).. А и нису нешто богати, нити сиромашни, некако онако.. пролазе месец.

А опет има и оних који су богати, раде вредно, спремни да причају са онима нижима од себе по образовању, култури, изражавању, и чега све не. А занимљиво је да ти људи иду викендом код својих на селу или уопштено имају нешто на селу и иду копају, раде и не стиде се тога! Верују у Бога па су опет богати духом, по мени. А знају више од мене, видели више од мене, са много људи причају, друже се а сви су они на неким функцијама.

То све иде од особе до особе. Нема везе сиромашство, богатсво, веровање или не веровање у Бога. Него само да ли је та особа пала под утицај лоше стране или не. Чега је та особа жељна и да ли је спремна да гази све да би то добила не хајући да ли је то лепо, добро, исправно и слично. И нека су те неке особе све богате духом у смислу веселе, разигране, насмејане, свезнајуће и тра ла ла.. Али су празне у срцу, пуне похлепе. Тако и са неким сиромашним, весели, богати духом, али празни у срцу, пуни похлепе.

За сељаке је увек било да смо ми глупи. Али сваки пут када бих погледала… Имали смо веће проблеме од неких из града. Можда се нисмо нервирали око система образовања али јесмо око система за наводњавање, путеве, како прехранити пордицу, па ти дође неко назови стручњак и сад ће да ти објашњава неке ствари а мотику у руке није узео нити пробао систем па да види шта иде, шта не иде. Тако да свако мучи своју муку. Срећни су они који не дозвољавају другима да им се мешају у живот, они који препознају праве пријатеље, који имају праве и исправне родитеље, који добро одлучују, воде се срцем и растерећеним умом и не дозволе да их страх одведе на погрешан пут, кој иизаберу праве ствари, праву особу поред себе и онда иде срећа јер све се ради правилно и буде баш то то. Оно право, срећно и испуњено.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 27. 04. 2011. у 16.20
… тако да би сиромашан духом могао бити ’који проси/тражи дух/Духа’.

Хвала.

Мислим да је преводилачко решење лоше чим ствара овакву забуну. Чак ми и „ништ духом“ звучи боље од „сиромашан духом“ — тај ме је израз некако и упућивао на скромност и поштовање.

Улазимо у семантику, дебело, али погледај буквално, сиромашни духом, они који га немају, али нигде не подразумева они који га траже, док просјак подражумева оног који нема, али и тражи… Чисто то… Сад, ми смо сви правилно разумели то сиромашни духом, јер када прочиташ цело јеванђеље, нема шансе да не разумеш шта се ту прича…

Па да. Отприлике као да уместо „гладни и жедни правде“ (што је јасно шта значи) стоји „сиромашни праведношћу“, па сад лупај главом шта то значи. Али, опет, колико видим, ова забуна као да постоји у и у другим језицима, чим су у сваком потребна објашњења да тај израз не значи оно што по логици језика значи, већ значи нешто друго.

PS: Verujem da je BP postavio ovo pitanje podstaknut mojom temom o glupostima na hr. vikipediji…

Нисам. Веровала или не, баш ову тему сам хтео да поставим оно вече пре него што је изашла твоја. Кад сам видео наслов, помислио сам о каквој се случајности може радити да покрећемо исту тему, а тек након тога сам видео да је само употреба тог израза заједничка.

И заједнички утисак да „сиромашан духом“ мора значити припростог или приглупог човека, некога ко је у стварима духа ускраћен. „Сиромашан духом“ управо то и значи.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 27. 04. 2011. у 16.24
Не разумем зашто би сељак, или неко већ без школе био сиромашан духом. Сиромашан духом ја видим то на овај начин: Неко је тужан, није причљив, сав је тугљив, никакав, ништа га се не тиче и не дотиче га, само животари, не уме ни да се насмеје јер нема воље (вољу?) за тим. Некако црпи добру енергију, а не иде ни негативна енергија из њега, не иде заправо ништа. Нити је у стању да насмеје некога.

Израз „сиромашан духом“ и имплицира овако нешто што описујеш овде. Међутим, у „Блаженствима“ се сиромашнима духом називају најбољи људи, цвет човечанства, и стављају се испред миротвораца, праведника и невиних мученика, зато сам и био убеђен да се не мисли на то.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: J o e у 27. 04. 2011. у 16.37
Сад погледах: у Петковићевом Речнику црквенословенског језика стоји за „нишчиј духом” — ’смирен’.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Бруни у 27. 04. 2011. у 16.48
Цитат
Нисам. Веровала или не, баш ову тему сам хтео да поставим оно вече пре него што је изашла твоја. Кад сам видео наслов, помислио сам о каквој се случајности може радити да покрећемо исту тему, а тек након тога сам видео да је само употреба тог израза заједничка.
Prava slučajnost, zaista. :)

Цитат
Али, опет, колико видим, ова забуна као да постоји у и у другим језицима, чим су у сваком потребна објашњења да тај израз не значи оно што по логици језика значи, већ значи нешто друго.
Verovano zato što se ne radi ni o kakvom izrazu, niti prenesenom značenju, te u svakom jeziku znači isto. Kao otprilike rečenica: Danas je lep dan…

Nuvel, mislim da si omašila temu. Govorimo o rečenici koja je napisana pre nekih 2000 i kusur godina. Nema nikakve veze sa seljacima (ko je uopšte pominjao seljake?!)

Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 27. 04. 2011. у 17.01
Prava slučajnost, zaista. :)

Поставио бих још исто вече, него нисам имао много времена, а и прочитао сам један Нувелин пост, па сам након тога заборавио и како се зовем, а камоли шта сам хтео да питам.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: J o e у 27. 04. 2011. у 17.14
Сад погледах: у Петковићевом Речнику црквенословенског језика стоји за „нишчиј духом” — ’смирен’.

Потражих и у још неким словенским речницима и даје се исто објашњење:

„Нищіе духом — смиренные люди, сознающіе, что они не имѣютъ никакихъ заслугъ предъ Богомъ” (Дьлченко)
„Смиренный” (Срезневски)
„Смиренный, не усматривающій въ себѣ никакого достоинства по чувству смиреномудрія; уничижающій себя предъ всѣми” (Академија наука, Петроград, 1847)

… тако да ће то бити највероватније решење.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: NouvelleVague у 27. 04. 2011. у 17.14
Нисам рекла да је неко споменуо сељаке овде. Говорила сам о људима који то говоре и упоређују, из моје околине.

Али:
Цитат
Mislim da je moderna verzija toga ono Borino: Kako je lepo biti glup. Glup čovek ne zna mnoge stvari što ga ponekad čini zapravo srećnijim od pametnih.

Kao vera siromašnih i neobrazovanih, hrišćanstvo upravo taj sloj ističe iznad svih (Hrista su sledili siromašni i ubogi, a on je najurio bogataše iz hrama, npr.). tj. što si siromašniji, to si čistijeg srca, pa ćeš pre stići u Raj.

И ови што су сиромашни могу бити сиромашни духом. И ови богати. Додуше ја сам то узимала као оно што сам ја рекла а БП је цитирао. Али ако гледамо као ово што је испод мог цитата написао БП, онда иде друга прича.

Цитат
Занима ме да ли је то траљаво преведена нека страна фраза, па је „сиромашан духом“ требало да значи човека чистог ума, али неоптерећеног формалним знањем, некога чији је дух детиње природе или тако нешто, или баш домаћи израз „сиромашан духом“ има неко позитивно значење којег нисам свестан.

Мене занима зашто би неко ко је детињег понашања био сиромашног духа? По мени би то било богатог.

Сад видим да је Јое написао "смирен".

Али ако је дух као Свети дух, или уопштено испуњен нечим духовним, онда иде да је тај неко богат духом, тј. његов дух је богат тим неким божанским вредностима. А то је опет насмејаност као у детета, доброта, без да та особа то истиче осим самим постојањем и таквим понашањем јер је то део њега, не намеће и није то нека вежба.

Не знам како сам омашила тему, када се само питам зашто је то тако речено и пишем оно како ја схватам шта то значи. А опет када већ није оно моје што ја мислим, већ хришћанско, онда се питам зар не би требало да стоји богат духом? Без обзира што тај неко можда нема школе или има или је сиромашан или богат.

Цитирам:
Цитат
tj. što si siromašniji, to si čistijeg srca, pa ćeš pre stići u Raj

Сиромашан је, нема новца, нема велико образовање, није пао под утицај разних људи? Стиже пре у Рај. Није искварен? Познајем људе који баш таквих профила, сиромашни духом. али су пуни злобе да просто зраче и усађују другима.

Како неко може бити сиромашног духа ако је смирен, пун духовности?

Сад ми ништа није јасно на шта се мисли.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Зоран Ђорђевић у 27. 04. 2011. у 19.36
Зар се не каже нишчи духом?
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: J o e у 27. 04. 2011. у 19.44
И једно и друго, по РСАНУ. Није ми пало на памет пре да погледам: РСАНУ даје израз
ништ духом
1. трпељив, скроман, смеран;
2. умно ограничен, прост глуп.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Gulo Gulo у 27. 04. 2011. у 19.46
Хмм, то је оно "blessed are the meek" илити кротки, а то се јавља мало касније, како они наслеђују земљу, а не сиромашни духом. Елем , мало истражих и ево неких решења у другим преводима:

Matthew 5:3

International Standard Version (©2008)
"How blessed are those who are destitute in spirit, because the kingdom of heaven belongs to them!

New Living Translation (©2007)
"God blesses those who are poor and realize their need for him, for the Kingdom of Heaven is theirs.

King James Bible
Blessed [are] the poor in spirit: for theirs is the kingdom of heaven.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 27. 04. 2011. у 21.08
Зар се не каже нишчи духом?

По рускословенском читању, да. По српскословенском је „ништи“.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 27. 04. 2011. у 21.13
И једно и друго, по РСАНУ. Није ми пало на памет пре да погледам: РСАНУ даје израз
ништ духом
1. трпељив, скроман, смеран;
2. умно ограничен, прост глуп.

Одакле онда оно „сиромашан духом“? Лош покушај савремених преводилаца са црквенословенског? Архаични израз „ни̑шт духом“ (да ли сам правилно нагласио?) ме без гледања у речнике управо асоцира на смерност, преданост и смиреност, на духовну кроткост и посвећеност. „Сиромашан духом“ на одсуство духа, духовну мизерију.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: J o e у 27. 04. 2011. у 21.25
Изгледа. (Само, акценат је ни̏шт, у одређеном виду ни̏штӣ и ни̑штӣ.) РСАНУ није још стигао до одреднице сиромашан, па не знам за то, али РМС има ништ духом у првом значењу из РСАНУ (’трпељив’), а сиромашан духом — ’који је ограничених умних способности’. Дакле, превод није адекватан. Треба ништи духом.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Бруни у 27. 04. 2011. у 21.45
Ali, ja ne vidim da je to pogrešno. Siromašan duhom, tj. duhovnošću, jeste glup i prost. A glupim i prostim narodom je lakše vladati jer su obično krotkiji od onih pametnih iz prostog razloga što ih je lakše ubediti da je njihovo stanje ono koje im sleduje (opet ja, sa Borom, kako je lepo biti glup).

Zašto je onda loš prevod?
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Belopoljanski у 27. 04. 2011. у 21.57
Ali, ja ne vidim da je to pogrešno. Siromašan duhom, tj. duhovnošću, jeste glup i prost. A glupim i prostim narodom je lakše vladati jer su obično krotkiji od onih pametnih iz prostog razloga što ih je lakše ubediti da je njihovo stanje ono koje im sleduje (opet ja, sa Borom, kako je lepo biti glup).

Zašto je onda loš prevod?

Лош је превод јер „ништ духом“ ≠ прост и глуп. Ништ духом би био неко попут патријарха Павла, духовно богат, али скроман и смеран. Неко ко не дозвољава себи да га сопствено духовно богатство понесе и погорди.

Siromašan duhom, tj. duhovnošću, jeste glup i prost. A glupim i prostim narodom je lakše vladati jer su obično krotkiji od onih pametnih iz prostog razloga što ih je lakše ubediti da je njihovo stanje ono koje im sleduje (opet ja, sa Borom, kako je lepo biti glup).

Ово би имало смисла да је Блаженства изрекао неки световни владар, међутим, изрекао их је Исус Христ чија доктрина баш и није заснована на манипулисању масом. То је дошло након њега.
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Gulo Gulo у 27. 04. 2011. у 22.00
Зато што дух овде не подразумева интелигенцију или образовање, већ веру у реч божију, тако да се подразумевају они које би данас неки назвали "сензибилни" и верници, а неки (где сам и ја :) ) наивни ;D Дакле, овде је сиромашни духом, то јест они који га ишту, добра ствар, јер они ишту дух божији, а не ишту разумевање, да им тај горе на гори објасни откуд оно Ћесару ћесарово, када је ћесар у то доба многобожац :) Шалим се мало, али не подразумева се да глуп улази у царство небеско.

God blesses those who are poor and realize their need for him…

Уф, претече ме БП… Да, истина је да када погледамо речи које су записал римски хроничари који су говорили грчки за Милански сабор, да Христ не изгледа као манипулатор, али вратимо се на оно римски и све постаје јасније, и манипулација масама некако лагано клизи низ грло када се ради о Понтифекс Максимусу :)
Наслов: Одг.: „Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?
Поруку послао: Бруни у 27. 04. 2011. у 22.02
И једно и друго, по РСАНУ. Није ми пало на памет пре да погледам: РСАНУ даје израз
ништ духом
1. трпељив, скроман, смеран;
2. умно ограничен, прост глуп.
BP, ovo mi ne liči na patrijarha Pavla.

Цитат
Ово би имало смисла да је Блаженства изрекао неки световни владар, међутим, изрекао их је Исус Христ чија доктрина баш и није заснована на манипулисању масом. То је дошло након њега.
I to sam već objasnila. Na početku teme.

Mislim da je moderna verzija toga ono Borino: Kako je lepo biti glup. Glup čovek ne zna mnoge stvari što ga ponekad čini zapravo srećnijim od pametnih.

Kao vera siromašnih i neobrazovanih, hrišćanstvo upravo taj sloj ističe iznad svih (Hrista su sledili siromašni i ubogi, a on je najurio bogataše iz hrama, npr.). tj. što si siromašniji, to si čistijeg srca, pa ćeš pre stići u Raj.

Tako ja shvatam.

Чекај, ја не видим ту неку разлику, нити видим неку грешку у преводу. Ја сам одувек то "сиромашни духом" заправо тако схватала. Убоги, простодушни народ који иште оплемењивање духа. Заправо, управо онај слој људи којима се Исус обраћао и који га је следио. Најмаргиналнији, најсиромашнији, најнеобразованији, најшиканиранији и најексплоатисанији од стране остатка друштва, и са најмање привилегија и права… Дакле, такви траже утеху, а утеху им даје Исус обећањем небеског царстрва након смрти, а то царство небеско ја не видим као нешто материјално, него као спознају неке вечне истине…  Дакле, дух = царство небеско = спознаја вечне истине. Нешто тако. Не видим ја да ту има било какве грешке. Само нисам сигурна да умем да објасним.


jedino što bih ispravila je ovo: Убоги, простодушни народ који иште оплемењивање духа. utehu za težak život na ovom svetu.