(Ја сам с почетка бављења творбом узимао Клајна здраво за готово, нарочито што често налази врло смислене и тачне замерке Бабићевим методама, али сам у паралелном читању његове и Бабићеве Творбе стекао утисак да је овај потоњи чешће методолошки прецизнији и егзактнији. Код Клајна ствари умеју да буду замумуљене и смело нерешене. Да не помињем изразито негативне критике Клајна које су дали Р. Маројевић и Б. Ћорић, од чега је вероватно већи део идеолошки узрокован, али један део и није.)
1. Синхронијски може да се мотивише све што има семантичку везу, а у свући-свлачити она је јасна. Морфофонолошки такође ничег нема спорног: извршен је превој у : ла и палатализација к : ч, што и Клајн потврђује („uz izrazite vokalske i konsonantske promene u osnovi“).
2. Обући, облачити је можда изгубило мотивацију са вући, *влачити, али међусобно су творбено повезани. Колико је методолошки погрешно третирати обе речи као немотивисане, што се имплицира из текста!
3. Аргументи због којих „питање није до краја решено“ дословце му гласе: „Tu tvrdnju treba primiti s rezervom“ и „što je problematično“. То су лични судови, чињенице нису дате. Клајнова тумачења, иако — мудро — нигде експлицитно неизнесена, могу, дакле, једино бити ова:
а) превести и превозити (и сви слични парњаци) нису творбено повезани, на возити је додато пре-, а превести се не може синхронијски тумачити;
б) превести је настало од превозити (а ово је од пре- + возити).
Прво није добро зато што се осећа семантичка веза између превести и превозити, а друго зато што не постоји нулти глаголски суфикс који би се морао увести (превоз-и-ти → превез-∅-ти), а проблем превоја није решен (на страну што дијахронија потврђује превести → превозити).
4. Не може постојати импликација да оно што Клајн тврди за парове где свршени има везану основу — важи за све случајеве. Он се ограничио на несвршене глаголе који имају према себи свршеног парњака, само у везаној основи (плус можда -стојати). Остали примери му нису погодни: преговарати, оговарати су, судећи по њему, немотивисане речи, јер се не могу извести ни суфиксацијом ни префиксацијом, што је апсурдно (каква крупна грешка!). Претходити нема семантичку везу са ходити, подразумевати има подразумети. Једини добри примери су, остаје, саосећати, суделовати, од којих саосећати има уже значење од осећати (не односи се на било које осећање, већ на тугу). А нисам сигуран да један добар пример може да сруши читав систем.
5. У прилог мом виђењу иду лексикографски поступци: глаголи којима је разлика само у виду дефинишу се под свршеним, и са несвршених се на њих упућује, што значи да су примарнији.