Ја мислим да се правопис бави по природи ствари и нестандардном лексиком и облицима. Стриктно гледано, ни ал’, реко̂, јел’ не улази у стандардни језик, па се тиме бави правопис. Ономатопеје, мислим, спадају у стандард, али више у литерарни и усмени, слободнији његов регистар. (Нису озбиљни уџбеници и пословна писма једини облици стандардног језика.)
Ја бих писао секаперса, женски Петко. Правопис експлицитно предвиђа мало слово само у синтагми насталој од имена само код биљака (лепа ката, бела рада).