Аутор тема: Ношење и садржавање — још једном  (Прочитано 13123 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Duja

  • Администратор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.850
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #15 : 10. 08. 2012. у 17.42 »
Mada, evo sad guglujem, i nije u pitanju samo medicinski fenomen. Evo čega sve ima (mimo bolnica) u prvih nekoliko pogodaka:

Predavanje farmerima na Odeljenju za kukuruz
Ne propustite fantastičnu akciju na odeljenju rasvete!
Rezultati kolokvijuma iz Poslovne statistike na Odeljenju u Novom Sadu.
Čitaonica i internet centar na Odeljenju strane knjige

Kada pak potražimo u odeljenju, dobijamo uglavnom dve vrste pogodaka: o zaposlenju i o učenicima:
Saradnik u odeljenju računovodstva - Poslovi Infostud
Volontirati u Odeljenju za inostrane poslove Narodne skupštine
Najlepša devojka u odeljenju
Matičar u Odeljenju za neprivredne delatnosti i opštu upravu …

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #16 : 10. 08. 2012. у 18.16 »
Мени, с друге стране, уопште не делује уверљиво. Не доводим одељење ни у какву егзистенцијалну везу с клиником, а и клиника не мора да буде специјализована за одређене болести.

Odeljenja ne postoje u običnim bolnicama ni u domovima zdravlja (tu postoje ambulante za određene potrebe) nego u "višim" medicinskim ustanovama, od kojih je najniža klinika, te ako ideš na kliniku, onda "ideš na gastroenterologiju" (eto još jednog slučaja za razmatranje!) tj. "na gastroenterološko odeljenje", tj. "na odeljenje".

Još banalnija mogućnost (koju treba proveriti istorijski) jeste ta da su se nekad odeljenja organizovala po spratovima bolničke zgrade, pa je onda predlog prenet od "ići na (taj i taj) sprat". (Ali Dujini nalazi iz drugih domena obaraju tu mogućnost, čini mi se.)

EDIT: Nova mogućnost, koja mi se ukazala posle razgovora s poznanikom Mađarom, jeste da smo to pozajmili iz mađarskog (pošto su nam prve suvisle bolnice došle iz Austrougarske). U mađarskom se i inače dosta koristi dometak ekvivalentan našem "na" tamo gde bismo mi upotrebili "u" - npr. "Budapestre megyek, Szegedre megyek" = "Idem na Budimpeštu, idem na Segedin" - a Mađari sistemski koriste taj dometak i za bolnička odeljenja.

Не знам шта каже Стевановић, мени је у на лечењу доминантна управо она изложеност: дођеш да те  прегледају, не само једном него континуирано, доступан си вољи лекара и техничара стално…

Kako onda nalaziš tu motivaciju izloženosti u "ići na spavanje, na doručak, na ručak, na večeru"? Zašto izloženost ne funkcioniše u "ležati u bolnici", gde si realno daleko izloženiji nego ako ti se lečenje svodi na uzimanje lekova kod kuće (a i za taj, prilično neizložen slučaj mogao bi reći "na lečenju sam već pola godine, preseli su mi lekovi")? U svetlu poslednje rečenice, kako tumačiš izraz "na lekovima sam (već pola godine)"?
« Последња измена: 10. 08. 2012. у 18.28 Farenhajt »

Ван мреже rade

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 995
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #17 : 10. 08. 2012. у 19.58 »
Хијерархија организационих целина у болници је: а) Клинички центар: медицински део разбија се на клинике, клинике се разбијају на одељења; паралелно постоје још заводи, а понекад може да постоји и служба. Немедицинки део састоји се од служби и одељења.  б) Општа болница: нема клинике, све остало је исто, постоје одељења (медицина) и службе (прости смртници).

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #18 : 10. 08. 2012. у 20.02 »
Постоје одељења у болницама. Можда не у Београду.

И ја сам помислио да има везе са спратовима, али ме је на катедри поколебало.

Не бих се упуштао у мађарско тумачење, не делује ми толико ван природе српског да бисмо тражили у страним утицајима.

Мислим да на спавању није контрапример, јер си и тад нарочито изложен, а може бити и метонимијски према лежати на кревету. На доручак… је ваљда исто као на састанак, седницу; мени је ближа појмовна веза између боравак (* састанак) и на столу него у столу. Слободан си, неограничен, нормално бараташ предметима и појавама око себе…

Што је лежим / лечим се у болници спорно. Ово у болници је додатна одредба, не значи да се појам лечења не схвата као ношење.

Још нешто да објасним: ја не дајем коначна објашњења, која треба најпре потражити код Стевановића или др. (а изгледа да све мрзи), већ само она у складу са својим осећањем. Друго, ако се две концептуализације не подударају иако бисмо то очекивали, то не значи нужно да је објашњење лоше, него да у једној околности превладава једна перцепција, а у другом друга. Тако функционише мозак (иначе не бисмо имали у болници : на клиници).

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #19 : 10. 08. 2012. у 20.09 »
Не верујем да је (полу)случајно, мотивација сигурно постоји, само је у њу тешко пронићи.

I ja se slažem da motivacija mora da postoji, ali mislim da je i u velikoj meri stvar uzusa.

Na ruskom se, na primer, kaže v universitete, ali na fakul’tete. Takođe, poređenja radi, kažu v odpuske (na odmoru), ali na zavode (u fabrici).

Ja bih rekao da se kaže na institutu, na klinici iz istog razloga zašto se kaže i na fakultetu, na univerzitetu: stvar uzusa, ali moglo bi se reći da su to institucije, koje se doživljavaju kao izdignute, a ne prosto zgrade u kojima se nešto obavlja. S druge strane, na odeljenju, na katedri, na departmanu se kaže zato što te jedinice jesu zaista nositelji: bolničko odeljenje obuhvata prostorije, zaposlene, pacijente, fakultetska katedra slično itd.

Možda ono što je odsečeno, izdvojeno u zasebnu celinu (tako da, posmatrano iz originalnog okvira, čini zasebnog nositelja pripadajućih činilaca i funkcija) ide sa na, a ono što je samo izdvojeno unutar neke celine ide sa u: otuda na odseku, na prirodnom/društvenom smeru, na odeljenju (hirurgije), ali u odeljenju (razredu, učionici) itd.?

Kao što imamo na odeljenju ~ u odeljenju tako imamo i na (autobuskoj, tramvajskoj, železničkoj) stanici ~ u (policijskoj) stanici: kada je odeljenje nositelj (koji okuplja prostor, ljudstvo i funkciju), onda ide na, kada je više samo prostor ili samo grupa ljudi, onda ide u.

Kad pričamo o odeljenjima, razredima, učionicama, interesantno je da se kaže u razredu (bilo da je razred = učionica, odeljenje ili razred = godina školovanja), ali se kaže na godini. Ne znam kako bi se to objasnilo.
« Последња измена: 10. 08. 2012. у 20.30 vukvuk »

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #20 : 10. 08. 2012. у 20.37 »
Цитат
interesantno je da se kaže u razredu (bilo da je razred = učionica, odeljenje ili razred = godina školovanja), ali se kaže na godini. Ne znam kako bi se to objasnilo.

То на години се заиста користи само за факултет, ни за шта слично, изгледа (и кад се мисли на средњу школу, каже се у првој години смо радили…). Можда је то потекло од издигнутости институције. Заправо, то ми је једино логично, јер код других временских јединица имамо разлику на : у у зависности од значења (доћи ћу на недељу дана : у тој недељи се десило…). Овде је пак значење идентично.

Ван мреже Farenhajt

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 754
  • Говорим: engleski, delimično francuski i ruski
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #21 : 10. 08. 2012. у 22.02 »
I kod godine imaš ta dva spoja - na+akuzativ i u+lokativ - ali je ovde posredi na+lokativ, pa paralela verovatno nije umesna.

Mislim da je "na godini" produžetak izraza "na predavanju" - tj. sažetak od "na predavanjima u [redni broj] godini" - pošto studenti ne kažu samo "na godini", nego i "na matematici smo radili integrale", dok će srednjoškolci češće reći "iz matematike smo radili integrale".

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #22 : 10. 08. 2012. у 22.17 »
Неће ако се односи на час  српског.

Ниси ме добро разумео: да, на годину и у години разликује значење, али према на години немаш на разреду, на недељи, на месецу.

Ван мреже Шоми

  • Саркастични згубидан
  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 3.685
  • People, what a bunch of bastards!
  • Говорим: енглески, немачки
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #23 : 10. 08. 2012. у 22.38 »
Неће ако се односи на час  српског.

Како неће? Мислим да је обоје подједнако заступљено: на српском / из српског смо радили то и то.
Wook Karadzhitj, savremenik Jerneja Kompjutera.

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.246
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #24 : 10. 08. 2012. у 22.48 »
Јесте, али је ово на српском у вези са часом српског, а из српског са предметом, градивом. За разлику од тога, за факултетске предмете је доста чешће на + Л и кад се односи на ток наставе  и кад се односи на сам предмет.

Ван мреже Vukvuk

  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 2.416
    • Српски ми је матерњи језик
Одг.: Ношење и садржавање — још једном
« Одговор #25 : 10. 08. 2012. у 23.41 »
Ne bih rekao. Mislim da tu postoji potpuna paralela: na srpskom = času srpskog, iz srpskog = predmeta srpski ~ na fonetici = času fonetike, iz fonetike ~ predmeta fonetika.

Тагови: mejl