Аутор тема: Nemoguća ’misija’?  (Прочитано 9342 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #15 : 5. 05. 2012. у 20.54 »
Морам да додам још нешто. Ова категорија софтвера можда на локалу делује недовољно битно јер је наше локално друштво по питању развитка компјутерског права и заштите софтверског власништва и ауторских права још увек на нивоу ловачко-сакупљачких заједница.

Гро наших људи код куће поседује и користи власнички софтвер на начин који његови творци сматрају илегалним. Због тога је нашим људима често магловита разлика комерцијалног, власничког и слободног софтвера, јер сваки од њих користе бесплатно и без осврта на сагласност аутора.

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #16 : 5. 05. 2012. у 21.09 »
 
Цитат
је развио следеће појашњење

Цитат
слободан софтвер значи да су рачунарски корисници слободни да сарађују и да управљају софтвером који користе.
Чланак је баш диван. Нарочито са оваквим "бисерима".

Вероватно се мислило на то да "корисници рачунара могу без  ограничења да користе софтвер и да га међусобно размењују" (или, како је то сад "ин" - да га деле). :D Можда сам је безнадежан случај, али ово ме неодољиво подсећа на бесплатан софтвер. Размишљајте семантички: није случајност да у енглеском језику реч free има значење и бесплатан, али и слободан. :D

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #17 : 5. 05. 2012. у 21.15 »
Људи, баш нешто не ради познавање тематике данас, а?
Већ су све Раде и БП појаснили! Значи имамо отворени код, и имамо слободне програме!
Зашто је слобода у овом случају патетична?
Шта је бисер у дељењу и размењивању?
Није ми јасна читава ова тема….
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #18 : 5. 05. 2012. у 21.22 »
Морам да додам још нешто. Ова категорија софтвера можда на локалу делује недовољно битно јер је наше локално друштво по питању развитка компјутерског права и заштите софтверског власништва и ауторских права још увек на нивоу ловачко-сакупљачких заједница.

Гро наших људи код куће поседује и користи власнички софтвер на начин који његови творци сматрају илегалним. Због тога је нашим људима често магловита разлика комерцијалног, власничког и слободног софтвера, јер сваки од њих користе бесплатно и без осврта на сагласност аутора.

Vjerovatno je donekle tako u bivšoj SFRJ (mada mislim da većina ljudi zna kad koristi piratski softver), ali meni u inostranstvu je maglovito sve to oko free software i sl. jer nisam imao razloga da se interesujem za te licence, a naravno da znam šta je legalno a šta ne. Ako ne dobijem softver zajedno s novim računarom, skinem ga s interneta i platim karticom, tako da nemam šta da razmišljam. Koristio sam jedno vrijeme i linuks, ali samo na starijem računaru za koji nisam htio kupovati nov softver.
« Последња измена: 5. 05. 2012. у 21.39 Stoundar »

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #19 : 5. 05. 2012. у 21.25 »
ОК, то је лепо, алд ајд ми објасни како бих ја као археолог могао да платим лиценцу за ArcGIS (у основној употребљивој варијанти око 12000 долара), а када постоји слободни GrassGIS отвореног кода? А и ја у иностранству морам да пазим на лиценце, пошто ако испиратеришеш ово, јури те једна од јачих фирми министарства одбране…
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже Stoundar

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.060
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #20 : 5. 05. 2012. у 21.32 »
Da, ali ti porediš svoju profesionalnu upotrebu sa mojom privatnom. ;) Naravno da moraš razmišljati o budžetu u tom slučaju. Kada bih na svom poslu bio zadužen za nabavku softvera, i ja bih se morao zainteresovati za te stvari. Hoću samo da kažem zašto se do sada nisam interesovao za licence, dakle ne zato što me ne interesuje šta je legalno a šta ne, nego zato što mi nije bilo teško nabavljati legalan softver za kućni računar.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #21 : 5. 05. 2012. у 21.34 »
Психо, ти баш волиш о свакој теми да заузимаш став као да је она настала оног тренутка чим си ти нешто овлаш прочитао о њој, да о њој нико никад није размишљао нити ишта објаснио?

Појам слободног софтвера је настао и развио се (а као један од првих корака у том правцу јасно дефинисао сопствено значење објашњењем да се ослободио ропства јер је то једино значење слободе), вероватно још пре него што си се родио. Чему сада овакво накнадно преиспитивање? Хоћемо ли и Велику Британију да преведемо као Сјајна Британија, јер није Big него Great?

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #22 : 5. 05. 2012. у 21.35 »
Опет ћемо скренути с теме. Велики сам поборник слободног софтвера и сматрам да је криминал то, што је наша држава потписала споразум с Мајкрософтом. Међутим, свестан сам разлике између слободног и бесплатног софтвера: недавно сам наручио израду прилично комплексног софтвера који уопште није био бесплатан ни током израде, ни сада, у фази одржавања. Реализатор пројекта направио је решење користећи софтвер отвореног кода, тако да и то његово решење спада у исту категорију. Софтвер је предат двема државним институцијама и оне га могу даље мењати и умножати како хоће. Оне су софтвер добиле условно бесплатно, али правилна употреба није могућа без финог подешавања, обуке запослених итд. што се све плаћа, и то не мало. Укупно гледано, мало је тога бесплатно, сем сира у мишоловци. Овде је бизнис-модел други, али су паре реалне.

С друге стране, шта ми вреди поклоњени софтвер у који не могу да унесем ни свој лого, а камоли да га обликујем како мени одговара. Враћајући се на језик, то, што у енглеском free of charge и free to use личе једно на друго може да се карикира у бескрај, на пример: I am free = Ја сам бесплатан у значењу: Држава/послодавац мој рад добијају бесплaтно. 

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #23 : 5. 05. 2012. у 21.43 »
Раде, под "бесплатним" се мисли на то да је софтвер бесплатан за крајњег корисника. Наравно да израда и одржавање било којег софтвера итекако кошта, али знамо се то финансира из неких других извора. У основи и freeware софтвера и free as freedom софтвера је његова бесплатност за коначног корисника, а мислим да је питање могућности даљњег умножавања, размене и дељења овде мање важно.

Ван мреже Gulo Gulo

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 585
  • "Siitu ruto, karu tuleb!"
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #24 : 5. 05. 2012. у 21.45 »
@ Раде - Да, то јесте проблем. Увек сам се питао како је решено финансирање људи који раде на стварању ствари као што је Линукс Минт, како је у питању мамутски посао, и у ком тачно делу долазимо до плаћања на ћуприји…
Али опет, Стоундаре, ако желим да гледам Нетфликс на мом другом рачунару који ради на Линуксу, зашто бих морао да платим још и један мајкрософтов ропски систем (довољно ми је кретенски што морам да га држим на овом рачунару)? Зато што неко ограничава систем само на употребу Силверлајта. А што се тиче свачега што смо потписали са мрачним господаром Сауроном из мајкрософта (имем му не спомињем, пу, пу, пу, и пием име фирме малим словом против урока) то нећу ни да коментаришем. Просто човек не зна ко је гори, зла империја мртвог Џобса, или живог Саурона…

@ Психо - апсолутно не. Ради се о слободном софтверу. Најбитнија је слобода кода и незаштићеност патентом…
Baldrick, you wouldn't see a subtle plan if it painted itself purple and danced naked on top of a harpsichord, singing "Subtle plans are here again!"

Ван мреже Психо-Делија

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 262
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #25 : 5. 05. 2012. у 22.22 »
Гуло гуло, објасни ми шта је то "слобода кода" и "незаштићеност патентом"? Немој ми, молим те, само рећи да се о томе обавестим из оног неписменог, али надасве "лепог" чланка на Википедији. [bua]

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг: Nemoguća ’misija’?
« Одговор #26 : 5. 05. 2012. у 22.28 »
Раде, под "бесплатним" се мисли на то да је софтвер бесплатан за крајњег корисника. …У основи и freeware софтвера и free as freedom софтвера је његова бесплатност за коначног корисника, а мислим да је питање могућности даљњег умножавања, размене и дељења овде мање важно.

Мени је жао што смо уопште скренули с теме, и што причамо о софтверу на форуму, посвећеном језику. Цео ланац дискусије вероватно прво треба да се пребаци у сваштару, а онда бисмо евентуално могли да продужимо, јер је ово широка тема која укључује питања интелектуалне и физичке слободе, финансијских и државних монопола, крваве борбе на тржишту, демократије и тако даље и тако ближе.

Док човек не поради мало као систем-администратор, не може да оцени предности и мане слободног или власничког софтвера (И један и други имају предности и мане). Силом прилика, и то сам радио неких пет година, одакле и моје опредељење за слободан софтвер, а for the record прву сам  копију начелно бесплатног SuSe Linuxa уредно платио.

Freeware, сем дела имена, није исто што и слободан софтвер. Ако је под Виндоузом, он је најчешће затворен, препун реклама (не баш сваки) и врло ограничено употребљив. Не знам да ли имам један или два примерка freeware softvera на неком од компјутера. Хвала, то није то.

Малопре сам описао да слободан софтвер не мора бити бесплатан, рачунајући ту и крајњег корисника. Не само то - ако је неки софтвер слободан, уопште не мора да значи ни да је јавно доступан; то само значи да он није подложан ограничењима које има власнички софтвер. Из угла крајњег корисника цена је сигурно фактор, и то врло важан. Међутим, "бесплатност" неког софтвера за крајњег корисника никако не претеже над неким другим аспектима, на пример, далеко је важније да ли му тај софтвер завршава посао, или не. Само једна илустрација: ја сам поред осталог одговоран за одржавање архиве моје фирме. Нека документа у електронском облику треба чувати трајно, а то у пракси значи барем онолико, колико постоји и фирма. Како чувати датотеке са затвореним графичким форматима 20-30 година? Надати се да ће AutoCad постојати и 2050, кад моји наследници буду радили ревизију подземних инсталација и када буду морали да погледају старе цртеже? Једини излаз су софтвери отвореног кода с добро документованим форматима који ће моћи да се и у далекој будућности конвертују у формате који тада буду постојали. Дакле, суштина није у томе што је дати софтвер бесплатан, него у томе што ми власнички софтвер не завршава посао и не обезбеђује континуитет пословања.

Тагови: