Аутор тема: (Језичке) глупости разних медија  (Прочитано 433863 пута)

0 корисника и 3 гостију прегледају ову тему.

Ван мреже Belopoljanski

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.255
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #495 : 27. 05. 2013. у 20.45 »
Вечерње Новости:

Цитат
BANjALUKA - Blažo Grković (48) iz sela Vrba kod Gacka udavio je mečku koja ga je napala dok je čuvao ovce kod sela Izgora ispod planine Volujak! Grković je zadobio ozbiljne povrede ekstremiteta, ali je van životne opasnosti.

Mečka je Grkovića napala u subotu oko 17 časova, dok je čuvajući ovce na livadi na katunima pokušao da u stado vrati „odbegle“ jariće.

Чувао је овце, па је одбегле јариће враћао међу остале прасиће, плашећи се да не изнервира бика који је штитио своју кобилу. :)

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #496 : 30. 05. 2013. у 07.49 »
Док сам био у стању болести, вршио сам свакодневно пијење чаја.

Да, на то му некако изађе овакав склоп. Право познаје овакве изразе, на пример: стање јаке раздражености, стање сужене свести… Ваља скренути пажњу да се у тексту закона (конкретно: Кривичног законика) избегава конструкција: довођење у стање јаке раздражености, већ се користи израз довођење у јаку раздраженост. Правна теорија је та која прави овакве конструкције, објашњавајући законске изразе и чинећи их разумљивим "широј јавности", што обухвата и суштинско одређење појединих стања учинилаца одређених дела.
Када говоримо о сличним "стручним стварима", мени посебно смета израз привилегујуће околности, пошто раније нису биле у употреби. Такве околности се, примера ради, цене код убиства на мах. Користи се и израз "привилегована убиства", што већ успоставља извесну логичну кохеренцију са поменутим "привилегујућим околностима".
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #497 : 30. 05. 2013. у 10.33 »
Ваља скренути пажњу да се у тексту закона (конкретно: Кривичног законика) избегава конструкција: довођење у стање јаке раздражености, већ се користи израз довођење у јаку раздраженост. Правна теорија је та која прави овакве конструкције, објашњавајући законске изразе и чинећи их разумљивим "широј јавности", што обухвата и суштинско одређење појединих стања учинилаца одређених дела.
Мени то баш није разумљивије. Делује ми натегнуто, а и стилски рогобатно. Праве конструкције које се никада не користе у обичном говору и изразе чије тачно значење само они знају.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #498 : 7. 06. 2013. у 17.16 »
Dokle više…  [kuku]

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/386841/Superbaka-Ima-101-godinu-i-svaki-dan-vozi-bicikl
Цитат
Superbaka: Ima 101. godinu i svaki dan vozi bicikl

Ван мреже Зоран Ђорђевић

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.426
  • Говорим: енглески, француски, немачки, БХС, натуцам руски.
  • Родно место: Београд. Живим у централној Србији
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #499 : 9. 06. 2013. у 11.36 »
Много недоследности у једном истом чланку:

Он-лине тезга углавном их кошта.
— Од евентуалних превара, онлајн купце, као и класичне, штити Закон о зашитити потрошача.
— Робна кућа старих ствари на отвореном од он-лајн бувљака разликује се, између осталог, и по броју артикала.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #500 : 13. 06. 2013. у 15.57 »
Често ме нека "виша сила" приморава да тражим логична објашњења за укорењене неправилности.

Тачно је, глагол се односи на низ, и требало би да следи одговарајући облик у трећем лицу једнине. Међутим, низ сам по себи нити може да буде потписан, нити оптужен, а вала ни усвојен. Ја на ово, вероватно због оскудног знања, гледам као на облике пасива настале из глаголског придева трпног, а онда ми изгледа да радњу могу да "трпе" споразуми (да буду/да су потписани), дипломате (да буду/да су оптужени), производи (да буду/да су усвојени). зато што је глаголски придев трпни неличан глаголски облик, не делује ми превише "ухопарајуће" кад чујем: Потписано је низ споразума, или оптужено је низ дипломата. Ако реч низ заменимо турцизмом сијасет, која је такође мушког рода, тек онда западам у недоумицу, пошто ми изгледа некоректно потписан је сијасет споразума, односно оптужен је сијасет дипломата.

Наравно, ако реч низ заменимо речима велики број, онда ми је сасвим коректно само потписан, оптужен, усвојен
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Ван мреже Бруни

  • Девојчица!!!
  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 9.857
  • Сајбер зевзек…
  • Говорим: шпански, енглески
  • Родно место: Београд
    • Српски ми је матерњи језик
    • Српски језички атеље
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #501 : 13. 06. 2013. у 18.43 »
Pa sve je to isto. Veliki broj, sijaset, niz, grupa… jezgro subjekta je to, a ne ono što mu sledi u genitivu, pa samim tim glagol se slaže sa subjektom u rodu i broju.
Don’t ask me why I am a vegan, ask yourself why you’re not.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #502 : 13. 06. 2013. у 19.10 »
Da ubacim malo stručnog slenga u diskusiju, radi se zapravo o pitanju gramatička vs. semantička kongruencija. Gramatički, centar sintagmi niz diplomata, grupa novinara su imenice niz, grupa, u jednini. (Kako to vidimo? Pa tako što se centar sintagme oblički prilagođava funkciji u rečenici, dok sporedni članovi ostaju nepromenjeni, shodno svojoj nepromenjenoj funkciji u odnosu prema centru sintagme: iz niza sporazuma, grupi novinara, grupu novinara, nizom sporazuma itd.) Prema tome, i glagol bi trebao biti u jednini: Potpisan je niz sporazuma. Međutim, semantički, te sintagme označavaju množinu: množinu sporazuma, množinu novinara. Tako postoji tendencija ka slaganju u množini.

Međutim, paralelno postoji tendencija, praktično u suprotnom smeru, ka svojevrsnoj adverbijalizaciji nekih od ovih imenica u ovakvoj funkciji (koja se vidi sprovedena na imenici par: par novinara, od par novinara, sa par novinara itd.): pošto prilozi nemaju rod, "slaganje" sa njima se vrši u jednini (odnosno, nemarkiran rod u ovom slučaju je srednji, pa ga glagol dobija "po defaultu"). Tako dobijamo konstrukcije tipa Potpisano je niz sporazuma.

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 913
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #503 : 13. 06. 2013. у 21.20 »
Jedino ne shvatam zašto je ovo na kraju adverbijalizacija. Ako nije greška, možeš li da pojasniš značenje termina?  :)
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #504 : 13. 06. 2013. у 21.47 »
Upotreba imenica niz, par, gomila i sličnih se u glavama govornika stapa sa upotrebom priloga (adverba) mnogo, puno, malo (jer su, naprosto, slične), pa se otud i slaganje sa sintagmom koju nose vrši kao s prilozima. Otud "adverbijalizacija".

Ван мреже Father Jape

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 913
  • ˌfɑːðə ˈdʒeɪp
  • Родно место: Beograd
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #505 : 13. 06. 2013. у 21.55 »
I should’ve figured that one out on my own.  :blush:
Dictionaries are like watches, the worst is better than none, and the best cannot be expected to go quite true.
– Samuel Johnson

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #506 : 13. 06. 2013. у 22.14 »
Јао, људи, да л’ стварно поново прежвакавамо ово?

Пре 7 година:
Цитат: Бојан Башић
Zorane, Vaša primedba deluje vrlo logično, ali ipak se dopušta i konstrukcija koju ovde osuđujete. Citiraću Klajnov RJN: „većina s imenicom u genitivu traži glagol u jednini (Većina ljudi podržava ovu odluku), ali nije pogrešan ni glagolu  množini (slaganje po smislu: Većina ljudi podržavaju ovu odluku).“
Evo nekoliko primera iz književnosti.
„Nekolicina bjehu slavne vojvode.“ (S. Matavulj, Bilješke jednog pisca, 183)
„Ali i ta nekolicina malo su odmakla [može i odmakli] od pustog nabrajanja činjenica.“ (V. Petrović, Izabrane pripovetek, 134)
„Da za njome mnozina uzdišu.“ (S. M. Ljubiša, Vila IV1, 247)
„Samo neće mnozina da uživaju.“ (M. Gazivoda, Pripovetke, 68)
Stevanovićeva gramatika, (II tom, tačka 144), detaljnije objašnjava ovo pitanje.

Пре 5 година:
Цитат: Ђорђе Божовић
То за акузатив количине стоји („Потребно је половину“ и сл.), али је могуће и то како је у овом случају боље сложити предикат с речју „низ“, па тако Клајн вели да није правилно „Прошло је низ“ и сл. Јер, у нашем језику, оно што иначе стоји и важи, неретко може и да не важи у неким појединачним случајима, као што је вероватно овај с „низом“. Па тако, иако имамо акузатив количине који иначе можемо употребити у реченици, у овом случају, у тој врсти израза, он није на месту и потребно је сложити предикат с речју „низ“.

Пре 2 године:
Mislim da je ovaj srednji rod za "niz" nastao po analogiji sa prilozima količine. Uporedi:
Potpisano je nekoliko/malo/više sporazuma.
To mi i ne smeta toliko (već se uvrežila slična situacija za par u značenju priloga količine), ali mi ovo za grupu jako para uši.

Касније исте године:
У синтакси је сасвим познато слагање по облику и по значењу (пошто се низ приближно изједначава са неколико). Друго је што норма то не дозвољава. Али норма не дозвољава ни целих месец дана (потпуно аналогно овоме!), па сам сигуран да не кажете цели месец дана, читаву недељу дана и сл.

И пре неколико недеља:
Па већ смо објаснили: од разлике између слагања по облику и по значењу. (С тим што ови примери нису стандардни.)

Докле?? [bua]

Ван мреже Rancher

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 1.273
  • Говорим: енглески
  • Родно место: Златиборски округ
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #507 : 23. 06. 2013. у 05.15 »
Цитат: http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/Радио+Београд+1/1331938/Српски+на+српском.html
Српски на српском

Све могу да разумем – и то да новинари још од усмереног образовања не морају да имају завршен факултет, па су недоречени и неписмени јер се нису школовали, разумем и то да се сад све пише на брзину и да лектори редигују само текстове за тзв. споровозне рубрике, али то да у стрипу који у новинама има две слике и један једини облачић са текстом, може да се поткраде грешка – то никако не могу да разумем.



У мом омиљеном стрипу карикатуриста је у облачићу написао: "Дакле, победа као појам, каже господин Вебер у свом есеју, кога ћу вам са задовољством прочитати." Како "кога ћу вам прочитати"? Ваљда ће да прочита чланак, а не господина Вебера… или ће можда да прочита мисли Макса Вебера?

Драмски уметник: Милан Милосављевић
Уредник: Мирјана Блажић Микић

Наставак овде.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #508 : 25. 06. 2013. у 07.57 »
Први дан Вимблдона је прошао у знаку успеха српских тенисерки. То је у наслову хтео да истакне и новинар који пише за "Блиц". Да буде кратко, упечатљиво и ефектно. Но, да ли је такав наслов:
Дарсис послао кући Надала, Виктор добио Јанка, Српкиње 4/4!
’Ајд’ што је Виктор добио Јанка, могао је и да га изгуби, али су Српкиње могле да испадну и онако, "три четврт", да им недостаје она 1/4 за савршенство (то не би била она "недостајућа" 1/4 из једног од прилога "Српски на српском", хвала Ранчеру на постављеном линку).

Дакле, целовитост и савршенство изнад свега!  :)
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Ван мреже Тузор

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 515
  • Ко је субјекат, не може да размишља објективно.
  • Родно место: Краљево
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: (Језичке) глупости разних медија
« Одговор #509 : 27. 07. 2013. у 12.39 »
У штампаном издању дневних новина БЛИЦ, под насловом "Павловски нашао француски кључ", аутор текста је желео да нам саопшти намеру селектора Друловића да одмори неколицину омладинских  репрезентативаца у фудбалу, због чега их није уврстио у састав тима против Француске. Но, јавио се (за новинара) непремостиви проблем правилног ређања глагола, уз вероватну недоумицу да ли да употреби глагол или глаголску именицу и  већ пословично бркање афирмације и негације.  Зато није ни чудо што добисмо овакву тврдњу:
Цитат
С обзиром на то да је тамо пласман и пре овог меча био обезбеђен, селектор Друловић определио се да одмори неколицину важних фудбалера, њих шест, како би избегли добијање картона и пропустили завршницу првенства."

Испаде да је циљ одмора било пропуштање завршнице, што свакако није случај, већ обрнуто: да не би пропустили завршницу првенства услед могуће повреде или добијања картона, одређени фудбалери нису играли у мечу против Француске.
Како је требало наставити реченицу?
… како би избегли добијање картона због којих би могли да пропусте завршницу првенства.
… како би избегли добијање картона и пропуштање завршнице првенства.
—- како не би добили картоне и пропустили завршницу првенства.

Мени се не свиђа ни први, ни други наставак. Трећи је бољи, али не тако добар као :
… и сачува их за завршницу првенства.
Свака идеја, која је у нама апсолутна, или адекватна и савршена, јесте истина.

Тагови: