Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: Duja у 28. 05. 2015. у 15.48
-
S mejla:
Поштовани,
Ценила бих ваше мишљење или пак неке смернице у вези са специфичном употребом наводника у текстовима. Наиме, наводници се, између осталог, користе када се наводи туђи текст. Међутим, шта се ради у случајевима када се преузима туђи текст, али се због конструкција реченица мора променити падеж, тако да преузети текст није потпуно истоветан због 1. падежних наставака или 2. енклитичких облика типа „је“, „су“ који се због конструкција реченица морају убацити у преузети текст. Стављање падежних наставака у угласте заграде веома наружује текст.
Правописом није обухваћен овакав случај, а на форумима нисам нашла дискусије о томе.
Много бих ценила неке смернице у том погледу. Како испоштовати ауторска права, али узети у обзир и визуелну ноту текста?
-
[neznam] Ово ми је слично преузимању хрватских навода и посрбљавањем. Сад, да ли испоштовати аутора и на неки начин истакнути неисправне облике унутар цитата или на крају чланка ставити назнаку да је цитат промењен, не знам.
-
Стављање падежних наставака у угласте заграде веома наружује текст.
Mislim da je, kada je o akademskom pisanju reč, ovo jedina uobičajena praksa. Ne vidim što bi to „naruživalo tekst“.
-
Јесте пракса, али ако има превише интервенција, угласте заграде могу преоптеретити текст, постане гломазан. Не знам колико је уобичајена пракса у академским радовима додати коментар да је цитат незнатно измењен (интервенцијама ове врсте нпр.), док се изворна верзија налази ту и ту.
-
Otprilike tako sam i odgovorio autorki, i predložio joj da se priključi na forum i da neke konkretnije probleme.